Consecration of the Firstborn
1The Lord said to Moses, 2“Consecrate to me every firstborn male. The first offspring of every womb among the Israelites belongs to me, whether human or animal.”
3Then Moses said to the people, “Commemorate this day, the day you came out of Egypt, out of the land of slavery, because the Lord brought you out of it with a mighty hand. Eat nothing containing yeast. 4Today, in the month of Aviv, you are leaving. 5When the Lord brings you into the land of the Canaanites, Hittites, Amorites, Hivites and Jebusites—the land he swore to your ancestors to give you, a land flowing with milk and honey—you are to observe this ceremony in this month: 6For seven days eat bread made without yeast and on the seventh day hold a festival to the Lord. 7Eat unleavened bread during those seven days; nothing with yeast in it is to be seen among you, nor shall any yeast be seen anywhere within your borders. 8On that day tell your son, ‘I do this because of what the Lord did for me when I came out of Egypt.’ 9This observance will be for you like a sign on your hand and a reminder on your forehead that this law of the Lord is to be on your lips. For the Lord brought you out of Egypt with his mighty hand. 10You must keep this ordinance at the appointed time year after year.
11“After the Lord brings you into the land of the Canaanites and gives it to you, as he promised on oath to you and your ancestors, 12you are to give over to the Lord the first offspring of every womb. All the firstborn males of your livestock belong to the Lord. 13Redeem with a lamb every firstborn donkey, but if you do not redeem it, break its neck. Redeem every firstborn among your sons.
14“In days to come, when your son asks you, ‘What does this mean?’ say to him, ‘With a mighty hand the Lord brought us out of Egypt, out of the land of slavery. 15When Pharaoh stubbornly refused to let us go, the Lord killed the firstborn of both people and animals in Egypt. This is why I sacrifice to the Lord the first male offspring of every womb and redeem each of my firstborn sons.’ 16And it will be like a sign on your hand and a symbol on your forehead that the Lord brought us out of Egypt with his mighty hand.”
Crossing the Sea
17When Pharaoh let the people go, God did not lead them on the road through the Philistine country, though that was shorter. For God said, “If they face war, they might change their minds and return to Egypt.” 18So God led the people around by the desert road toward the Red Sea.13:18 Or the Sea of Reeds The Israelites went up out of Egypt ready for battle.
19Moses took the bones of Joseph with him because Joseph had made the Israelites swear an oath. He had said, “God will surely come to your aid, and then you must carry my bones up with you from this place.”13:19 See Gen. 50:25.
20After leaving Sukkoth they camped at Etham on the edge of the desert. 21By day the Lord went ahead of them in a pillar of cloud to guide them on their way and by night in a pillar of fire to give them light, so that they could travel by day or night. 22Neither the pillar of cloud by day nor the pillar of fire by night left its place in front of the people.
Закон о првенцима
1Господ рече Мојсију: 2„Посветите ми сваког првенца. Свако мушко дете међу Израиљцима – првенац мајчине утробе, као и сва првина стоке, мени припадају.“
3Мојсије рече народу: „Памтите овај дан у који сте изашли из Египта, из куће ропства, јер вас је Господ снажном руком извео оданде. Хлеб с квасцем нека се не једе! 4Данас излазите, у месецу авиву13,4 Касније назван и месец нисан, који отпочиње најраније 8. марта а најкасније 11. априла, што зависи од адара, дванаестог месеца у години.. 5А кад те Господ уведе у земљу Хананаца, Хетита, Аморејаца, Евејаца и Јевусејаца, за коју се заклео вашим оцима да ће вам је дати, земљу којом теку мед и млеко, вршићеш овај обред у овом месецу: 6Седам дана једите бесквасни хлеб, а седмога дана нека буде празник Господу. 7Бесквасни хлеб ће се јести седам дана. Хлеб с квасцем не сме ни да се види. Квасцу нигде ни трага да не буде на свом твом подручју. 8Тог дана ћеш рећи своме сину: ’То је због оног што је Господ учинио за мене кад сам изашао из Египта.’ 9То ће ти бити као знак на твојој руци и подсетник пред очима, да би Господњи Закон био на твојим устима. Јер, Господ те је снажном руком извео из Египта. 10Вршићеш ову уредбу сваке године у назначено време.
11А кад те Господ доведе у земљу Хананаца, како се заклео теби и твојим оцима, и преда ти је, 12одвојићеш сваког првенца мајчине утробе Господу. Исто тако ће и сва мушка првина стоке припадати Господу. 13Свако прворођено магаре ћеш откупити јагњетом или јаретом. Ако га не откупиш, сломи му врат. Откупићеш и сваког првенца од својих синова.
14Кад те твој син данас-сутра упита: ’Шта то значи?’, ти му реци: ’Господ нас је снагом своје руке извео из Египта, из куће ропства. 15Кад је фараон тврдоглаво одбио да нас пусти, Господ је побио све првенце у египатској земљи: од првенаца људи до првине стоке. Зато ја Господу приносим на жртву сваку мушку првину мајчине утробе, а сваког првенца међу својим синовима откупљујем. 16То ће ти бити као знак на руци и као подсетник пред твојим очима да нас је Господ снагом своје руке извео из Египта.’“
Прелазак преко Црвеног мора
17А кад је фараон пустио народ да иде, Господ их није повео путем који води у филистејску земљу, иако је онуда било ближе. Господ је, наиме, рекао: „Кад народ види ратовање, могао би да се предомисли и врати у Египат.“ 18Зато их је повео заобилазним путем кроз пустињу према Црвеном мору. Израиљци су отишли из Египта у пуној ратној спреми.
19Мојсије је са собом понео Јосифове кости, јер је овај тражио од Израиљаца да му се свечано закуну: „Бог ће вам свакако притећи у помоћ. Тада ћете одавде понети са собом и моје кости.“
20Израиљци су кренули из Сокота, а утаборили се у Етаму, на рубу пустиње. 21Господ је ишао пред њима дању у стубу од облака да им показује пут, а ноћу у стубу од огња, да им осветљава пут, да би могли да путују и дању и ноћу. 22Стуб од облака пред народом није одступао дању, нити стуб од огња ноћу.
