A prophecy against Tyre
1In the eleventh month of the twelfth26:1 Probable reading of the original Hebrew text; Masoretic Text does not have month of the twelfth. year, on the first day of the month, the word of the Lord came to me: 2‘Son of man, because Tyre has said of Jerusalem, “Aha! The gate to the nations is broken, and its doors have swung open to me; now that she lies in ruins I will prosper,” 3therefore this is what the Sovereign Lord says: I am against you, Tyre, and I will bring many nations against you, like the sea casting up its waves. 4They will destroy the walls of Tyre and pull down her towers; I will scrape away her rubble and make her a bare rock. 5Out in the sea she will become a place to spread fishing nets, for I have spoken, declares the Sovereign Lord. She will become plunder for the nations, 6and her settlements on the mainland will be ravaged by the sword. Then they will know that I am the Lord.
7‘For this is what the Sovereign Lord says: from the north I am going to bring against Tyre Nebuchadnezzar26:7 Hebrew Nebuchadrezzar, of which Nebuchadnezzar is a variant; here and often in Ezekiel and Jeremiah king of Babylon, king of kings, with horses and chariots, with horsemen and a great army. 8He will ravage your settlements on the mainland with the sword; he will set up siege works against you, build a ramp up to your walls and raise his shields against you. 9He will direct the blows of his battering-rams against your walls and demolish your towers with his weapons. 10His horses will be so many that they will cover you with dust. Your walls will tremble at the noise of the warhorses, wagons and chariots when he enters your gates as men enter a city whose walls have been broken through. 11The hooves of his horses will trample all your streets; he will kill your people with the sword, and your strong pillars will fall to the ground. 12They will plunder your wealth and loot your merchandise; they will break down your walls and demolish your fine houses and throw your stones, timber and rubble into the sea. 13I will put an end to your noisy songs, and the music of your harps will be heard no more. 14I will make you a bare rock, and you will become a place to spread fishing nets. You will never be rebuilt, for I the Lord have spoken, declares the Sovereign Lord.
15‘This is what the Sovereign Lord says to Tyre: will not the coastlands tremble at the sound of your fall, when the wounded groan and the slaughter takes place in you? 16Then all the princes of the coast will step down from their thrones and lay aside their robes and take off their embroidered garments. Clothed with terror, they will sit on the ground, trembling every moment, appalled at you. 17Then they will take up a lament concerning you and say to you:
‘ “How you are destroyed, city of renown,
peopled by men of the sea!
You were a power on the seas,
you and your citizens;
you put your terror
on all who lived there.
18Now the coastlands tremble
on the day of your fall;
the islands in the sea
are terrified at your collapse.”
19‘This is what the Sovereign Lord says: when I make you a desolate city, like cities no longer inhabited, and when I bring the ocean depths over you and its vast waters cover you, 20then I will bring you down with those who go down to the pit, to the people of long ago. I will make you dwell in the earth below, as in ancient ruins, with those who go down to the pit, and you will not return or take your place26:20 Septuagint; Hebrew return, and I will give glory in the land of the living. 21I will bring you to a horrible end and you will be no more. You will be sought, but you will never again be found, declares the Sovereign Lord.’
Пророштво против Тира
1У једанаестој години, првог дана у месецу, дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, зато што је Тир говорио за Јерусалим: ’Ха, ха, разбијена су врата народа, широм су ми отворена, обогатићу се сад кад је опустошен!’, 3зато говори Господ Бог: о, Тире, ево ме, долазим на тебе! Подићи ћу на тебе многе народе, као што море подиже таласе. 4Они ће разорити зидине тирске и срушити њене куле. Ја ћу састругати земљу с њега и учинити га голом стеном. 5И постаће место где се суше мреже усред мора, јер сам ја, Господ, то рекао – говори Господ Бог. Тир ће постати плен народима. 6А твоје ћерке у земљи биће побијене мачем. Тада ће знати да сам ја Господ Бог.
7Јер говори Господ Бог: ево, довешћу на Тир са севера Навуходоносора, цара вавилонског, цара над царевима, с коњима и бојним колима, с коњицом и великом војском. 8Он ће побити мачем твоје ћерке у земљи. Дигнуће против тебе опсадне куле, ископати насипе против тебе и поставити штитове против тебе. 9И наместиће пробојне справе да ударају у твоје зидове, и секирама разараће твоје куле. 10Од мноштва његових коња прекриће те прашина; а од буке његових коњаника и точкова бојних кола затрешће се твоји зидови када уђе кроз твоја врата, као што се улази у проваљен град. 11Копитама својих коња протутњаће кроз све твоје улице; мачем ће побити твој народ, а твоји моћни стубови ће бити оборени на земљу. 12Заплениће твоје благо и опљачкати твоја добра, срушиће твоје зидове и разорити твоје лепе куће, а твоје камење, дрво, и прашину побацаће у воду. 13Прекинућу јеку твојих песама, а звук твојих харфи више се неће чути. 14Учинићу од тебе голу стену; постаћеш место где се суше мреже. Никада више нећеш бити саграђен, јер сам ја, Господ, то рекао – говори Господ Бог.“
15Овако Господ Бог говори Тиру: „Зар се неће затрести острва од праска твога пада, кад рањени стану да јаучу и покољ настане у теби? 16Тада ће сићи с престола сви морски кнезови, одложити своје плаштеве и скинути са себе извезене хаљине, па ће се обући у страх, поседати на земљу и непрестано се трести запањени над тобом. 17Онда ће запевати тужбалицу над тобом и рећи ти:
’Како пропаде, славни граде,
како нестаде с мора!
А био си морска сила,
ти и мештани твоји,
сејући страх међу свима
који су живели у теби.
18Сад се тресу острва у дан твога пада,
смела су се острва морска због твог краја.’
19Јер говори Господ Бог: ’Кад те учиним пустим градом, као градове где се више не живи, кад на тебе доведем дубине морске и силне те воде прекрију, 20спустићу те к онима што силазе у раку, к народу из давних времена, настанићу те у најниже крајеве земље, што личе на древне рушевине, с онима што силазе у раку. И нећеш више бити настањен, нити зрачити сјајем у земљи живих. 21Довешћу на тебе пропаст и неће те више бити. Тражиће те, али те никада више неће наћи – говори Господ Бог.’“
