Abimelek
1Abimelek son of Jerub-Baal went to his mother’s brothers in Shechem and said to them and to all his mother’s clan, 2“Ask all the citizens of Shechem, ‘Which is better for you: to have all seventy of Jerub-Baal’s sons rule over you, or just one man?’ Remember, I am your flesh and blood.”
3When the brothers repeated all this to the citizens of Shechem, they were inclined to follow Abimelek, for they said, “He is related to us.” 4They gave him seventy shekels9:4 That is, about 1 3/4 pounds or about 800 grams of silver from the temple of Baal-Berith, and Abimelek used it to hire reckless scoundrels, who became his followers. 5He went to his father’s home in Ophrah and on one stone murdered his seventy brothers, the sons of Jerub-Baal. But Jotham, the youngest son of Jerub-Baal, escaped by hiding. 6Then all the citizens of Shechem and Beth Millo gathered beside the great tree at the pillar in Shechem to crown Abimelek king.
7When Jotham was told about this, he climbed up on the top of Mount Gerizim and shouted to them, “Listen to me, citizens of Shechem, so that God may listen to you. 8One day the trees went out to anoint a king for themselves. They said to the olive tree, ‘Be our king.’
9“But the olive tree answered, ‘Should I give up my oil, by which both gods and humans are honored, to hold sway over the trees?’
10“Next, the trees said to the fig tree, ‘Come and be our king.’
11“But the fig tree replied, ‘Should I give up my fruit, so good and sweet, to hold sway over the trees?’
12“Then the trees said to the vine, ‘Come and be our king.’
13“But the vine answered, ‘Should I give up my wine, which cheers both gods and humans, to hold sway over the trees?’
14“Finally all the trees said to the thornbush, ‘Come and be our king.’
15“The thornbush said to the trees, ‘If you really want to anoint me king over you, come and take refuge in my shade; but if not, then let fire come out of the thornbush and consume the cedars of Lebanon!’
16“Have you acted honorably and in good faith by making Abimelek king? Have you been fair to Jerub-Baal and his family? Have you treated him as he deserves? 17Remember that my father fought for you and risked his life to rescue you from the hand of Midian. 18But today you have revolted against my father’s family. You have murdered his seventy sons on a single stone and have made Abimelek, the son of his female slave, king over the citizens of Shechem because he is related to you. 19So have you acted honorably and in good faith toward Jerub-Baal and his family today? If you have, may Abimelek be your joy, and may you be his, too! 20But if you have not, let fire come out from Abimelek and consume you, the citizens of Shechem and Beth Millo, and let fire come out from you, the citizens of Shechem and Beth Millo, and consume Abimelek!”
21Then Jotham fled, escaping to Beer, and he lived there because he was afraid of his brother Abimelek.
22After Abimelek had governed Israel three years, 23God stirred up animosity between Abimelek and the citizens of Shechem so that they acted treacherously against Abimelek. 24God did this in order that the crime against Jerub-Baal’s seventy sons, the shedding of their blood, might be avenged on their brother Abimelek and on the citizens of Shechem, who had helped him murder his brothers. 25In opposition to him these citizens of Shechem set men on the hilltops to ambush and rob everyone who passed by, and this was reported to Abimelek.
26Now Gaal son of Ebed moved with his clan into Shechem, and its citizens put their confidence in him. 27After they had gone out into the fields and gathered the grapes and trodden them, they held a festival in the temple of their god. While they were eating and drinking, they cursed Abimelek. 28Then Gaal son of Ebed said, “Who is Abimelek, and why should we Shechemites be subject to him? Isn’t he Jerub-Baal’s son, and isn’t Zebul his deputy? Serve the family of Hamor, Shechem’s father! Why should we serve Abimelek? 29If only this people were under my command! Then I would get rid of him. I would say to Abimelek, ‘Call out your whole army!’ ”9:29 Septuagint; Hebrew him.” Then he said to Abimelek, “Call out your whole army!”
30When Zebul the governor of the city heard what Gaal son of Ebed said, he was very angry. 31Under cover he sent messengers to Abimelek, saying, “Gaal son of Ebed and his clan have come to Shechem and are stirring up the city against you. 32Now then, during the night you and your men should come and lie in wait in the fields. 33In the morning at sunrise, advance against the city. When Gaal and his men come out against you, seize the opportunity to attack them.”
34So Abimelek and all his troops set out by night and took up concealed positions near Shechem in four companies. 35Now Gaal son of Ebed had gone out and was standing at the entrance of the city gate just as Abimelek and his troops came out from their hiding place.
36When Gaal saw them, he said to Zebul, “Look, people are coming down from the tops of the mountains!”
Zebul replied, “You mistake the shadows of the mountains for men.”
37But Gaal spoke up again: “Look, people are coming down from the central hill,9:37 The Hebrew for this phrase means the navel of the earth. and a company is coming from the direction of the diviners’ tree.”
38Then Zebul said to him, “Where is your big talk now, you who said, ‘Who is Abimelek that we should be subject to him?’ Aren’t these the men you ridiculed? Go out and fight them!”
