A Message About Moab
1Concerning Moab:
This is what the Lord Almighty, the God of Israel, says:
“Woe to Nebo, for it will be ruined.
Kiriathaim will be disgraced and captured;
the stronghold48:1 Or captured; / Misgab will be disgraced and shattered.
2Moab will be praised no more;
in Heshbon48:2 The Hebrew for Heshbon sounds like the Hebrew for plot. people will plot her downfall:
‘Come, let us put an end to that nation.’
You, the people of Madmen,48:2 The name of the Moabite town Madmen sounds like the Hebrew for be silenced. will also be silenced;
the sword will pursue you.
3Cries of anguish arise from Horonaim,
cries of great havoc and destruction.
4Moab will be broken;
her little ones will cry out.48:4 Hebrew; Septuagint / proclaim it to Zoar
5They go up the hill to Luhith,
weeping bitterly as they go;
on the road down to Horonaim
anguished cries over the destruction are heard.
6Flee! Run for your lives;
become like a bush48:6 Or like Aroer in the desert.
7Since you trust in your deeds and riches,
you too will be taken captive,
and Chemosh will go into exile,
together with his priests and officials.
8The destroyer will come against every town,
and not a town will escape.
The valley will be ruined
and the plateau destroyed,
because the Lord has spoken.
9Put salt on Moab,
for she will be laid waste48:9 Or Give wings to Moab, / for she will fly away;
her towns will become desolate,
with no one to live in them.
10“A curse on anyone who is lax in doing the Lord’s work!
A curse on anyone who keeps their sword from bloodshed!
11“Moab has been at rest from youth,
like wine left on its dregs,
not poured from one jar to another—
she has not gone into exile.
So she tastes as she did,
and her aroma is unchanged.
12But days are coming,”
declares the Lord,
“when I will send men who pour from pitchers,
and they will pour her out;
they will empty her pitchers
and smash her jars.
13Then Moab will be ashamed of Chemosh,
as Israel was ashamed
when they trusted in Bethel.
14“How can you say, ‘We are warriors,
men valiant in battle’?
15Moab will be destroyed and her towns invaded;
her finest young men will go down in the slaughter,”
declares the King, whose name is the Lord Almighty.
16“The fall of Moab is at hand;
her calamity will come quickly.
17Mourn for her, all who live around her,
all who know her fame;
say, ‘How broken is the mighty scepter,
how broken the glorious staff!’
18“Come down from your glory
and sit on the parched ground,
you inhabitants of Daughter Dibon,
for the one who destroys Moab
will come up against you
and ruin your fortified cities.
19Stand by the road and watch,
you who live in Aroer.
Ask the man fleeing and the woman escaping,
ask them, ‘What has happened?’
20Moab is disgraced, for she is shattered.
Wail and cry out!
Announce by the Arnon
that Moab is destroyed.
21Judgment has come to the plateau—
to Holon, Jahzah and Mephaath,
22to Dibon, Nebo and Beth Diblathaim,
23to Kiriathaim, Beth Gamul and Beth Meon,
24to Kerioth and Bozrah—
to all the towns of Moab, far and near.
25Moab’s horn48:25 Horn here symbolizes strength. is cut off;
her arm is broken,”
declares the Lord.
26“Make her drunk,
for she has defied the Lord.
Let Moab wallow in her vomit;
let her be an object of ridicule.
27Was not Israel the object of your ridicule?
Was she caught among thieves,
that you shake your head in scorn
whenever you speak of her?
28Abandon your towns and dwell among the rocks,
you who live in Moab.
Be like a dove that makes its nest
at the mouth of a cave.
29“We have heard of Moab’s pride—
how great is her arrogance!—
of her insolence, her pride, her conceit
and the haughtiness of her heart.
30I know her insolence but it is futile,”
declares the Lord,
“and her boasts accomplish nothing.
31Therefore I wail over Moab,
for all Moab I cry out,
I moan for the people of Kir Hareseth.
32I weep for you, as Jazer weeps,
you vines of Sibmah.
Your branches spread as far as the sea48:32 Probably the Dead Sea;
they reached as far as48:32 Two Hebrew manuscripts and Septuagint; most Hebrew manuscripts as far as the Sea of Jazer.
