The Authority of Jesus Questioned
1One day as Jesus was teaching the people in the temple courts and proclaiming the good news, the chief priests and the teachers of the law, together with the elders, came up to him. 2“Tell us by what authority you are doing these things,” they said. “Who gave you this authority?”
3He replied, “I will also ask you a question. Tell me: 4John’s baptism—was it from heaven, or of human origin?”
5They discussed it among themselves and said, “If we say, ‘From heaven,’ he will ask, ‘Why didn’t you believe him?’ 6But if we say, ‘Of human origin,’ all the people will stone us, because they are persuaded that John was a prophet.”
7So they answered, “We don’t know where it was from.”
8Jesus said, “Neither will I tell you by what authority I am doing these things.”
The Parable of the Tenants
9He went on to tell the people this parable: “A man planted a vineyard, rented it to some farmers and went away for a long time. 10At harvest time he sent a servant to the tenants so they would give him some of the fruit of the vineyard. But the tenants beat him and sent him away empty-handed. 11He sent another servant, but that one also they beat and treated shamefully and sent away empty-handed. 12He sent still a third, and they wounded him and threw him out.
13“Then the owner of the vineyard said, ‘What shall I do? I will send my son, whom I love; perhaps they will respect him.’
14“But when the tenants saw him, they talked the matter over. ‘This is the heir,’ they said. ‘Let’s kill him, and the inheritance will be ours.’ 15So they threw him out of the vineyard and killed him.
“What then will the owner of the vineyard do to them? 16He will come and kill those tenants and give the vineyard to others.”
When the people heard this, they said, “God forbid!”
17Jesus looked directly at them and asked, “Then what is the meaning of that which is written:
“ ‘The stone the builders rejected
has become the cornerstone’20:17 Psalm 118:22?
18Everyone who falls on that stone will be broken to pieces; anyone on whom it falls will be crushed.”
19The teachers of the law and the chief priests looked for a way to arrest him immediately, because they knew he had spoken this parable against them. But they were afraid of the people.
Paying Taxes to Caesar
20Keeping a close watch on him, they sent spies, who pretended to be sincere. They hoped to catch Jesus in something he said, so that they might hand him over to the power and authority of the governor. 21So the spies questioned him: “Teacher, we know that you speak and teach what is right, and that you do not show partiality but teach the way of God in accordance with the truth. 22Is it right for us to pay taxes to Caesar or not?”
23He saw through their duplicity and said to them, 24“Show me a denarius. Whose image and inscription are on it?”
“Caesar’s,” they replied.
25He said to them, “Then give back to Caesar what is Caesar’s, and to God what is God’s.”
26They were unable to trap him in what he had said there in public. And astonished by his answer, they became silent.
The Resurrection and Marriage
27Some of the Sadducees, who say there is no resurrection, came to Jesus with a question. 28“Teacher,” they said, “Moses wrote for us that if a man’s brother dies and leaves a wife but no children, the man must marry the widow and raise up offspring for his brother. 29Now there were seven brothers. The first one married a woman and died childless. 30The second 31and then the third married her, and in the same way the seven died, leaving no children. 32Finally, the woman died too. 33Now then, at the resurrection whose wife will she be, since the seven were married to her?”
34Jesus replied, “The people of this age marry and are given in marriage. 35But those who are considered worthy of taking part in the age to come and in the resurrection from the dead will neither marry nor be given in marriage, 36and they can no longer die; for they are like the angels. They are God’s children, since they are children of the resurrection. 37But in the account of the burning bush, even Moses showed that the dead rise, for he calls the Lord ‘the God of Abraham, and the God of Isaac, and the God of Jacob.’20:37 Exodus 3:6 38He is not the God of the dead, but of the living, for to him all are alive.”
39Some of the teachers of the law responded, “Well said, teacher!” 40And no one dared to ask him any more questions.
Whose Son Is the Messiah?
41Then Jesus said to them, “Why is it said that the Messiah is the son of David? 42David himself declares in the Book of Psalms:
“ ‘The Lord said to my Lord:
“Sit at my right hand
43until I make your enemies
a footstool for your feet.” ’20:43 Psalm 110:1
44David calls him ‘Lord.’ How then can he be his son?”
Warning Against the Teachers of the Law
45While all the people were listening, Jesus said to his disciples, 46“Beware of the teachers of the law. They like to walk around in flowing robes and love to be greeted with respect in the marketplaces and have the most important seats in the synagogues and the places of honor at banquets. 47They devour widows’ houses and for a show make lengthy prayers. These men will be punished most severely.”