39So Gaal led out9:39 Or Gaal went out in the sight of the citizens of Shechem and fought Abimelek. 40Abimelek chased him all the way to the entrance of the gate, and many were killed as they fled. 41Then Abimelek stayed in Arumah, and Zebul drove Gaal and his clan out of Shechem.
42The next day the people of Shechem went out to the fields, and this was reported to Abimelek. 43So he took his men, divided them into three companies and set an ambush in the fields. When he saw the people coming out of the city, he rose to attack them. 44Abimelek and the companies with him rushed forward to a position at the entrance of the city gate. Then two companies attacked those in the fields and struck them down. 45All that day Abimelek pressed his attack against the city until he had captured it and killed its people. Then he destroyed the city and scattered salt over it.
46On hearing this, the citizens in the tower of Shechem went into the stronghold of the temple of El-Berith. 47When Abimelek heard that they had assembled there, 48he and all his men went up Mount Zalmon. He took an ax and cut off some branches, which he lifted to his shoulders. He ordered the men with him, “Quick! Do what you have seen me do!” 49So all the men cut branches and followed Abimelek. They piled them against the stronghold and set it on fire with the people still inside. So all the people in the tower of Shechem, about a thousand men and women, also died.
50Next Abimelek went to Thebez and besieged it and captured it. 51Inside the city, however, was a strong tower, to which all the men and women—all the people of the city—had fled. They had locked themselves in and climbed up on the tower roof. 52Abimelek went to the tower and attacked it. But as he approached the entrance to the tower to set it on fire, 53a woman dropped an upper millstone on his head and cracked his skull.
54Hurriedly he called to his armor-bearer, “Draw your sword and kill me, so that they can’t say, ‘A woman killed him.’ ” So his servant ran him through, and he died. 55When the Israelites saw that Abimelek was dead, they went home.
56Thus God repaid the wickedness that Abimelek had done to his father by murdering his seventy brothers. 57God also made the people of Shechem pay for all their wickedness. The curse of Jotham son of Jerub-Baal came on them.
Авимелех
1Авимелех, син Јеровалов, оде у Сихем к браћи своје мајке, и рече њима и целом роду своје мајке: 2„Реците становницима Сихема: ’Шта је боље за вас: да над вама влада седамдесет људи, сви Јеровалови синови, или да над вама влада један човек? Сетите се да сам ја ваше тело и крв.’“
3Кад су браћа његове мајке пренела све ове речи свим становницима Сихема, њихово срце се приклонило Авимелеху. Говорили су: „Он је наш брат.“ 4Тада су му дали седамдесет шекела сребра9,4 Око 800 gr. из храма Вал-Верита; с тим је Авимелех унајмио неке ништарије и пустолове, који су пошли за њим. 5Затим је отишао у дом свога оца у Офру и побио своју браћу, Јеровалове синове, њих седамдесет, на једном камену. Преживео је само Јеровалов најмлађи син, Јотам, који се сакрио. 6После тога су се окупили сви становници Сихема и Вет-Мила и поставили Авимелеха за цара код храста који стоји код Сихема.
7Кад су то јавили Јотаму, он оде, стаде на врх горе Геризима и повика из свег гласа: „Послушајте ме, мештани Сихема, тако вас чуо Бог!
8Пошла једном стабла да помажу цара који ће владати над њима. Рекли су маслини: ’Владај над нама.’
9Маслина им одговори: ’Зар да се одрекнем своје масноће, којом се чини част боговима и људима, да бих се њихала над другим дрвећем?’
10Стабла рекоше смокви: ’Дођи и владај над нама.’
11Смоква им одговори: ’Зар да се одрекнем своје слаткоће и свог изврсног плода, да бих се њихала над другим дрвећем?’
12Стабла рекоше лози: ’Дођи и владај над нама.’
13Али лоза им одговори: ’Зар да се одрекнем свога вина које весели богове и људе, да бих се њихала над дрвећем?’
14А сва стабла рекоше трну: ’Дођи и владај над нама.’
15Трн одговори стаблима: ’Ако заиста хоћете да ме помажете за цара над вама, дођите и склоните се у мој хлад. А ако нећете, нека плане огањ из трна и спали кедрове ливанске.’
16Јесте ли, дакле, поступили часно и савесно кад сте зацарили Авимелеха? Јесте ли добро поступили према Јеровалу и његовом дому? Јесте ли му право учинили након свега што је учинио за вас? 17Мој је отац ратовао за вас довевши свој живот у опасност, те вас избавио из руке мадијанске, 18а ви сте данас устали против куће мога оца и побили његове синове, седамдесет људи на једном камену, и поставили Авимелеха, сина слушкиње, за цара над мештанима Сихема, јер вам је брат. 19Ако сте поступили часно и савесно према Јеровалу и његовом дому, онда се радујте с Авимелехом, и он нека се радује с вама. 20А ако нисте, нека плане огањ из Авимелеха и спали мештане Сихема и Вет-Мила, и нека плане огањ из мештана Сихема и Вет-Мила и спали Авимелеха.“
21Тада Јотам побеже. Пошто је утекао, отишао је у Вир и тамо се настанио, како би се склонио од свога брата Авимелеха.