The destroyer has fallen
on your ripened fruit and grapes.
33Joy and gladness are gone
from the orchards and fields of Moab.
I have stopped the flow of wine from the presses;
no one treads them with shouts of joy.
Although there are shouts,
they are not shouts of joy.
34“The sound of their cry rises
from Heshbon to Elealeh and Jahaz,
from Zoar as far as Horonaim and Eglath Shelishiyah,
for even the waters of Nimrim are dried up.
35In Moab I will put an end
to those who make offerings on the high places
and burn incense to their gods,”
declares the Lord.
36“So my heart laments for Moab like the music of a pipe;
it laments like a pipe for the people of Kir Hareseth.
The wealth they acquired is gone.
37Every head is shaved
and every beard cut off;
every hand is slashed
and every waist is covered with sackcloth.
38On all the roofs in Moab
and in the public squares
there is nothing but mourning,
for I have broken Moab
like a jar that no one wants,”
declares the Lord.
39“How shattered she is! How they wail!
How Moab turns her back in shame!
Moab has become an object of ridicule,
an object of horror to all those around her.”
40This is what the Lord says:
“Look! An eagle is swooping down,
spreading its wings over Moab.
41Kerioth48:41 Or The cities will be captured
and the strongholds taken.
In that day the hearts of Moab’s warriors
will be like the heart of a woman in labor.
42Moab will be destroyed as a nation
because she defied the Lord.
43Terror and pit and snare await you,
you people of Moab,”
declares the Lord.
44“Whoever flees from the terror
will fall into a pit,
whoever climbs out of the pit
will be caught in a snare;
for I will bring on Moab
the year of her punishment,”
declares the Lord.
45“In the shadow of Heshbon
the fugitives stand helpless,
for a fire has gone out from Heshbon,
a blaze from the midst of Sihon;
it burns the foreheads of Moab,
the skulls of the noisy boasters.
46Woe to you, Moab!
The people of Chemosh are destroyed;
your sons are taken into exile
and your daughters into captivity.
47“Yet I will restore the fortunes of Moab
in days to come,”
declares the Lord.
Here ends the judgment on Moab.
Порука Моаву
1Овако каже Моаву, Господ над војскама, Бог Израиља:
„Јао Нававу, јер ће се опустошити!
Киријатајим ће се посрамити и поробити;
посрамиће се утврђење и развалити.
2Неће се више Моав дичити
јер му зло спремају у Есевону:
’Хајде да га истребимо као народ.’
А и ти, Мадмане, ћеш ућутати,
јер мач на тебе креће.
3Чује се врисак из Оронајима.
Пустошење, разарање велико!
4Моав је сломљен
и чује се плач његове нејачи.
5На успону луитском
пењаће се непрестано плачући,
и слушаће вапај разарања
на падини Оронајима.
6Бежите! Животе спасавајте
и будите ко грм смреке у пустињи.
7Зато што се поуздајеш у своја дела
и у благо своје, и ти ћеш бити поробљен.
И Хамос48,7 Моавско божанство. ће отићи у ропство,
његови свештеници и његови главари заједно.
8Затирач ће проћи од града до града
и ниједан неће измаћи.
Пропашће долина
и висораван ће бити уништена
како је казао Господ.
9Дајте крила Моаву да полети,
да оде из својих градова
што ће постати рушевине
без становника у њима.
10Проклет свако ко немарно ради Господњи посао!
Проклет онај што од крви мач свој устеже!
11Спокојан и сигуран је био Моав
од своје младости,
као талог непретакан из бурета у буре.
У изгнанство није ишао,
укус и мирис му се нису мењали.
12Зато, ево долазе дани
– говори Господ –
када ћу им послати претакаче
да их преточе у своју бурад,
а да испразне њихове крчаге
и скрше их.
13Осрамотиће се Моавци због Хамоса
као што се због Ветиља,
своје узданице, осрамотио дом Израиљев.
14Како можеш да говориш: ’Ратници смо,
битке смо јунаци!’?
15Моав је похаран, градови му освојени,
а најбољи младићи његови сишли су на клање
– говори цар, Господ над војскама му је име.
16Близу је, долази пропаст Моава.
