New Living Translation

Micah 1

1The Lord gave this message to Micah of Moresheth during the years when Jotham, Ahaz, and Hezekiah were kings of Judah. The visions he saw concerned both Samaria and Jerusalem.

Grief over Samaria and Jerusalem

Attention! Let all the people of the world listen!
    Let the earth and everything in it hear.
The Sovereign Lord is making accusations against you;
    the Lord speaks from his holy Temple.
Look! The Lord is coming!
    He leaves his throne in heaven
    and tramples the heights of the earth.
The mountains melt beneath his feet
    and flow into the valleys
like wax in a fire,
    like water pouring down a hill.
And why is this happening?
    Because of the rebellion of Israel[a]
    yes, the sins of the whole nation.
Who is to blame for Israel’s rebellion?
    Samaria, its capital city!
Where is the center of idolatry in Judah?
    In Jerusalem, its capital!

“So I, the Lord, will make the city of Samaria
    a heap of ruins.
Her streets will be plowed up
    for planting vineyards.
I will roll the stones of her walls into the valley below,
    exposing her foundations.
All her carved images will be smashed.
    All her sacred treasures will be burned.
These things were bought with the money
    earned by her prostitution,
and they will now be carried away
    to pay prostitutes elsewhere.”

Therefore, I will mourn and lament.
    I will walk around barefoot and naked.
I will howl like a jackal
    and moan like an owl.
For my people’s wound
    is too deep to heal.
It has reached into Judah,
    even to the gates of Jerusalem.

10 Don’t tell our enemies in Gath[b];
    don’t weep at all.
You people in Beth-leaphrah,[c]
    roll in the dust to show your despair.
11 You people in Shaphir,[d]
    go as captives into exile—naked and ashamed.
The people of Zaanan[e]
    dare not come outside their walls.
The people of Beth-ezel[f] mourn,
    for their house has no support.
12 The people of Maroth[g] anxiously wait for relief,
    but only bitterness awaits them
as the Lord’s judgment reaches
    even to the gates of Jerusalem.

13 Harness your chariot horses and flee,
    you people of Lachish.[h]
You were the first city in Judah
    to follow Israel in her rebellion,
    and you led Jerusalem[i] into sin.
14 Send farewell gifts to Moresheth-gath[j];
    there is no hope of saving it.
The town of Aczib[k]
    has deceived the kings of Israel.
15 O people of Mareshah,[l]
    I will bring a conqueror to capture your town.
And the leaders[m] of Israel
    will go to Adullam.

16 Oh, people of Judah, shave your heads in sorrow,
    for the children you love will be snatched away.
Make yourselves as bald as a vulture,
    for your little ones will be exiled to distant lands.

Notas al pie

  1. 1:5 Hebrew Jacob; also in 1:5b. The names “Jacob” and “Israel” are often interchanged throughout the Old Testament, referring sometimes to the individual patriarch and sometimes to the nation.
  2. 1:10a Gath sounds like the Hebrew term for “tell.”
  3. 1:10b Beth-leaphrah means “house of dust.”
  4. 1:11a Shaphir means “pleasant.”
  5. 1:11b Zaanan sounds like the Hebrew term for “come out.”
  6. 1:11c Beth-ezel means “adjoining house.”
  7. 1:12 Maroth sounds like the Hebrew term for “bitter.”
  8. 1:13a Lachish sounds like the Hebrew term for “team of horses.”
  9. 1:13b Hebrew the daughter of Zion.
  10. 1:14a Moresheth sounds like the Hebrew term for “gift” or “dowry.”
  11. 1:14b Aczib means “deception.”
  12. 1:15a Mareshah sounds like the Hebrew term for “conqueror.”
  13. 1:15b Hebrew the glory.

New Serbian Translation

Књига пророка Михеја 1

1Ово је Господња реч која је дошла Михеју Морашћанину, виђење за Самарију и Јерусалим у време Јотама, Ахаза и Језекије, царева Јуде.

Чујте, о, народи сви!
    Послушај, земљо, сви ви што је испуњавате!
Нека Господ Бог против вас сведок буде,
    Господ из храма светости своје.

Суд над Самаријом и Јерусалимом

Јер, гле, излази Господ из свог места,
    сићи ће да гази висине земаљске.
Под њим ће се топити планине,
    распукнуће се долине
као восак пред огњем,
    биће као када вода низ стрмину тече.
Све је то због Јаковљевог преступа
    и због греха куће израиљске.
А који је Јаковљев преступ?
    Зар то није Самарија?
И које су узвишице Јудине?
    Зар то није Јерусалим?

„Самарију ћу да претворим у хрпу камења насред ледине,
    у поље за засад винограда.
Камење ћу њено да изручим у долину,
    оголићу њене темеље.
Биће сатрвени сви њени кипови
    и у ватри изгореће сви њени добици.
    Уништићу све њене идоле
јер их је накупила од добити блудничке,
    па ће опет бити блудничка добит.“

Плач и жаљење

Жалићу ја због овог, вапићу,
    ићи ћу бос и го.
Завијаћу нарицаљку као шакал
    и кликтаћу као женка ноја.
Јер нема лека за њену рану
    која дође све до Јуде,
    рашири се све до врата мог народа у Јерусалиму.
10 Не јављајте Гату,
    не јецајте, не плачите.
    У Вет-Афри у прашини ваљајте се.
11 Бежи, становнице сафирска,
    гола и осрамоћена.
Неће изаћи становница сананска
    јер због нарицаљке Вет-Езела
    тамо нећете заклон наћи.
12 Добро чека забринута становница маротска,
    јер је сишло од Господа зло на врата Јерусалима.
13 У бојна кола упрегни коње,
    становнице Лахиса,
јер си почетак греха ћерко сионска.
    У теби су се нашли преступи Израиља.
14 Зато ћеш дати дарове Моресет-Гату,
    а куће ахзивске изневериће цареве Израиља.
15 Ипак ћу ти довести освајача,
    становнице мариска,
    а до Одолама ће доћи слава Израиља.
16 Оћелави и косу ошишај
    за децом својом милом.
Рашири ћелу своју као лешинар,
    јер ће од тебе отићи у изгнанство.