The fall
1Now the snake was more crafty than any of the wild animals the Lord God had made. He said to the woman, ‘Did God really say, “You must not eat from any tree in the garden”?’
2The woman said to the snake, ‘We may eat fruit from the trees in the garden, 3but God did say, “You must not eat fruit from the tree that is in the middle of the garden, and you must not touch it, or you will die.” ’
4‘You will not certainly die,’ the snake said to the woman. 5‘For God knows that when you eat from it your eyes will be opened, and you will be like God, knowing good and evil.’
6When the woman saw that the fruit of the tree was good for food and pleasing to the eye, and also desirable for gaining wisdom, she took some and ate it. She also gave some to her husband, who was with her, and he ate it. 7Then the eyes of both of them were opened, and they realised that they were naked; so they sewed fig leaves together and made coverings for themselves.
8Then the man and his wife heard the sound of the Lord God as he was walking in the garden in the cool of the day, and they hid from the Lord God among the trees of the garden. 9But the Lord God called to the man, ‘Where are you?’
10He answered, ‘I heard you in the garden, and I was afraid because I was naked; so I hid.’
11And he said, ‘Who told you that you were naked? Have you eaten from the tree from which I commanded you not to eat?’
12The man said, ‘The woman you put here with me – she gave me some fruit from the tree, and I ate it.’
13Then the Lord God said to the woman, ‘What is this you have done?’
The woman said, ‘The snake deceived me, and I ate.’
14So the Lord God said to the snake, ‘Because you have done this,
‘Cursed are you above all livestock
and all wild animals!
You will crawl on your belly
and you will eat dust
all the days of your life.
15And I will put enmity
between you and the woman,
and between your offspring3:15 Or seed and hers;
he will crush3:15 Or strike your head,
and you will strike his heel.’
16To the woman he said,
‘I will make your pains in childbearing very severe;
with painful labour you will give birth to children.
Your desire will be for your husband,
and he will rule over you.’
17To Adam he said, ‘Because you listened to your wife and ate fruit from the tree about which I commanded you, “You must not eat from it,”
‘Cursed is the ground because of you;
through painful toil you will eat food from it
all the days of your life.
18It will produce thorns and thistles for you,
and you will eat the plants of the field.
19By the sweat of your brow
you will eat your food
until you return to the ground,
since from it you were taken;
for dust you are
and to dust you will return.’
20Adam3:20 Or The man named his wife Eve,3:20 Eve probably means living. because she would become the mother of all the living.
21The Lord God made garments of skin for Adam and his wife and clothed them. 22And the Lord God said, ‘The man has now become like one of us, knowing good and evil. He must not be allowed to reach out his hand and take also from the tree of life and eat, and live for ever.’ 23So the Lord God banished him from the Garden of Eden to work the ground from which he had been taken. 24After he drove the man out, he placed on the east side3:24 Or placed in front of the Garden of Eden cherubim and a flaming sword flashing to and fro to guard the way to the tree of life.
Пад у грех и Божија казна
1Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је створио Господ Бог. Она рече жени: „Зар вам је Бог стварно рекао да не смете јести ни с једног дрвета у врту?“
2Жена одговори змији: „Плодове са дрвета у врту смемо да једемо, 3осим плода са дрвета што је насред врта. За њега је Бог рекао: ’Не једите с њега нити га дотичите, иначе ћете умрети!’“
4Змија рече жени: „Сигурно нећете умрети! 5Наиме, зна Бог да ће вам се, када окусите његов плод, отворити очи, па ћете бити као богови3,5 Или: као Бог, с обзиром да је у јеврејском именица Бог у множини. који познају добро и зло.“
6Виде жена да је дрво добро за јело, за очи мило и примамљиво за мудрост. Узме она од његовог плода и поједе. Дала је и свом мужу који је био с њом, па је и он јео. 7Уто им се обома отворе очи и они схвате да су голи. Зато су сплели смоквино лишће и направили себи прегаче.
8Тада су зачули корак Господа Бога, који је шетао вртом при дневном поветарцу, па су се сакрили међу дрвећем у врту.
9Господ Бог позва човека: „Где си!“
10„Чуо сам твој корак у врту, али сам се уплашио зато што сам го, па сам се сакрио“ – одазва се човек.
11„Ко ти је рекао да си го? – упита га Бог. Зар си јео плод са дрвета с којег сам ти забранио да једеш?“
12„Жена коју си ти дао да буде са мном ми је дала плод са дрвета, па сам јео“ – одговори човек.
13„Шта си то учинила?“ – упита Господ Бог жену.
„Змија ме је преварила, па сам јела“ – одговори жена.
14Тада Господ Бог рече змији: „Кад си то учинила,
проклета буди међу свим животињама
и свим дивљим зверима.
На свом трбуху ћеш пузати
и јести прах целог свог века!“
15Ево, замећем непријатељство између тебе и жене;
између твог потомства и њеног потомства:
Оно ће ти главу сатирати,
а ти ћеш му пету уједати.
16А жени рече:
„Умножићу твоје трудничке муке,
те ћеш с муком децу рађати.
Жудећеш за својим мужем,
али он ће владати над тобом!“
17Адаму, пак, рече: „Зато што си послушао своју жену, те јео плод са дрвета за који сам ти заповедио: ’Не једи с њега!’, ево:
Земља нека буде проклета због тебе,
с муком ћеш се од ње хранити целог свог века!
18Рађаће ти трње и коров,
а хранићеш се пољским биљем.
19Свој хлеб ћеш јести у зноју свога лица
док се не вратиш у земљу, пошто си из ње узет.
Јер прах си, и у прах ћеш се вратити.“
20Човек даде својој жени име „Ева“, јер је постала мајка свим живима.
21А Господ Бог начини Адаму и његовој жени одећу од коже, па их одену. 22Онда Господ Бог рече: „Ево, човек је сада постао као један од нас знајући добро и зло. Стога му се не сме дозволити да пружи руку и узме плод са дрвета, па да га поједе и живи вечно.“ 23Зато га Господ Бог истера из едемског врта да обрађује земљу из које је и узет. 24Пошто је истерао човека, Господ Бог је источно од едемског врта поставио херувиме и пламени мач који је витлао тамо и амо, да стражаре на путу који води к дрвету живота.
