Jesus has risen
1On the first day of the week, very early in the morning, the women took the spices they had prepared and went to the tomb. 2They found the stone rolled away from the tomb, 3but when they entered, they did not find the body of the Lord Jesus. 4While they were wondering about this, suddenly two men in clothes that gleamed like lightning stood beside them. 5In their fright the women bowed down with their faces to the ground, but the men said to them, ‘Why do you look for the living among the dead? 6He is not here; he has risen! Remember how he told you, while he was still with you in Galilee: 7“The Son of Man must be delivered over to the hands of sinners, be crucified and on the third day be raised again.” ’ 8Then they remembered his words.
9When they came back from the tomb, they told all these things to the Eleven and to all the others. 10It was Mary Magdalene, Joanna, Mary the mother of James, and the others with them who told this to the apostles. 11But they did not believe the women, because their words seemed to them like nonsense. 12Peter, however, got up and ran to the tomb. Bending over, he saw the strips of linen lying by themselves, and he went away, wondering to himself what had happened.
On the road to Emmaus
13Now that same day two of them were going to a village called Emmaus, about seven miles24:13 Or about 11 kilometres from Jerusalem. 14They were talking with each other about everything that had happened. 15As they talked and discussed these things with each other, Jesus himself came up and walked along with them; 16but they were kept from recognising him.
17He asked them, ‘What are you discussing together as you walk along?’
They stood still, their faces downcast. 18One of them, named Cleopas, asked him, ‘Are you the only one visiting Jerusalem who does not know the things that have happened there in these days?’
19‘What things?’ he asked.
‘About Jesus of Nazareth,’ they replied. ‘He was a prophet, powerful in word and deed before God and all the people. 20The chief priests and our rulers handed him over to be sentenced to death, and they crucified him; 21but we had hoped that he was the one who was going to redeem Israel. And what is more, it is the third day since all this took place. 22In addition, some of our women amazed us. They went to the tomb early this morning 23but didn’t find his body. They came and told us that they had seen a vision of angels, who said he was alive. 24Then some of our companions went to the tomb and found it just as the women had said, but they did not see Jesus.’
25He said to them, ‘How foolish you are, and how slow to believe all that the prophets have spoken! 26Did not the Messiah have to suffer these things and then enter his glory?’ 27And beginning with Moses and all the Prophets, he explained to them what was said in all the Scriptures concerning himself.
28As they approached the village to which they were going, Jesus continued on as if he were going further. 29But they urged him strongly, ‘Stay with us, for it is nearly evening; the day is almost over.’ So he went in to stay with them.
30When he was at the table with them, he took bread, gave thanks, broke it and began to give it to them. 31Then their eyes were opened and they recognised him, and he disappeared from their sight. 32They asked each other, ‘Were not our hearts burning within us while he talked with us on the road and opened the Scriptures to us?’
33They got up and returned at once to Jerusalem. There they found the Eleven and those with them, assembled together 34and saying, ‘It is true! The Lord has risen and has appeared to Simon.’ 35Then the two told what had happened on the way, and how Jesus was recognised by them when he broke the bread.
Jesus appears to the disciples
36While they were still talking about this, Jesus himself stood among them and said to them, ‘Peace be with you.’
37They were startled and frightened, thinking they saw a ghost. 38He said to them, ‘Why are you troubled, and why do doubts rise in your minds? 39Look at my hands and my feet. It is I myself! Touch me and see; a ghost does not have flesh and bones, as you see I have.’
40When he had said this, he showed them his hands and feet. 41And while they still did not believe it because of joy and amazement, he asked them, ‘Do you have anything here to eat?’ 42They gave him a piece of broiled fish, 43and he took it and ate it in their presence.
44He said to them, ‘This is what I told you while I was still with you: everything must be fulfilled that is written about me in the Law of Moses, the Prophets and the Psalms.’
45Then he opened their minds so they could understand the Scriptures. 46He told them, ‘This is what is written: the Messiah will suffer and rise from the dead on the third day, 47and repentance for the forgiveness of sins will be preached in his name to all nations, beginning at Jerusalem. 48You are witnesses of these things. 49I am going to send you what my Father has promised; but stay in the city until you have been clothed with power from on high.’
The ascension of Jesus
50When he had led them out to the vicinity of Bethany, he lifted up his hands and blessed them. 51While he was blessing them, he left them and was taken up into heaven. 52Then they worshipped him and returned to Jerusalem with great joy. 53And they stayed continually at the temple, praising God.
Васкрсење
1У недељу, пре свитања, жене понеше мирисе које су припремиле и одоше на гроб. 2Тамо су нашле камен откотрљан с гроба. 3Ушле су унутра, али нису нашле тело Господа Исуса.
