Daniel’s Vision of a Ram and a Goat
1In the third year of King Belshazzar’s reign, I, Daniel, had a vision, after the one that had already appeared to me. 2In my vision I saw myself in the citadel of Susa in the province of Elam; in the vision I was beside the Ulai Canal. 3I looked up, and there before me was a ram with two horns, standing beside the canal, and the horns were long. One of the horns was longer than the other but grew up later. 4I watched the ram as it charged toward the west and the north and the south. No animal could stand against it, and none could rescue from its power. It did as it pleased and became great.
5As I was thinking about this, suddenly a goat with a prominent horn between its eyes came from the west, crossing the whole earth without touching the ground. 6It came toward the two-horned ram I had seen standing beside the canal and charged at it in great rage. 7I saw it attack the ram furiously, striking the ram and shattering its two horns. The ram was powerless to stand against it; the goat knocked it to the ground and trampled on it, and none could rescue the ram from its power. 8The goat became very great, but at the height of its power the large horn was broken off, and in its place four prominent horns grew up toward the four winds of heaven.
9Out of one of them came another horn, which started small but grew in power to the south and to the east and toward the Beautiful Land. 10It grew until it reached the host of the heavens, and it threw some of the starry host down to the earth and trampled on them. 11It set itself up to be as great as the commander of the army of the Lord; it took away the daily sacrifice from the Lord, and his sanctuary was thrown down. 12Because of rebellion, the Lord’s people8:12 Or rebellion, the armies and the daily sacrifice were given over to it. It prospered in everything it did, and truth was thrown to the ground.
13Then I heard a holy one speaking, and another holy one said to him, “How long will it take for the vision to be fulfilled—the vision concerning the daily sacrifice, the rebellion that causes desolation, the surrender of the sanctuary and the trampling underfoot of the Lord’s people?”
14He said to me, “It will take 2,300 evenings and mornings; then the sanctuary will be reconsecrated.”
The Interpretation of the Vision
15While I, Daniel, was watching the vision and trying to understand it, there before me stood one who looked like a man. 16And I heard a man’s voice from the Ulai calling, “Gabriel, tell this man the meaning of the vision.”
17As he came near the place where I was standing, I was terrified and fell prostrate. “Son of man,”8:17 The Hebrew phrase ben adam means human being. The phrase son of man is retained as a form of address here because of its possible association with “Son of Man” in the New Testament. he said to me, “understand that the vision concerns the time of the end.”
18While he was speaking to me, I was in a deep sleep, with my face to the ground. Then he touched me and raised me to my feet.
19He said: “I am going to tell you what will happen later in the time of wrath, because the vision concerns the appointed time of the end.8:19 Or because the end will be at the appointed time 20The two-horned ram that you saw represents the kings of Media and Persia. 21The shaggy goat is the king of Greece, and the large horn between its eyes is the first king. 22The four horns that replaced the one that was broken off represent four kingdoms that will emerge from his nation but will not have the same power.
23“In the latter part of their reign, when rebels have become completely wicked, a fierce-looking king, a master of intrigue, will arise. 24He will become very strong, but not by his own power. He will cause astounding devastation and will succeed in whatever he does. He will destroy those who are mighty, the holy people. 25He will cause deceit to prosper, and he will consider himself superior. When they feel secure, he will destroy many and take his stand against the Prince of princes. Yet he will be destroyed, but not by human power.
26“The vision of the evenings and mornings that has been given you is true, but seal up the vision, for it concerns the distant future.”
27I, Daniel, was worn out. I lay exhausted for several days. Then I got up and went about the king’s business. I was appalled by the vision; it was beyond understanding.
Виђење о овну и јарцу
1У трећој години владавине цара Валтасара8,1 551. пре Христа., мени, Данилу, указало се виђење након онога које ми се указало на почетку. 2Гледао сам у виђењу, и док сам гледао, нашао сам се у тврђави Сусану, у покрајини Еламу. У виђењу сам видео да сам крај реке Улај. 3И како сам подигао очи, угледао сам једног овна са два рога како стоји пред реком. Оба рога су била дугачка, али један рог је био дужи од другог. Тај дужи је нарастао касније. 4Видео сам да ован боде на запад, север и југ. Ниједна животиња није могла да му се одупре, и ништа није могло да се избави од њега. Радио је шта је хтео, осилио се.
5Док сам размишљао о томе, дође јарац са запада и пређе преко све земље, а да није дотакао тло. Јарац је имао велики рог између очију. 6Дође он до овна са два рога, кога сам видео где стоји пред реком, и залети се на њега силином свога гнева. 7Видео сам како је стигао до овна, па га је разјарен ударио и сломио му оба његова рога, а у овну није остало снаге да му се одупре. Онда га је бацио на земљу и изгазио га; и није било никога да избави овна. 8Јарац се веома осилио, али када је био на врхунцу снаге, сломио му се онај велики рог; на његово место су израсла четири велика рога према четири небеска ветра.
9Из једног од ових, из малог, је израстао један рог који је веома нарастао према југу, истоку и према Дивној земљи. 10Нарастао је све до војске небеске, па је оборио на земљу неке од војске и неке од звезда, и изгазио их. 11Нарастао је до самог кнеза8,11 Вероватно се односи на самог Бога или на Михаила. војске, одузео му свакодневну жртву и понизио место његовог Светилишта. 12Осим дневне жртве, у побуни ће му бити предата и војска. Истину је бацио на земљу, и што год је радио пошло му је за руком.
13Затим сам чуо једног свеца како говори. Тада је други светац рекао ономе што је говорио: „Докле ће трајати виђење о свакодневној жртви, о побуни која пустоши, и о допуштењу да се гази Светиња и небеска војска?“
14Он ми рече: „Док не прође две хиљаде три стотине вечери и јутара. Тада ће се Светиња обновити.“
Гаврило тумачи виђење
15Док сам ја, Данило, гледао виђење и трудио се да га схватим, испред мене стаде неко ко је изгледом био као човек. 16Тада сам зачуо људски глас из Улаја, како позива: „Гаврило, разјасни му ово виђење.“
17Он је дошао до места где сам стајао, али кад је дошао, ја сам се препао и пао на лице. Он ми рече: „Разуми, сине човечији, да је ово виђење за последње време.“
18Док ми је говорио, свладао ме је дубок сан, док сам био с лицем на земљи. Но, он ме је дотакао, усправио ме где сам стајао 19и рекао ми: „Ево, објављујем ти шта ће се десити на крају гнева, јер се то односи на одређено време краја. 20Двороги ован кога си видео, то су цареви Мидије и Персије. 21Јарац је цар Грчке, а велики рог између његових очију, то је први цар. 22Онај рог што се сломио, па су на његовом месту израсла четири нова рога, то су четири царства која ће настати из његовог народа. Она неће имати његову снагу.
23Касније, када се њихова владавина оконча, и када одметницима дође крај, појавиће се цар охолог израза лица, који ће бити вешт у лукавствима. 24Снага ће му порасти, али не од његове снаге. Беспримерно ће пустошити, успеваће у свему што предузме, и затираће силне људе и свети народ. 25Својом препреденошћу ће успешно одводити у заблуду, срце ће му се веома осилити, и многе ће уништити кад не очекују. Устаће чак и на Кнеза над кнезовима, али ће бити уништен без људске силе.
26Виђење о вечерима и јутрима које је било испричано је истинито. А ти држи виђење у тајности, јер је за далека времена.“
27Ја, Данило, био сам исцрпљен и данима сам боловао. Затим сам устао и обављао царску службу. Виђење ме је узнемирило, али нико га није разумео.
