Jesus at a Pharisee’s House
1One Sabbath, when Jesus went to eat in the house of a prominent Pharisee, he was being carefully watched. 2There in front of him was a man suffering from abnormal swelling of his body. 3Jesus asked the Pharisees and experts in the law, “Is it lawful to heal on the Sabbath or not?” 4But they remained silent. So taking hold of the man, he healed him and sent him on his way.
5Then he asked them, “If one of you has a child14:5 Some manuscripts donkey or an ox that falls into a well on the Sabbath day, will you not immediately pull it out?” 6And they had nothing to say.
7When he noticed how the guests picked the places of honor at the table, he told them this parable: 8“When someone invites you to a wedding feast, do not take the place of honor, for a person more distinguished than you may have been invited. 9If so, the host who invited both of you will come and say to you, ‘Give this person your seat.’ Then, humiliated, you will have to take the least important place. 10But when you are invited, take the lowest place, so that when your host comes, he will say to you, ‘Friend, move up to a better place.’ Then you will be honored in the presence of all the other guests. 11For all those who exalt themselves will be humbled, and those who humble themselves will be exalted.”
12Then Jesus said to his host, “When you give a luncheon or dinner, do not invite your friends, your brothers or sisters, your relatives, or your rich neighbors; if you do, they may invite you back and so you will be repaid. 13But when you give a banquet, invite the poor, the crippled, the lame, the blind, 14and you will be blessed. Although they cannot repay you, you will be repaid at the resurrection of the righteous.”
The Parable of the Great Banquet
15When one of those at the table with him heard this, he said to Jesus, “Blessed is the one who will eat at the feast in the kingdom of God.”
16Jesus replied: “A certain man was preparing a great banquet and invited many guests. 17At the time of the banquet he sent his servant to tell those who had been invited, ‘Come, for everything is now ready.’
18“But they all alike began to make excuses. The first said, ‘I have just bought a field, and I must go and see it. Please excuse me.’
19“Another said, ‘I have just bought five yoke of oxen, and I’m on my way to try them out. Please excuse me.’
20“Still another said, ‘I just got married, so I can’t come.’
21“The servant came back and reported this to his master. Then the owner of the house became angry and ordered his servant, ‘Go out quickly into the streets and alleys of the town and bring in the poor, the crippled, the blind and the lame.’
22“ ‘Sir,’ the servant said, ‘what you ordered has been done, but there is still room.’
23“Then the master told his servant, ‘Go out to the roads and country lanes and compel them to come in, so that my house will be full. 24I tell you, not one of those who were invited will get a taste of my banquet.’ ”
The Cost of Being a Disciple
25Large crowds were traveling with Jesus, and turning to them he said: 26“If anyone comes to me and does not hate father and mother, wife and children, brothers and sisters—yes, even their own life—such a person cannot be my disciple. 27And whoever does not carry their cross and follow me cannot be my disciple.
28“Suppose one of you wants to build a tower. Won’t you first sit down and estimate the cost to see if you have enough money to complete it? 29For if you lay the foundation and are not able to finish it, everyone who sees it will ridicule you, 30saying, ‘This person began to build and wasn’t able to finish.’
31“Or suppose a king is about to go to war against another king. Won’t he first sit down and consider whether he is able with ten thousand men to oppose the one coming against him with twenty thousand? 32If he is not able, he will send a delegation while the other is still a long way off and will ask for terms of peace. 33In the same way, those of you who do not give up everything you have cannot be my disciples.
34“Salt is good, but if it loses its saltiness, how can it be made salty again? 35It is fit neither for the soil nor for the manure pile; it is thrown out.
“Whoever has ears to hear, let them hear.”
Исус исцељује болесника у суботу
1Једне суботе је Исус дошао у кућу једног од водећих фарисеја на обед. Окупљени су пажљиво мотрили на њега. 2Уто неки човек који је патио од водене болести стаде пред Исуса. 3Исус упита зналце Светог писма и фарисеје: „Да ли је допуштено лечити суботом или не?“ 4Они су ћутали. Исус прихвати човека, исцели га и пусти га да иде. 5А њима рече: „Ако некоме од вас син или во упадне у бунар, зар га неће одмах извадити и у суботу?“ 6На то нису могли да му одговоре.
Тражи се понизност
7Исус је приметио да су неки гости бирали почасна места, па им је испричао причу: 8„Кад те неко позове на свадбу, немој да седнеш у зачеље, јер домаћин може да позове неког ко је угледнији од тебе. 9Тада ће он, који је позвао и тебе и њега, доћи и рећи: ’Уступи му место.’ Онда ћеш постиђен заузети последње место. 10Него, ако те позову, иди и заузми последње место. Тада ће онај који те је позвао, доћи и рећи: ’Пријатељу, помакни се на више.’ Тако ћеш бити почашћен пред свима који с тобом седе за столом. 11Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“
12А домаћину рече: „Кад приређујеш ручак или вечеру, не позивај пријатеље, ни браћу, ни родбину, ни богате суседе, јер би они могли да позову тебе и тако ти узврате. 13Него, кад приређујеш гозбу, позови сиромахе, богаље, хроме, слепе. 14Тада ћеш бити блажен, јер не могу да ти узврате, а Бог ће ти узвратити приликом васкрсења праведних.“
Велика гозба
15А један од гостију, када је то чуо, рече му: „Блажени су они који ће бити за трпезом у Царству Божијем!“
16Исус му рече: „Неки човек је приредио велику гозбу и позвао много људи. 17Кад је било време да гозба почне, послао је свога слугу да каже званицама: ’Дођите, све је већ приправљено.’
18Али, сви од реда почну да се изговарају. Први му рече: ’Купио сам њиву, па морам да идем да је видим. Молим те, прими моје извињење.’
19Други рече: ’Купио сам пет јармова волова, па идем да видим ваљају ли. Молим те, прими моје извињење.’
20Трећи рече: ’Оженио сам се, те зато не могу да дођем.’
21Слуга се врати и јави то своме господару. Господар се на то разгневи и рече своме слузи: ’Брзо иди на градске улице и пролазе и доведи овамо сиромахе, богаље, слепе и хроме.’
22Слуга се ускоро врати и рече: ’Господару, твоја наредба је извршена, али још увек има места.’
23Тада господар рече слузи: ’Изађи на путеве и међе, па натерај људе да дођу, да ми се напуни кућа. 24Кажем вам да ниједан од оних људи који су били позвани неће окусити моје вечере.’“
Цена следбеништва
25Једном, док је велико мноштво народа путовало с Исусом, он се окрену према њима и рече им: 26„Ко долази к мени, а није му омрзао његов отац и мајка, жена и деца, браћа и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик. 27Ко не носи свој крст и не следи ме, не може да буде мој ученик.
28Ако неко од вас хоће да зида кулу, он прво седне и прорачуна колики ће бити трошак, да види има ли довољно да заврши. 29У противном, поставиће темељ, а неће моћи да доврши градњу. Сви који то виде, ругаће му се 30и говорити: ’Овај човек је почео да зида, а није могао да заврши!’
31Или који цар иде у рат против другог цара, а да прво не седне и размотри може ли да се са десет хиљада војника одупре ономе који иде на њега са двадесет хиљада? 32Ако не може, послаће изасланике моћнијем цару док је овај још далеко, да разговарају о миру. 33Према томе, сваки од вас ко се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.
34Со је добра, али ако изгуби сланоћу, чиме ли ће је повратити? 35Није ни за земљу, ни за ђубриво, него је избацују напоље.
Ко има уши, нека слуша!“
