Judgment on the idolaters
1Then I heard him call out in a loud voice, ‘Bring near those who are appointed to execute judgment on the city, each with a weapon in his hand.’ 2And I saw six men coming from the direction of the upper gate, which faces north, each with a deadly weapon in his hand. With them was a man clothed in linen who had a writing kit at his side. They came in and stood beside the bronze altar.
3Now the glory of the God of Israel went up from above the cherubim, where it had been, and moved to the threshold of the temple. Then the Lord called to the man clothed in linen who had the writing kit at his side 4and said to him, ‘Go throughout the city of Jerusalem and put a mark on the foreheads of those who grieve and lament over all the detestable things that are done in it.’
5As I listened, he said to the others, ‘Follow him through the city and kill, without showing pity or compassion. 6Slaughter the old men, the young men and women, the mothers and children, but do not touch anyone who has the mark. Begin at my sanctuary.’ So they began with the old men who were in front of the temple.
7Then he said to them, ‘Defile the temple and fill the courts with the slain. Go!’ So they went out and began killing throughout the city. 8While they were killing and I was left alone, I fell face down, crying out, ‘Alas, Sovereign Lord! Are you going to destroy the entire remnant of Israel in this outpouring of your wrath on Jerusalem?’
9He answered me, ‘The sin of the people of Israel and Judah is exceedingly great; the land is full of bloodshed and the city is full of injustice. They say, “The Lord has forsaken the land; the Lord does not see.” 10So I will not look on them with pity or spare them, but I will bring down on their own heads what they have done.’
11Then the man in linen with the writing kit at his side brought back word, saying, ‘I have done as you commanded.’
Истребљење идолопоклоника
1Тада је повикао у моје уши јаким гласом, говорећи: „О, ви, погубитељи града, приступите сваки с разорним оружјем у руци!“ 2Уто дођоше шесторица људи из правца Горњих врата, која су окренута ка северу. Сваки је имао смртоносно оружје у руци. Један од њих је био обучен у лан, а за појасом је имао писарски прибор. Дошли су и стали поред бронзаног жртвеника.
3Тада се Слава Бога Израиљевог подигла с херувима на коме је била и отишла према прагу Дома. Господ довикну ономе што је био обучен у лан, који је за појасом имао писарски прибор, 4и рече му: „Прођи кроз град, кроз Јерусалим, и стави знак на чела људи који уздишу и стењу због свих гадости које се чине у њему.“
5А другима је рекао на моје уши: „Следите га кроз град и убијајте. Не жалите и не показујте милост. 6Побијте старце, младиће и девојке, децу и жене; истребите их, али не дирајте ниједног човека који на себи има знак. Почните од мог Светилишта.“ Почели су од старешина пред Домом.
7Он им рече: „Оскрнавите Дом, напуните двориште побијенима, па изађите.“ Они су изашли и почели да убијају по граду. 8Док су их убијали, ја сам остао сам. Тада сам пао ничице и завапио: „Ах, Господе Боже, зар ћеш побити све што је остало од Израиља изливајући свој гнев на Израиљ?“
9Он ми одговори: „Кривица дома Израиљевог и Јуде је веома велика. Земља је пуна крви, а град се испунио опакошћу. Јер они кажу: ’Господ је напустио земљу; Господ не види.’ 10Стога се ни ја нећу сажалити нити смиловати, него ћу им платити по њиховим путевима.“
11Тада се вратио онај човек обучен у лан, који је за појасом имао писарски прибор, и донео вест: „Извршио сам све што си ми заповедио.“
