Babylon as God’s Sword of Judgment
In Hebrew texts 21:1-32 is numbered 21:6-37. 1The word of the Lord came to me: 2“Son of man, set your face against Jerusalem and preach against the sanctuary. Prophesy against the land of Israel 3and say to her: ‘This is what the Lord says: I am against you. I will draw my sword from its sheath and cut off from you both the righteous and the wicked. 4Because I am going to cut off the righteous and the wicked, my sword will be unsheathed against everyone from south to north. 5Then all people will know that I the Lord have drawn my sword from its sheath; it will not return again.’
6“Therefore groan, son of man! Groan before them with broken heart and bitter grief. 7And when they ask you, ‘Why are you groaning?’ you shall say, ‘Because of the news that is coming. Every heart will melt with fear and every hand go limp; every spirit will become faint and every leg will be wet with urine.’ It is coming! It will surely take place, declares the Sovereign Lord.”
8The word of the Lord came to me: 9“Son of man, prophesy and say, ‘This is what the Lord says:
“ ‘A sword, a sword,
sharpened and polished—
10sharpened for the slaughter,
polished to flash like lightning!
“ ‘Shall we rejoice in the scepter of my royal son? The sword despises every such stick.
11“ ‘The sword is appointed to be polished,
to be grasped with the hand;
it is sharpened and polished,
made ready for the hand of the slayer.
12Cry out and wail, son of man,
for it is against my people;
it is against all the princes of Israel.
They are thrown to the sword
along with my people.
Therefore beat your breast.
13“ ‘Testing will surely come. And what if even the scepter, which the sword despises, does not continue? declares the Sovereign Lord.’
14“So then, son of man, prophesy
and strike your hands together.
Let the sword strike twice,
even three times.
It is a sword for slaughter—
a sword for great slaughter,
closing in on them from every side.
15So that hearts may melt with fear
and the fallen be many,
I have stationed the sword for slaughter21:15 Septuagint; the meaning of the Hebrew for this word is uncertain.
at all their gates.
Look! It is forged to strike like lightning,
it is grasped for slaughter.
16Slash to the right, you sword,
then to the left,
wherever your blade is turned.
17I too will strike my hands together,
and my wrath will subside.
I the Lord have spoken.”
18The word of the Lord came to me: 19“Son of man, mark out two roads for the sword of the king of Babylon to take, both starting from the same country. Make a signpost where the road branches off to the city. 20Mark out one road for the sword to come against Rabbah of the Ammonites and another against Judah and fortified Jerusalem. 21For the king of Babylon will stop at the fork in the road, at the junction of the two roads, to seek an omen: He will cast lots with arrows, he will consult his idols, he will examine the liver. 22Into his right hand will come the lot for Jerusalem, where he is to set up battering rams, to give the command to slaughter, to sound the battle cry, to set battering rams against the gates, to build a ramp and to erect siege works. 23It will seem like a false omen to those who have sworn allegiance to him, but he will remind them of their guilt and take them captive.
24“Therefore this is what the Sovereign Lord says: ‘Because you people have brought to mind your guilt by your open rebellion, revealing your sins in all that you do—because you have done this, you will be taken captive.
25“ ‘You profane and wicked prince of Israel, whose day has come, whose time of punishment has reached its climax, 26this is what the Sovereign Lord says: Take off the turban, remove the crown. It will not be as it was: The lowly will be exalted and the exalted will be brought low. 27A ruin! A ruin! I will make it a ruin! The crown will not be restored until he to whom it rightfully belongs shall come; to him I will give it.’
28“And you, son of man, prophesy and say, ‘This is what the Sovereign Lord says about the Ammonites and their insults:
“ ‘A sword, a sword,
drawn for the slaughter,
polished to consume
and to flash like lightning!
29Despite false visions concerning you
and lying divinations about you,
it will be laid on the necks
of the wicked who are to be slain,
whose day has come,
whose time of punishment has reached its climax.
30“ ‘Let the sword return to its sheath.
In the place where you were created,
in the land of your ancestry,
I will judge you.
31I will pour out my wrath on you
and breathe out my fiery anger against you;
I will deliver you into the hands of brutal men,
men skilled in destruction.
32You will be fuel for the fire,
your blood will be shed in your land,
you will be remembered no more;
for I the Lord have spoken.’ ”
Против Јерусалима и околних народа
1Дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, окрени се лицем према југу; изреци реч против југа, пророкуј против шумског краја у Негеву. 3Реци шуми негевској: ’Чуј реч Господњу! Говори Господ Бог: ево, разбуктаћу у теби огањ, који ће прогутати свако дрво, зелено и суво. Разбуктали пламен неће се угасити, и свако ће лице бити спаљено од југа до севера. 4Тада ће свако видети да сам га ја, Господ, запалио; и неће се угасити.’“ 5А ја рекох: „Јао, Господе Боже, они говоре за мене: ’Није ли то онај што испреда приче?’“
6Тада ми дође реч Господња: 7„Сине човечији, окрени се лицем према Јерусалиму и проповедај против Светилишта, и пророкуј против земље Израиљеве.