4Док су оне још биле у недоумици због овога, изненада два човека у сјајним одорама стадоше пред њих. 5Жене су се уплашиле и обориле поглед ка земљи, а они им рекоше: „Зашто тражите живог међу мртвима? 6Он није овде; васкрсао је. Сетите се како вам је говорио док је још био у Галилеји: 7’Син Човечији треба да буде предат у руке грешника, да буде разапет, али ће трећег дана васкрснути.’“ 8Оне су се тада сетиле његових речи.
9Вратиле су се са гроба и јавиле све то Једанаесторици и свима осталима. 10То су биле: Марија Магдалена, Јована и Марија, мајка Јаковљева и друге, које су то јавиле апостолима. 11А њима су се ове речи учиниле као бесмислица, те им нису поверовали. 12Међутим, Петар устаде и отрча до гроба. Погледао је унутра, али је видео само завоје. Затим је отишао чудећи се ономе што се догодило.
Исус се указује двојици ученика
13Истог дана, двојица ученика су ишла у село по имену Емаус, удаљеном од Јерусалима око шездесет стадија24,13 Око 11 km.. 14Разговарали су о свим овим догађајима. 15Док су они тако разговарали и расправљали, Исус им се приближио и пошао са њима. 16Али њиховим очима није било дано да га препознају.
17Исус их упита: „О чему то путем расправљате?“
Они застадоше снуждени. 18Одговори онај који се звао Клеопа: „Зар си ти једини странац у Јерусалиму који не зна шта се тамо догодило ових дана?“ 19А он рече: „Шта то?“ Они одговорише: „Оно са Исусом из Назарета. Он је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом. 20Наши водећи свештеници и главари су га предали да буде осуђен на смрт и разапели га. 21А ми смо се понадали да је он онај који ће откупити израиљски народ. Осим тога, данас је већ трећи дан од како се то догодило. 22Уз све то, збунише нас неке наше жене које су у рано јутро биле на гробу, 23али нису нашле његово тело. Још су рекле да су им се указали анђели и рекли им да је жив. 24Неки од наших су отишли на гроб и нашли онако како су жене рекле. Њега нису видели.“ 25Исус им рече: „О, како ли сте неразумни и спори да поверујете свему што су пророци рекли! 26Није ли требало да Христос све то претрпи и уђе у своју славу?“ 27Тада им је растумачио оно што је написано о њему у целом Писму, почевши од Мојсија и свих Пророка.
28Тако дођоше до села у које су пошли, а он је као хтео да пође даље. 29Они га салетеше говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ на измаку!“
30Док је био са њима за столом, узео је хлеб, благословио га, преломио га и дао им. 31Тада су им се отвориле очи, те су га препознали, али је он ишчезнуо пред њима. 32Они рекоше један другом: „Није ли пламтило у нама, док нам је путем говорио и излагао нам Писмо?“
33Они тада устану и истог часа се врате у Јерусалим. Тамо су нашли окупљену Једанаесторицу и оне што су били с њима. 34И ови су говорили: „Господ је стварно устао из мртвих и јавио се Симону!“ 35А и двојица ученика су им испричала шта се збило на путу и како су га препознали док је ломио хлеб.
Исус се указује апостолима
36Док су они још ово говорили, Исус стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ 37Они претрнуше од страха, јер су мислили да виде духа. 38Исус им рече: „Што сте се тако смели и зашто вас сумње подилазе? 39Погледајте моје руке и моје ноге! То сам ја! Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију, као што видите да ја имам.“ 40Рекавши то, показао им је руке и ноге. 41Како они још нису могли да поверују од радости, него су се чудили, он им рече: „Имате ли овде нешто за јело?“ 42Они му дадоше комад печене рибе. 43Узео га је и појео пред њима. 44Онда им рече: „Ово су речи које сам вам говорио док сам био са вама: треба да се испуни све што је написано за мене у Мојсијевом Закону, Пророцима и Псалмима.“
45Тада им је отворио ум да разумеју Писмо. 46Затим им је рекао: „Записано је и то да ће Христос страдати и устати из мртвих трећег дана. 47У његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. 48Ви сте очевици овога. 49Ево, ја ћу послати оно што је мој Отац обећао. Ви будите у граду док на вас не сиђе сила са висине.“
Вазнесење
50Тада их је одвео до Витаније, подигао своје руке и благословио их. 51Благосиљајући их, почео је да се удаљава од њих узносећи се на небо. 52Они су му се ничице поклонили и вратили се у Јерусалим веома се радујући. 53Стално су били у храму и прослављали Бога.
