David becomes king over Israel
1All the tribes of Israel came to David at Hebron and said, ‘We are your own flesh and blood. 2In the past, while Saul was king over us, you were the one who led Israel on their military campaigns. And the Lord said to you, “You shall shepherd my people Israel, and you shall become their ruler.” ’
3When all the elders of Israel had come to King David at Hebron, the king made a covenant with them at Hebron before the Lord, and they anointed David king over Israel.
4David was thirty years old when he became king, and he reigned for forty years. 5In Hebron he reigned over Judah for seven years and six months, and in Jerusalem he reigned over all Israel and Judah for thirty-three years.
David conquers Jerusalem
6The king and his men marched to Jerusalem to attack the Jebusites, who lived there. The Jebusites said to David, ‘You will not get in here; even the blind and the lame can ward you off.’ They thought, ‘David cannot get in here.’ 7Nevertheless, David captured the fortress of Zion – which is the City of David.
8On that day David had said, ‘Anyone who conquers the Jebusites will have to use the water shaft to reach those “lame and blind” who are David’s enemies.5:8 Or are hated by David’ That is why they say, ‘The “blind and lame” will not enter the palace.’
9David then took up residence in the fortress and called it the City of David. He built up the area around it, from the terraces5:9 Or the Millo inwards. 10And he became more and more powerful, because the Lord God Almighty was with him.
11Now Hiram king of Tyre sent envoys to David, along with cedar logs and carpenters and stonemasons, and they built a palace for David. 12Then David knew that the Lord had established him as king over Israel and had exalted his kingdom for the sake of his people Israel.
13After he left Hebron, David took more concubines and wives in Jerusalem, and more sons and daughters were born to him. 14These are the names of the children born to him there: Shammua, Shobab, Nathan, Solomon, 15Ibhar, Elishua, Nepheg, Japhia, 16Elishama, Eliada and Eliphelet.
David defeats the Philistines
17When the Philistines heard that David had been anointed king over Israel, they went up in full force to search for him, but David heard about it and went down to the stronghold. 18Now the Philistines had come and spread out in the Valley of Rephaim; 19so David enquired of the Lord, ‘Shall I go and attack the Philistines? Will you deliver them into my hands?’
The Lord answered him, ‘Go, for I will surely deliver the Philistines into your hands.’
20So David went to Baal Perazim, and there he defeated them. He said, ‘As waters break out, the Lord has broken out against my enemies before me.’ So that place was called Baal Perazim.5:20 Baal Perazim means the lord who breaks out. 21The Philistines abandoned their idols there, and David and his men carried them off.
22Once more the Philistines came up and spread out in the Valley of Rephaim; 23so David enquired of the Lord, and he answered, ‘Do not go straight up, but circle round behind them and attack them in front of the poplar trees. 24As soon as you hear the sound of marching in the tops of the poplar trees, move quickly, because that will mean the Lord has gone out in front of you to strike the Philistine army.’ 25So David did as the Lord commanded him, and he struck down the Philistines all the way from Gibeon5:25 Septuagint (see also 1 Chron. 14:16); Hebrew Geba to Gezer.
Давида помазују за цара
1Сва су племена Израиљева дошла к Давиду у Хеврон и рекла му: „Ево, ти си наше тело и крв. 2Па и раније, кад је Саул био цар над нама, ти си водио Израиља у походе. И теби је Господ рекао: ’Ти ћеш бити пастир моме народу, Израиљу; ти ћеш бити владар Израиљу.’“
3Све старешине Израиљеве су дошле к цару у Хеврон па су склопили савез са царем Давидом, у Хеврону пред Господом, и помазали Давида за цара над Израиљем.
4Давиду је било тридесет година кад је постао цар, а владао је четрдесет година. 5У Хеврону је владао седам година и шест месеци над Јудом, а у Јерусалиму је владао тридесет три године над свим Израиљем и Јудом.
Јерусалим постаје престоница Израиља
6Цар и његови људи су кренули на Јерусалим против Јевусејаца који су живели у земљи. Они рекоше Давиду: „Нећеш ући овамо! Слепи ће те и хроми одбити.“ Под тим су мислили: „Давид неће ући овде.“ 7Ипак, Давид је освојио сионску тврђаву, а то је сад Давидов град.
8Давид је рекао тог дана: „Онај ко порази Јевусејце и заузме прокоп, нека побије слепе и хроме, који су Давидови непријатељи.“ Зато се каже: „Нека слепи и хроми не улазе у Дом Господњи5,8 Дословно: кућа, дом. Највероватније је да се израз односи на храм..“
9Давид се настанио у тврђави коју је назвао Давидов град. Давид је зидао свуда наоколо, од Милона5,9 Милон значи испунити и вероватно је реч о терасама украшеним камењем и подупртим зидовима. према унутра. 10Давид је постајао све моћнији, јер је Господ, Бог над војскама, био с њим.
11А Хирам, тирски цар, је послао Давиду гласнике и кедровог дрвета, столарима и клесарима који су Давиду саградили дворац. 12Тада је Давид увидео да га је Господ поставио за цара над Израиљем и да је узвисио његово царство ради свог народа Израиља.
13Кад је дошао из Хеврона, Давид је узео себи још иноча и жена из Јерусалима, те му се родило још синова и ћерки. 14Ово су имена оних који су му се родили у Јерусалиму: Самуја, Совав, Натан и Соломон, 15Јевар, Елисуја, Нефег, Јафија, 16Елисама, Елијада и Елифелет.
Давид побеђује Филистејце
17Кад су Филистејци чули да су Давида помазали за цара над Израиљем, сви су кренули горе да траже Давида. Давид је то чуо, па је отишао доле у склониште. 18Филистејци дођу и рашире се по рефаимској долини. 19Тада Давид запита Господа: „Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли их предати у моје руке?“
Господ одговори Давиду: „Нападни их, јер ћу их јамачно предати у твоје руке.“
20Давид дође у Вал-Фаресим и порази их тамо. Тада је рекао: „Господ је продро кроз моје непријатеље преда мном, као што продире вода.“ Зато се то место прозвало Вал-Фаресим5,20 Или: Господар пробијања.. 21Филистејци су оставили тамо своје идоле а Давид и његови људи су их однели.
22Филистејци се поново попну и рашире се у рефаимској долини. 23Давид упита Господа, и он му одговори: „Не иди горе, него иди около, иза њих и навали на њих код балзамових стабала. 24Кад зачујеш звук корака с врха балзамових стабала, крени одлучно, јер ће Господ изаћи пред тобом да удари на филистејски табор.“ 25Давид учини како му је Господ заповедио и потуче Филистејце од Гаваје до Гезера.
