Israel asks for a king
1When Samuel grew old, he appointed his sons as Israel’s leaders.8:1 Traditionally judges 2The name of his firstborn was Joel and the name of his second was Abijah, and they served at Beersheba. 3But his sons did not follow his ways. They turned aside after dishonest gain and accepted bribes and perverted justice.
4So all the elders of Israel gathered together and came to Samuel at Ramah. 5They said to him, ‘You are old, and your sons do not follow your ways; now appoint a king to lead8:5 Traditionally judge; also in verses 6 and 20 us, such as all the other nations have.’
6But when they said, ‘Give us a king to lead us,’ this displeased Samuel; so he prayed to the Lord. 7And the Lord told him: ‘Listen to all that the people are saying to you; it is not you they have rejected, but they have rejected me as their king. 8As they have done from the day I brought them up out of Egypt until this day, forsaking me and serving other gods, so they are doing to you. 9Now listen to them; but warn them solemnly and let them know what the king who will reign over them will claim as his rights.’
10Samuel told all the words of the Lord to the people who were asking him for a king. 11He said, ‘This is what the king who will reign over you will claim as his rights: he will take your sons and make them serve with his chariots and horses, and they will run in front of his chariots. 12Some he will assign to be commanders of thousands and commanders of fifties, and others to plough his ground and reap his harvest, and still others to make weapons of war and equipment for his chariots. 13He will take your daughters to be perfumers and cooks and bakers. 14He will take the best of your fields and vineyards and olive groves and give them to his attendants. 15He will take a tenth of your grain and of your vintage and give it to his officials and attendants. 16Your male and female servants and the best of your cattle8:16 Septuagint; Hebrew young men and donkeys he will take for his own use. 17He will take a tenth of your flocks, and you yourselves will become his slaves. 18When that day comes, you will cry out for relief from the king you have chosen, but the Lord will not answer you in that day.’
19But the people refused to listen to Samuel. ‘No!’ they said. ‘We want a king over us. 20Then we shall be like all the other nations, with a king to lead us and to go out before us and fight our battles.’
21When Samuel heard all that the people said, he repeated it before the Lord. 22The Lord answered, ‘Listen to them and give them a king.’
Then Samuel said to the Israelites, ‘Everyone go back to your own town.’
Народ тражи цара
1Кад је Самуило остарео, поставио је своје синове за судије над Израиљем. 2Његов син првенац звао се Јоило а други се звао Авија. Они су били судије у Вир-Савеји. 3Али његови синови нису ишли његовим стопама: повели су се за непоштеним добитком, примали мито и извртали правду.
4Тада су се окупиле све израиљске старешине и дошле к Самуилу у Раму. 5Рекоше му: „Ево, ти си остарео, а твоји синови не иду твојим стопама. Зато нам постави цара да нам суди, као што је у свих народа.“
6Самуилу није било право кад су му рекли: „Постави нам цара да нам суди.“ Зато се помолио Господу.
7Господ рече Самуилу: „Послушај народ у свему што тражи од тебе, јер нису презрели тебе, него су презрели мене као свога цара. 8Све што су чинили од дана кад сам их извео из Египта до дана данашњег, то чине и теби: оставили су мене и служили туђим боговима. 9Зато их послушај у свему, али их озбиљно опомени и обзнани им на који ће начин цар владати над њима.“
10Самуило је пренео све речи Господње народу, који је од њега тражио цара. 11Рекао је: „Ово је начин на који ће цар владати над вама: узимаће ваше синове и постављати их да возе његова бојна кола, да му буду коњаници и да трче испред његових бојних кола. 12Постављаће их као заповеднике над хиљаду и над педесет; ораће његове њиве и жети његову летину, правити му оружје и опрему за његова бојна кола. 13А ваше ћерке ће узимати да му праве мирисе, да му буду куварице и пекарке. 14Узимаће ваша најбоља поља, винограде и маслињаке, и давати их својим слугама. 15Он ће узимати десетак од вашег жита и даваће га својим дворанима и слугама. 16Узимаће и ваше слуге, слушкиње, најбоље момке и ваше магарце, да раде за њега. 17Он ће узимати десетак од ваших стада а ви ћете му бити робови. 18У тај дан ћете вапити због цара кога сте изабрали себи, али вам Господ неће одговорити у онај дан.“
19Али народ је одбио да слуша Самуила. Рекли су: „Не, нека цар влада над нама, па ћемо бити као сви други народи! 20Наш цар ће нам судити, ступаће пред нама и водиће наше ратове.“
21Самуило је саслушао речи народа и пренео их Господу. 22Господ рече Самуилу: „Послушај њихов глас и постави им цара.“
Самуило рече народу: „Нека се свако врати у своје место.“