Порекло Исусове власти
1Док је Исус једном поучавао народ у храму и проповедао Радосну вест, дођу к њему водећи свештеници и зналци Светог писма и старешине. 2Рекли су му: „Кажи нам у чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“
3Исус им рече: „Поставићу и ја вама једно питање. Реците ми: 4Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“
5Они су умовали међу собом и говорили:
„Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 6А ако кажемо ’од човека’, сав народ ће нас каменовати, јер су уверени да је Јован био пророк.“
7Тако су одговорили Исусу да не знају одакле је.
8Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
Прича о злим виноградарима
9Исус је затим наставио са овом причом: „Неки човек је посадио виноград, изнајмио виноградарима и отпутовао на дуже време. 10Кад је дошло време бербе, он пошаље слугу виноградарима да му дају део његовог рода. Међутим, виноградари га премлате и пошаљу га празних руку. 11Власник пошаље другог слугу, али виноградари и њега премлате, наругају му се и пошаљу га празних руку. 12Власник пошаље и трећег слугу, али виноградари га израњаве и истерају.
13Онда власник винограда рече: ’Послаћу свог вољеног сина; можда ће њега поштовати.’
14Али, када га виноградари видеше, рекоше један другом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше!’ 15Тако га избацише изван винограда и убише.
Шта ће, дакле, власник винограда учинити са њима? 16Доћи ће и побиће те виноградаре, а виноград дати другима.“
Када је народ то чуо, рекао је: „Никако!“
17Исус их је погледао и рекао им: „Шта онда значи оно што је написано:
’Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони’?
18Ко год падне на тај камен, разбиће се, а на кога он падне, здробиће га.“
19Тада су зналци Светог писма и водећи свештеници гледали да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је Исус испричао причу због њих.
Плаћање пореза цару
20Тада су почели да мотре на Исуса, па су послали уходе. Ови су се правили да су поштени, како би га навели да каже нешто због чега би га предали намесниковој власти и сили. 21Они га упиташе: „Учитељу, знамо да говориш и учиш по правди. Ти не гледаш ко је ко, него поучаваш људе истини о Божијем путу. 22Да ли је допуштено давати порез цару или не?“
23Исус је прозрео њихово лукавство, па им је рекао: 24„Покажите ми сребрњак. Чији је лик и натпис?“ Они одговоре: „Царев.“20,24 Мисли се на цезара, то јест, римског цара.
25Исус им рече: „Онда дајте цару царево, а Богу Божије.“
26Пошто нису могли да га ухвате у речи пред народом, заћутали су задивљени његовим одговором.
О васкрсењу мртвих
27Приступе му и неки садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упитају га: 28„Учитељу, Мојсије нам је написао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 29Било тако седморо браће. Први се ожени и умре без деце. 30Тако и други. 31И трећи се ожени истом женом и умре. И тако сва седморица помреше не остављајући порода. 32На крају умре и жена. 33Кад приликом васкрсења буду васкрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су седморица била њоме ожењена?“
34Исус им одговори: „Људи се на овом свету жене и удају. 35Али они које Бог удостоји васкрсења из мртвих и будућег света, неће се ни женити ни удавати. 36Они су као анђели, јер не могу више умрети. Они су деца Божија, јер су устали из мртвих. 37Па и Мојсије је показао да мртви васкрсавају у одломку о грму који не сагорева. Ту он Господа назива Богом Аврахамовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. 38Дакле, Бог није Бог мртвих, него живих, јер су за њега сви живи.“
39Неки од зналаца Светог писма му рекоше: „Учитељу, добро си одговорио.“ 40Нико се више није усуђивао да га о чему запита.
Христос – Давидов Син и Господ
41Исус их упита: „Како то да се говори да је обећани Христос Давидов Син? 42Наиме, сам Давид каже у књизи Псалама:
’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
43док душмане не положим твоје,
за твоје ноге постоље да буду.“’
44Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“
45Док је сав народ слушао, Исус рече својим ученицима: 46„Чувајте се зналаца Светог писма. Они воле да иду у дугачким одорама, и да их народ са уважавањем поздравља по трговима. Бирају прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама. 47Они осиромашују удовичке куће, и то под изговором дугих молитава. Зато ће бити строже осуђени.“
