God’s Promise to David
1After the king was settled in his palace and the Lord had given him rest from all his enemies around him, 2he said to Nathan the prophet, “Here I am, living in a house of cedar, while the ark of God remains in a tent.”
3Nathan replied to the king, “Whatever you have in mind, go ahead and do it, for the Lord is with you.”
4But that night the word of the Lord came to Nathan, saying:
5“Go and tell my servant David, ‘This is what the Lord says: Are you the one to build me a house to dwell in? 6I have not dwelt in a house from the day I brought the Israelites up out of Egypt to this day. I have been moving from place to place with a tent as my dwelling. 7Wherever I have moved with all the Israelites, did I ever say to any of their rulers whom I commanded to shepherd my people Israel, “Why have you not built me a house of cedar?” ’
8“Now then, tell my servant David, ‘This is what the Lord Almighty says: I took you from the pasture, from tending the flock, and appointed you ruler over my people Israel. 9I have been with you wherever you have gone, and I have cut off all your enemies from before you. Now I will make your name great, like the names of the greatest men on earth. 10And I will provide a place for my people Israel and will plant them so that they can have a home of their own and no longer be disturbed. Wicked people will not oppress them anymore, as they did at the beginning 11and have done ever since the time I appointed leaders7:11 Traditionally judges over my people Israel. I will also give you rest from all your enemies.
“ ‘The Lord declares to you that the Lord himself will establish a house for you: 12When your days are over and you rest with your ancestors, I will raise up your offspring to succeed you, your own flesh and blood, and I will establish his kingdom. 13He is the one who will build a house for my Name, and I will establish the throne of his kingdom forever. 14I will be his father, and he will be my son. When he does wrong, I will punish him with a rod wielded by men, with floggings inflicted by human hands. 15But my love will never be taken away from him, as I took it away from Saul, whom I removed from before you. 16Your house and your kingdom will endure forever before me7:16 Some Hebrew manuscripts and Septuagint; most Hebrew manuscripts you; your throne will be established forever.’ ”
17Nathan reported to David all the words of this entire revelation.
David’s Prayer
18Then King David went in and sat before the Lord, and he said:
“Who am I, Sovereign Lord, and what is my family, that you have brought me this far? 19And as if this were not enough in your sight, Sovereign Lord, you have also spoken about the future of the house of your servant—and this decree, Sovereign Lord, is for a mere human!7:19 Or for the human race
20“What more can David say to you? For you know your servant, Sovereign Lord. 21For the sake of your word and according to your will, you have done this great thing and made it known to your servant.
22“How great you are, Sovereign Lord! There is no one like you, and there is no God but you, as we have heard with our own ears. 23And who is like your people Israel—the one nation on earth that God went out to redeem as a people for himself, and to make a name for himself, and to perform great and awesome wonders by driving out nations and their gods from before your people, whom you redeemed from Egypt?7:23 See Septuagint and 1 Chron. 17:21; Hebrew wonders for your land and before your people, whom you redeemed from Egypt, from the nations and their gods. 24You have established your people Israel as your very own forever, and you, Lord, have become their God.
25“And now, Lord God, keep forever the promise you have made concerning your servant and his house. Do as you promised, 26so that your name will be great forever. Then people will say, ‘The Lord Almighty is God over Israel!’ And the house of your servant David will be established in your sight.
27“Lord Almighty, God of Israel, you have revealed this to your servant, saying, ‘I will build a house for you.’ So your servant has found courage to pray this prayer to you. 28Sovereign Lord, you are God! Your covenant is trustworthy, and you have promised these good things to your servant. 29Now be pleased to bless the house of your servant, that it may continue forever in your sight; for you, Sovereign Lord, have spoken, and with your blessing the house of your servant will be blessed forever.”