Побуна Сихемљана против Авимелеха
22Авимелех је владао над Израиљем три године. 23Али Бог унесе зао дух између Авимелеха и мештана Сихема, који нису били одани Авимелеху. 24То је било због тога да се освети злочин почињен над седамдесеторицом Јеровалових синова и да њихова крв падне на Авимелеха, њиховог брата, који их је побио, као и на мештане Сихема који су му помогли да побије своју браћу. 25Мештани Сихема су ради њега постављали заседе по горским врховима и пљачкали сваког ко је поред њих пролазио путем. То је било јављено Авимелеху.
26Тада је у Сихем дошао Гал, син Еведов, са својом браћом, који је задобио поверење мештана Сихема. 27Изађу они у поље и оберу своје винограде. Кад су измуљали грожђе, уприличили су славље; отишли су у храм својих богова, где су јели, пили и проклињали Авимелеха. 28Тада Гал, син Еведов, рече: „Ко је Авимелех да бисмо му ми, Сихемљани, служили? Зар не би требало да Јеровалов син и његов надгледник Зевул служе људима Емора, оца Сихемова?! Зашто да служимо Авимелеху? 29Да је овај народ у мојој власти, ја бих свргнуо Авимелеха! Рекао бих му: ’Скупи сву своју војску и изађи у бој!’“
30Кад је Зевул, градски главар, чуо речи Гала, сина Еведовог, разгневио се. 31Тајно је послао гласнике Авимелеху поручивши: „Ено, Гал, син Еведов, и његова браћа, дошли у Сихем и буне град против тебе. 32Зато устани ноћу, ти и народ који је с тобом, и постави заседу у пољу. 33Ујутро, чим гране сунце, дигни се и навали на град. Кад Гал изађе пред тебе са народом који је с њим, чини с њим шта год хоћеш.“
34Устане Авимелех ноћу, и сав народ с њим, и поставе заседу око Сихема у четири чете. 35Чим је Гал, син Еведов, изашао и стао код улаза градских врата, Авимелех устане из заседе са народом који је био с њим.
36Гал је приметио људе, па је рекао Зевулу: „Гле, неки људи силазе с горских врхова.“
Зевул му рече: „То су сенке са гора, па ти се чини као да су људи.“
37Гал опет рече: „Ево, људи силазе с виса, а једна чета долази из правца Чаробњаковог храста.“
38Зевул му рече: „Где ти је сад језик? Говорио си: ’Ко је Авимелех да бисмо му служили?’ Нису ли то људи које си презирао? Хајде сад, изађи и ратуј с њим!“
39Гал изађе предводећи становнике Сихема и ступи у бој са Авимелехом. 40Међутим, Авимелех је потерао Гала у бег, те је овај побегао. Много људи је изгинуло све до врата. 41Авимелех је живео у Аруми, а Зевул је протерао Гала и његову браћу из Сихема.
42Следећег дана је народ изашао у поље, и то је било јављено Авимелеху. 43Авимелех поведе људе, подели их у три чете и постави заседу у пољу. Видевши да народ излази из града, навалио је на њих и побио их. 44Онда Авимелех и чете које су биле с њим навале на улаз од градских врата, а две чете нападну све који су били у пољу и побију их. 45Авимелех је ратовао против града целог тог дана. Након што је освојио град, побио је људе који су били у њему. А град је разорио и посуо га сољу.
46То су чули сви становници у сихемској кули, па су отишли у склониште храма Ел-Верита. 47Кад су јавили Авимелеху да су сви становници у сихемској кули окупили тамо, 48Авимелех се попне на гору Салмон, он и сви људи с њим, узме секиру у руке и насече грања, па понесе на раменима. Онда рече људима с њим: „Што сте видели да сам ја урадио, брзо урадите и ви.“ 49Сваки човек је одсекао по грану, па су пошли за Авимелехом. Грање су ставили на склониште и запалили ватру над онима унутра. Тако су изгинули сви људи из сихемске куле, око хиљаду мушкараца и жена.
50Авимелех оде у Тевес. Тамо се утаборио и заузео град. 51Али усред града се налазила јака кула. Тамо су побегли сви мушкарци и жене – сви становници града – затворили се, и попели се на кров куле. 52Авимелех је доспео до куле и напао је. Када се приближио вратима куле да је запали, 53нека жена баци млински камен Авимелеху на главу и сломи му лобању.
54Он брзо позва момка који му је носио оружје и рече му: „Извади свој мач у убиј ме, да не причају о мени: ’Жена га је убила.’“ Његов момак га је пробо и тако је умро. 55Кад су Израиљци видели да је Авимелех мртав, сваки се вратио у своје место.
56Тако је Бог узвратио Авимелеху за његов злочин који је починио над својим оцем побивши седамдесеторицу своје браће. 57А Бог је свалио сваки злочин људи из Сихема на њихову главу. Тако их је стигла клетва Јотама, сина Јеровалова.