8Реци земљи Израиљевој: ’Говори Господ: ево, ја сам против тебе; исукаћу свој мач из корица и истребићу из тебе и праведног и опаког. 9И пошто ћу истребити из тебе и праведног и опаког, зато ћу исукати мач из корица на свакога од југа до севера. 10Тада ће сви људи знати да сам ја, Господ, исукао свој мач из корица, и да се тамо неће више вратити.’
11А ти, сине човечији, уздиши као да су ти поломљена бедра, горко уздиши на њихове очи. 12Када те буду питали: ’Зашто уздишеш?’, одговори им: ’Због вести која ће доћи. Тада ће свако срце изгубити одважност и све ће руке клонути, сваки ће дух замрети и сва ће колена бити одузета.’ Ево, долази и испуниће се – говори Господ Бог.“
13И дође ми реч Господња: 14„Сине човечији, пророкуј и реци: ’Господ каже:
Мач! Мач
наоштрен и изглачан,
15наоштрен за клање,
углачан да сева.
Зар да се радујемо владарској палици, сине мој21,15 Или: Зар да се радујемо владарској палици сина мог??
Мач не мари ни за какво дрво.
16Дат је да се углача,
да га рука прихвати;
наоштрен је мач, изглачан,
да се убици да у руку!
17Заплачи, закукај, сине човечији,
јер мач ће стићи народ мој
и све кнезове израиљске;
с мојим народом
мачу су они предани.
Зато се ударај у груди своје.
18То ће бити кушање. А ако владарског штапа, за кога мач не мари, не буде више? – говори Господ Бог.
19Зато пророкуј, сине човечији,
удари дланом о длан,
нека мач удари двапут, трипут,
мач тај што служи за покољ.
Мач је то великог покоља,
што их одасвуд вреба.
20Да клону срца и да многи падну,
на свака сам врата њихова
поставио мач да затире.
Јао! Начињен је да сева као муња,
исукан је за клање.
21Замахни на десно,
удри на лево,
где год ти се сечиво намери.
22И ударићу дланом о длан,
и смириће се гнев мој.
Ја, Господ, сам говорио.’“
23Дође ми реч Господња: 24„Сине човечији, означи два пута којим ће доћи мач цара вавилонског. Нека оба излазе из исте земље. Затим начини знак и постави га на почетак пута који води у град. 25Означи пут којим ће мач доћи у Раву амонску, и у Јуду, у јерусалимску тврђаву. 26Наиме, цар вавилонски ће се зауставити на раскршћу, где почињу два пута, да гата: трешће стреле, питаће идоле и гледати у јетру. 27У десној ће руци држати гатарски жреб за Јерусалим, да постави пробојне справе, да нареди покољ, да подигне бојни поклик, да намести пробојне справе према вратима, да подигне насип, и да сагради опсадне куле. 28То ће изгледати као испразно гатање онима који су положили заклетву, али он ће им дозвати у памет њихову кривицу, па ће их заробити.“
29Зато говори Господ Бог: „Зато што дозивате у памет своју кривицу јавно чинећи своје преступе, те износите на видело ваше грехе – сва ваша дела – зато ћете бити похватани његовом руком. 30А ти, нечисти, опаки кнеже Израиљев, дошло ти је време; куцнуо је час да се стане на крај твом безакоњу!“ 31Говори Господ Бог: „Скини турбан и одложи круну. Неће више бити као пре: нека се ниски узвиси, а узвишени снизи. 32Пропаст! Пропаст! Довешћу такву пропаст какве још није било, док не дође онај коме припада суд; њему ћу га дати.“
33„А ти, сине човечији, пророкуј и реци: ’Говори Господ Бог Амонцима за њихово ругање:
Мач! Мач је исукан за клање,
изглачан да прождере,
да сева као муња!
34Пошто ти доносе испразна виђења
и проричу ти лажи,
положиће се мач
на вратове опаких безбожника.
Њима је дошло време,
куцнуо је час да се стане на крај њиховом безакоњу.
35А ти21,35 Бог се сада обраћа вавилонском цару. врати свој мач у корице!
Ја ћу ти судити у месту где си створен,
судићу ти у земљи твог порекла.
36Излићу на тебе своју јарост,
дунућу огањ свога беса на тебе
и предаћу те у руке свирепим људима,
вештим у затирању.
37Бићеш храна огњу,
а твоја ће крв тећи у земљи,
и пашћеш у заборав,
јер сам ја, Господ, проговорио.’“
