1When people have a dispute, they are to take it to court and the judges will decide the case, acquitting the innocent and condemning the guilty. 2If the guilty person deserves to be beaten, the judge shall make them lie down and have them flogged in his presence with the number of lashes the crime deserves, 3but the judge must not impose more than forty lashes. If the guilty party is flogged more than that, your fellow Israelite will be degraded in your eyes.
4Do not muzzle an ox while it is treading out the grain.
5If brothers are living together and one of them dies without a son, his widow must not marry outside the family. Her husband’s brother shall take her and marry her and fulfill the duty of a brother-in-law to her. 6The first son she bears shall carry on the name of the dead brother so that his name will not be blotted out from Israel.
7However, if a man does not want to marry his brother’s wife, she shall go to the elders at the town gate and say, “My husband’s brother refuses to carry on his brother’s name in Israel. He will not fulfill the duty of a brother-in-law to me.” 8Then the elders of his town shall summon him and talk to him. If he persists in saying, “I do not want to marry her,” 9his brother’s widow shall go up to him in the presence of the elders, take off one of his sandals, spit in his face and say, “This is what is done to the man who will not build up his brother’s family line.” 10That man’s line shall be known in Israel as The Family of the Unsandaled.
11If two men are fighting and the wife of one of them comes to rescue her husband from his assailant, and she reaches out and seizes him by his private parts, 12you shall cut off her hand. Show her no pity.
13Do not have two differing weights in your bag—one heavy, one light. 14Do not have two differing measures in your house—one large, one small. 15You must have accurate and honest weights and measures, so that you may live long in the land the Lord your God is giving you. 16For the Lord your God detests anyone who does these things, anyone who deals dishonestly.
17Remember what the Amalekites did to you along the way when you came out of Egypt. 18When you were weary and worn out, they met you on your journey and attacked all who were lagging behind; they had no fear of God. 19When the Lord your God gives you rest from all the enemies around you in the land he is giving you to possess as an inheritance, you shall blot out the name of Amalek from under heaven. Do not forget!
1Кад дође до свађе између људи и они дођу пред суд, судије нека доделе право невином, а кривца нека осуде. 2Ако кривац заслужи шибање, нека му судија нареди да легне, и нека му у његовој присутности одброје онолико удараца колико заслужује његова кривица. 3Четрдесет удараца може да му се удари, али не више, да се твој брат не би понизио пред тобом, ако би му се ударило више удараца.
4Не завезуј уста волу кад врше.
Закон о деверској дужности
5Кад браћа станују заједно, па један од њих умре, а није имао сина, жена умрлога нека се не удаје за туђинца изван породице, него нека јој приступи њен девер и узме је за жену и тако изврши деверску дужност. 6Првенац кога она роди, водиће се на име његовог преминулог брата, да његово име не изумре из Израиља. 7А ако он не буде хтео да узме своју снаху за жену, нека га његова снаха одведе на градска врата, пред старешине и нека изјави: ’Мој девер неће да сачува име своме брату у Израиљу; неће да ми учини деверску дужност.’ 8Тада нека га старешине његовог града позову и разговарају са њим. Ако он остане при свом, говорећи: ’Нећу да је узмем за жену’, 9онда нека му његова снаха, у присуству старешина, приступи, скине му сандалу с ноге, пљуне му у лице и каже ово: ’Овако се ради човеку који неће да подигне дом свога брата.’ 10Тај нека се прозове у Израиљу ’Дом босога’.
Остали закони
11Ако се два човека потуку, а жена од једнога приђе да избави свога мужа од руку онога који га туче, па пружи руку и ухвати га за мошнице, 12одсеци јој руку. Не показуј јој милости.
13Не држи у својој торби двојаку меру: тежу и лакшу. 14Такође, не држи у својој кући двојаку меру за жито: већу и мању. 15Твоја мера нека буде тачна и поштена, а тако и твоја житна мера нека буде тачна и поштена, да би дуго живео на земљи коју ти даје Господ, Бог твој. 16Јер, Господу, Богу твоме, је одвратан свако ко чини ово, свако ко ради непоштено.
17Сећај се шта ти је учинио Амалик кад си изашао из Египта. 18Он те је пресрео на путу и напао у твом залеђу све посустале, кад си био малаксао и исцрпљен, јер се није Бога бојао. 19Стога, кад ти Господ, Бог твој, да починак од свих твојих непријатеља око тебе, у земљи коју ти Господ, Бог твој, даје у наследство, истреби под небом спомен на Амалика. Не заборави!