Жури, не застаје његово зло.
17Жалите га, сви ви око њега,
сви што знате за његово име.
Па кажите: ’Жезло моћи, жезло славоносно –
како га сломише!’
18Спусти се из части своје,
на тло седи исушено, становнице,
ћерко девонска.
Онај што је похарао Моав
успиње се к теби
да и твоја утврђења скрши.
19На пут стани и посматрај, становнице,
ћерко Ароира.
Човека што бежи и жену избеглу ти упитај:
’Шта се догодило?’
20Моав је осрамоћен јер је срушен.
Вапите, плачите
и објавите у Арнону
да је Моав похаран.
21Суд долази на висораван,
на Олон, на Јасу и Мифат;
22на Девон, на Навав и Вет-Девлатаим;
23на Киријатајим, на Вет-Гамул и на Вет-Меон;
24на Кериот и на Восору,
на све градове моавске земље који су далеко и који су близу.
25Сломљена је Моавова сила,
поломљена рука је његова
– говори Господ.“
26Опијте га,
јер је себе над Господом уздигао.
Али ваљаће се Моав у избљувку своме
и постаће прича другима за подсмех.
27Није ли и теби Израиљ био прича за подсмех,
као лопов ухваћени,
па вртиш главом
кад о њему причаш?
28Напустите градове и живите у врлетима,
становници Моава.
Постаните као голуб што се гнезди
у високој раселини.
29За Моавов смо понос чули,
за понос велики, за његову охолост,
за његову осорност и хвалисање,
и за гордост његовог срца.
30„Знам ја – говори Господ –
обест његову.
Лажно је његово хвалисање
и лажима ништа неће да постигне.
31Кукам зато за Моавом,
плачем за свима њима, Моавцима.
Јечим за људима у Кир-Ересу.
32Плакаћу за тобом више, лозо сивамска,
него што сам плакао за Јазиром.
Младице твоје су биле пружене до мора,
све до мора јазирског.
А сада се на твоје, тек пристигло летње воће,
и на бербу твоју, устремио затирач.
33Нестали су радост и весеље
из воћњака и из земље моавске.
Учинио сам да нестане вина из каца,
да газилац не гази грожђе у каци радујући се.
Биће вриске,
али не од радости.
34Од Есевона до Елеалије и Јасе
се чује нарицање,
вичу од Соара до Оронајима и Еглат-Селисија
јер су се исушиле воде нимримске.
35Истребићу у Моаву
– говори Господ –
оног што жртвује по узвишицама
и оног који кади својим боговима.
36За Моавом као фрула јеца срце моје.
За људима Кир-Ереса као фрула јеца срце моје,
зато што је настрадало оно што су стекли.
37Све су главе оголеле
и све браде обријане.
Све су руке избраздане,
а кострет је на бедрима.
38На свим крововима Моава
и на његовим трговима
само жалопојке,
јер сам скршио Моав
као крчаг који нико неће
– говори Господ.“
39Жалиће: „О, како је скршен!
Како је Моав окренуо главу јер је посрамљен.
Постао је Моав прича за подсмех
и ужасавање свим местима унаоколо.“
40Јер овако каже Господ:
„Ево, као орао се обрушава
и крила своја шири над Моавом.
41Кериот је освојен,
утврђења опкољена,
а срце ће моавских ратника
онога дана бити као срце породиље.
42Моав ће истребљен бити као народ,
јер је себе над Господом уздигао.
43Чекају те страхота,
јама и замка, становниче Моава!
– говори Господ.
44Ко утекне од страхоте,
у јаму ће пасти;
ко се из јаме извуче,
у замку ће се ухватити!
Јер ја сам тај што на Моав доносим
годину њихове казне
– говори Господ.
45У сенци су Есевона
застали бегунци онемоћали,
јер је пожар кренуо од Есевона
и пламен из самога Сихона,
да прогута чело Моавово
и теме бунтовницима.
46Јао теби, Моаве!
Пропашће Хамосов народ!
Синове ће твоје одвести у ропство
и твоје ћерке у изгнанство.
47Али вратићу изгнанике моавске
у последњим данима
– говори Господ.“
Довде је суд над Моавом.
