Приветствие
1От Павла, Апостола, избранного не людьми и не человеком, а Иисусом Христом и Богом Отцом, воскресившим Его из мертвых, 2и от всех братьев, находящихся со мной.
Церквам Галатии.
3Благодать и мир вам от Бога Отца нашего и от Господа Иисуса Христа, 4Который по воле нашего Бога и Отца отдал Себя Самого за наши грехи, чтобы избавить нас от этого мира зла. 5Ему пусть будет слава во веки веков, аминь!
Нет иной Радостной Вести
6Меня удивляет то, что вы ради какой-то иной Радостной Вести так быстро оставили Бога, Который призвал вас благодатью Христа. 7Но иной Радостной Вести не существует, а просто есть люди, которые смущают вас, желая исказить Радостную Весть о Христе! 8Но если бы даже мы сами или ангел с неба стали возвещать вам не ту Радостную Весть, что мы возвещали вам сначала, то пусть такие вестники будут навеки прокляты! 9И еще раз повторяю: мы уже говорили об этом, и вы знаете, что если кто-либо будет возвещать вам что-то противное той Радостной Вести, которую вы приняли, то пусть они будут навеки прокляты!
10Чье одобрение мне нужно: людей или Бога? Может, вы думаете, что я пытаюсь угодить людям? Если бы я к этому стремился, то я не был бы слугой Христа.
Как Павел стал апостолом
11Братья, я хочу, чтобы вы знали, что Радостная Весть, которую я вам возвещал, не является чем-то человеческим. 12Я не был научен ей людьми и не получил ее от людей, но я получил ее через откровение Иисуса Христа. 13Вы слышали о моем прежнем образе жизни в иудаизме. Я изо всех сил гнал Церковь Божью и пытался уничтожить ее. 14В иудаизме я преуспевал больше многих моих сверстников. Я был исключительно ревностен, защищая традиции наших предков. 15Но когда Бог, избравший меня еще до моего рождения1:15 См. Иер. 1:5. и призвавший меня Своей благодатью, захотел 16открыть мне Сына Своего, чтобы я возвещал о Нем язычникам, я ни с кем из людей не советовался. 17Я не ходил в Иерусалим, чтобы встретиться с апостолами, призванными до меня, а сразу же пошел в Аравию1:17 Аравия – имеется в виду государство Набатея, располагавшееся на территории современного Иордана, южной части Израиля и на Синайском полуострове. и затем возвратился в Дамаск.
18Потом, через три года, я посетил Иерусалим, познакомился с Кифой1:18 Кифа – т. е. Петр, (см. Ин. 1:42). Арамейское имя Кифа и греческое Петрос переводятся как «камень», «скала». и пробыл у него пятнадцать дней. 19Я не видел больше никого из апостолов кроме Иакова, брата Господа. 20Заверяю вас перед Богом в том, что все, что я пишу вам, это не ложь. 21Потом я пошел в Сирию и Киликию, 22а лично христианские церкви в Иудее тогда меня еще не знали. 23До них лишь доходили слухи о том, что тот, кто раньше преследовал их, сейчас возвещает веру, которую он сам когда-то хотел истребить. 24И они прославляли Бога за меня.
Павлов поздрав црквама у Галатији
1Павле, апостол, чије послање не долази од људи, нити преко људи, већ посредством Исуса Христа и Бога Оца који га је васкрсао из мртвих, 2заједно са осталом браћом која су са мном, поздравља цркве у Галатији:
3Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа, 4који је по вољи Бога и Оца нашега предао себе за наше грехе да нас избави од садашњег злог света. 5Њему припада слава од сад и довека. Амин.
Нема другог еванђеља
6Чудим се да се тако брзо одвраћате од онога који вас је позвао Христовом милошћу, те се окрећете некој другој радосној вести. 7У ствари, нема друге Радосне вести, али има оних који вас збуњују и хоће да вас одврате од Радосне вести о Христу. 8Међутим, ако бисмо вам ми, или ако би вам анђео с неба проповедао радосну вест која је у супротности са оном коју смо вам ми проповедали, нека буде проклет! 9Што сам рекао, рећи ћу опет: ако неко проповеда радосну вест која је у супротности са оном коју сте прихватили, нека буде проклет!
10Да ја можда не уверавам људе или Бога? Или се можда трудим да угодим људима? Када бих угађао људима, не бих био Христов слуга.
Како је Павле постао апостол
11Дајем вам на знање, браћо, да Радосна вест коју сам вам проповедао не потиче од човека. 12Ја је, наиме, нисам примио од неког човека, нити ме је неко научио, већ ми ју је Исус Христос објавио.
13Ви сте већ чули о мом некадашњем начину живота у јудаизму, како сам преко сваке мере прогонио Цркву Божију и пустошио је, 14тако да сам у претераној оданости отачком предању превазишао у јудаизму многе вршњаке међу својим народом.
15Али када се свидело Богу, који ме је изабрао још од мајчине утробе и позвао својом милошћу, 16да ми открије свога Сина, да бих га навестио многобошцима, нисам се ни са ким посаветовао, 17нити сам отишао горе у Јерусалим к онима који су пре мене били апостоли. Уместо тога, отишао сам у Арабију, па се вратио у Дамаск.
18Онда сам након три године отишао горе у Јерусалим да се видим с Кифом, па сам остао код њега петнаест дана. 19Од осталих апостола нисам видео никог другог осим Јакова, брата Господњег. 20Пред Богом кажем: ово што пишем није лаж. 21Затим сам дошао у сиријске и киликијске крајеве. 22Тада још нисам био лично познат Христовим црквама у Јудеји. 23Оне су једино чуле да: „Онај који нас је прогонио сада проповеда веру коју је некада уништавао“, 24па су славили Бога ради мене.