Бог утврђује свој савез с Давидом
1Кад се цар настанио у своме двору, и кад му је Господ дао да отпочине од свих његових непријатеља унаоколо, 2цар рече пророку Натану: „Ево, погледај, ја живим у двору од кедровине, а Ковчег Божији пребива под шаторским завесама.“
3Натан рече цару: „Иди и учини што ти је на срцу, јер је Господ с тобом.“
4Али исте ноћи реч Господња дође Натану, говорећи:
5„Иди и реци моме слузи Давиду: ’Овако каже Господ: зар ћеш ми ти саградити дом да пребивам у њему? 6Ја нисам пребивао у дому од дана кад сам извео Израиљце из Египта, па све до данас. Док сам се селио од места до места, Шатор ми је био пребивалиште. 7Где год сам ишао са свим Израиљцима, јесам ли рекао и једну реч којем од Израиљевих судија, којима сам заповедио да буду пастири мом народу Израиљу: „Зашто ми нисте изградили дом од кедровине?“’
8А сад овако реци моме слузи Давиду: ’Говори Господ над војскама: ја сам те одвео с пашњака и од оваца, да будеш владар моме народу Израиљу. 9Био сам с тобом где год си ишао и затирао сам све твоје непријатеље пред тобом. Ја ћу твоје име учинити великим, као име великаша на земљи. 10Одредићу место за мој народ Израиљ и засадити га тамо, па ће становати на свом месту и неће више стрепети, а опаки их више неће мучити као некада, 11кад сам поставио судије над својим народом Израиљем. Ја ћу ти дати одмор од свих твојих непријатеља.
Господ ти објављује: Господ ће ти сазидати дом.7,11 Бог овде обећава Давиду да ће успоставити царску лозу преко њега. 12А кад се заврше твоји дани и ти починеш са својим прецима, ја ћу подићи твога потомка после тебе, од тебе самог, и утврдити његово царство. 13Он ће саградити дом моме имену, а ја ћу заувек утврдити престо његовог царства. 14Ја ћу му бити Отац, а он ће ми бити син. Кад учини неправду, казнићу га прутем људи, и ударцима потомака људи. 15Ипак, нећу повући своју милост од њега, као што сам је повукао од Саула, кога сам уклонио испред тебе. 16Твој дом и твоје царство биће чврсто довека пред тобом, и твој престо ће бити довека утврђен.’“
17Натан је пренео Давиду све ове речи и цело виђење.
Давидова молитва
18Тада је цар Давид ушао, сео пред Господа и рекао:
„Ко сам ја, Господе Боже, и шта је мој дом да си ме довео довде? 19И као да је ово било мало у твојим очима, Господе Боже, него си још говорио о дому свога слуге за далека времена. Зар је човек вредан да га овако учиш, Господе Боже?
20Шта још да ти Давид каже? Ти познајеш свога слугу, Господе Боже. 21Ради твоје речи и по свом срцу учинио си сву ову велику ствар да би је обзнанио своме слузи.
22Зато си величанствен, Господе Боже, јер нема никог као што си ти, и нема Бога осим тебе по свему што смо чули својим ушима. 23И ко је народ као твој народ, као Израиљ, једини народ на земљи чији је Бог отишао да откупи свој народ и да прослави своје име чинећи велика и страшна дела за њих и за своју земљу, откупивши их за себе из Египта, од народа и њихових богова? 24Ти си подигао себи твој народ Израиљ да ти буде народ довека, и да им ти, Господе, будеш Бог.
25А сад, Господе Боже, одржи довека обећање које си дао за свога слугу и за његов дом, и учини како си рекао. 26Нека се заувек велича твоје име, да би људи рекли: ’Господ над војскама је Бог над Израиљем.’ А дом твога слуге Давида нека буде утврђен пред тобом.
27Јер ти си, Господе над војскама, Боже Израиљев, открио ово своме слузи, рекавши: ’Ја ћу ти подићи дом.’ Зато се твој слуга усудио да ти се помоли овом молитвом. 28А сад, Господе Боже, ти си Бог и твоје су речи истина; ти си дао своме слузи добро обећање. 29Нека ти, стога, буде по вољи да благословиш дом свога слуге да остане довека пред тобом, јер ти си то рекао, Господе Боже. Нека дом твога слуге буде благословен твојим благословом довека.“
