New International Version

Habakkuk 3:1-19

Habakkuk’s Prayer

1A prayer of Habakkuk the prophet. On shigionoth.3:1 Probably a literary or musical term

2Lord, I have heard of your fame;

I stand in awe of your deeds, Lord.

Repeat them in our day,

in our time make them known;

in wrath remember mercy.

3God came from Teman,

the Holy One from Mount Paran.3:3 The Hebrew has Selah (a word of uncertain meaning) here and at the middle of verse 9 and at the end of verse 13.

His glory covered the heavens

and his praise filled the earth.

4His splendor was like the sunrise;

rays flashed from his hand,

where his power was hidden.

5Plague went before him;

pestilence followed his steps.

6He stood, and shook the earth;

he looked, and made the nations tremble.

The ancient mountains crumbled

and the age-old hills collapsed—

but he marches on forever.

7I saw the tents of Cushan in distress,

the dwellings of Midian in anguish.

8Were you angry with the rivers, Lord?

Was your wrath against the streams?

Did you rage against the sea

when you rode your horses

and your chariots to victory?

9You uncovered your bow,

you called for many arrows.

You split the earth with rivers;

10the mountains saw you and writhed.

Torrents of water swept by;

the deep roared

and lifted its waves on high.

11Sun and moon stood still in the heavens

at the glint of your flying arrows,

at the lightning of your flashing spear.

12In wrath you strode through the earth

and in anger you threshed the nations.

13You came out to deliver your people,

to save your anointed one.

You crushed the leader of the land of wickedness,

you stripped him from head to foot.

14With his own spear you pierced his head

when his warriors stormed out to scatter us,

gloating as though about to devour

the wretched who were in hiding.

15You trampled the sea with your horses,

churning the great waters.

16I heard and my heart pounded,

my lips quivered at the sound;

decay crept into my bones,

and my legs trembled.

Yet I will wait patiently for the day of calamity

to come on the nation invading us.

17Though the fig tree does not bud

and there are no grapes on the vines,

though the olive crop fails

and the fields produce no food,

though there are no sheep in the pen

and no cattle in the stalls,

18yet I will rejoice in the Lord,

I will be joyful in God my Savior.

19The Sovereign Lord is my strength;

he makes my feet like the feet of a deer,

he enables me to tread on the heights.

For the director of music. On my stringed instruments.

New Serbian Translation

Књига пророка Авакума 3:1-19

Авакумова молитва

1Молитва пророка Авакума у облику нарицаљки:

2О, Господе, чуо сам вест о теби

и уплашио сам се!

О, Господе, оживи дело своје у времену,

обнови га усред година,

сети се да се смилујеш у гневу своме.

3Са Темана долази Бог

и Светитељ са Горе Фарана. Села3,3 Осим на овом месту, на средини 9. и на крају 11. стиха, овај се појам среће седамдесетак пута у псалмима. Његово значење није сигурно и сматра се да је ритмичка одредница.

Величанство његово покрива небеса,

а слава његова земљу испуњава.

4Његово светло блиста,

а у руци му је двокрака муња,

где је скровиште снаге његове.

5Пред њим помор иде,

а пошаст га све у стопу прати.

6Када стане, тад се земља тресе;

кад погледа, народи поскачу;

растресу се вечити врхови

и слежу се брда древна,

јер древни су путеви његови.

7Видео сам тугу под шаторима Кушана,

подрхтавају шаторски застори земље мадијанске.

8О, Господе, јеси ли на реке гневан?

Гневиш ли се ти на реке

или си на море јаростан?

Ево, јездиш на коњима

својих бојних кола спасења.

9Разоткривен и видно је постављен лук твој,

реч заклетве твоје шиба. Села

А реке браздају земљу.

10Гледају те, грче се планине,

куљају бујичне воде,

бездан се јавља хуком својим

и руке своје високо диже.

11Сунце и месец мирују у свом пребивалишту,

умину на светло стрела твојих

и на блесак сјаја твога копља.

12Ти у љутњи земљу газиш,

у јарости ти народе вршеш.

13Излазиш због спасења свог народа,

због спасења помазаника свога дробиш главара зликовачког дома,

разоткриваш од пете до врата. Села

14Њиховим копљима пробадаш главара њихових ратника,

а они јуришају да нас здробе,

и ликују као кад у потаји

прождиру сиромаха.

15Ти газиш по мору коњима својим

и пене се велике воде.

16И ја сам то чуо и стомак ми се згрчио,

од тог звука ми задрхташе усне,

трулеж ми се увуче у кости,

а колена ми заклецаше.

Смирићу се све до дана невоље

што долази на народ који нас напада.

17Ако смоква и не пропупи,

ако нема на чокоту плода;

изневери ли труд око маслине,

не роде ли поља храном,

нестане ли стадо из тора

и ишчезне стока из обора,

18у Господу ја ћу да ускликнем

и веселим се у Богу мог спасења!

19Господ Бог је моја снага!

Даде ми ноге хитре ко у кошуте,

по мом кршу даде ми да ходам.

Хоровођи уз моје жичане инструменте.