Elijah Taken Up to Heaven
1When the Lord was about to take Elijah up to heaven in a whirlwind, Elijah and Elisha were on their way from Gilgal. 2Elijah said to Elisha, “Stay here; the Lord has sent me to Bethel.”
But Elisha said, “As surely as the Lord lives and as you live, I will not leave you.” So they went down to Bethel.
3The company of the prophets at Bethel came out to Elisha and asked, “Do you know that the Lord is going to take your master from you today?”
“Yes, I know,” Elisha replied, “so be quiet.”
4Then Elijah said to him, “Stay here, Elisha; the Lord has sent me to Jericho.”
And he replied, “As surely as the Lord lives and as you live, I will not leave you.” So they went to Jericho.
5The company of the prophets at Jericho went up to Elisha and asked him, “Do you know that the Lord is going to take your master from you today?”
“Yes, I know,” he replied, “so be quiet.”
6Then Elijah said to him, “Stay here; the Lord has sent me to the Jordan.”
And he replied, “As surely as the Lord lives and as you live, I will not leave you.” So the two of them walked on.
7Fifty men from the company of the prophets went and stood at a distance, facing the place where Elijah and Elisha had stopped at the Jordan. 8Elijah took his cloak, rolled it up and struck the water with it. The water divided to the right and to the left, and the two of them crossed over on dry ground.
9When they had crossed, Elijah said to Elisha, “Tell me, what can I do for you before I am taken from you?”
“Let me inherit a double portion of your spirit,” Elisha replied.
10“You have asked a difficult thing,” Elijah said, “yet if you see me when I am taken from you, it will be yours—otherwise, it will not.”
11As they were walking along and talking together, suddenly a chariot of fire and horses of fire appeared and separated the two of them, and Elijah went up to heaven in a whirlwind. 12Elisha saw this and cried out, “My father! My father! The chariots and horsemen of Israel!” And Elisha saw him no more. Then he took hold of his garment and tore it in two.
13Elisha then picked up Elijah’s cloak that had fallen from him and went back and stood on the bank of the Jordan. 14He took the cloak that had fallen from Elijah and struck the water with it. “Where now is the Lord, the God of Elijah?” he asked. When he struck the water, it divided to the right and to the left, and he crossed over.
15The company of the prophets from Jericho, who were watching, said, “The spirit of Elijah is resting on Elisha.” And they went to meet him and bowed to the ground before him. 16“Look,” they said, “we your servants have fifty able men. Let them go and look for your master. Perhaps the Spirit of the Lord has picked him up and set him down on some mountain or in some valley.”
“No,” Elisha replied, “do not send them.”
17But they persisted until he was too embarrassed to refuse. So he said, “Send them.” And they sent fifty men, who searched for three days but did not find him. 18When they returned to Elisha, who was staying in Jericho, he said to them, “Didn’t I tell you not to go?”
Healing of the Water
19The people of the city said to Elisha, “Look, our lord, this town is well situated, as you can see, but the water is bad and the land is unproductive.”
20“Bring me a new bowl,” he said, “and put salt in it.” So they brought it to him.
21Then he went out to the spring and threw the salt into it, saying, “This is what the Lord says: ‘I have healed this water. Never again will it cause death or make the land unproductive.’ ” 22And the water has remained pure to this day, according to the word Elisha had spoken.
Elisha Is Jeered
23From there Elisha went up to Bethel. As he was walking along the road, some boys came out of the town and jeered at him. “Get out of here, baldy!” they said. “Get out of here, baldy!” 24He turned around, looked at them and called down a curse on them in the name of the Lord. Then two bears came out of the woods and mauled forty-two of the boys. 25And he went on to Mount Carmel and from there returned to Samaria.
Илија однет на небо
1Кад је било време да Господ узме Илију у небо, Илија и Јелисеј су отишли из Галгала. 2Илија рече Јелисеју: „Остани овде, јер ме је Господ послао у Ветиљ.“
Јелисеј му рече: „Живога ми Господа, и ти да си ми жив, нећу те оставити.“ Тако оду доле у Ветиљ.
3А пророчки синови, који су били у Ветиљу, изађу пред Јелисеја и рекну му: „Зар не знаш да ће Господ данас узети твога господара од тебе?“
Он рече: „И ја знам; тихо.“
4Илија рече Јелисеју: „Остани овде, јер ме је Господ послао у Јерихон.“
Он му одговори: „Живога ми Господа, и тако ми ти био жив, нећу те оставити.“ И тако оду у Јерихон.
5У Јерихону пророчки синови приступе Јелисеју и упитају га: „Зар не знаш да ће Господ данас узети твога господара од тебе?“
Он одговори: „И ја то знам; тихо.“
6Илија му рече: „Остани овде, јер ме је Господ послао на Јордан.“
Јелисеј одговори: „Живога ми Господа, и тако ми ти био жив, нећу те оставити.“ Тако су обојица отишла.
7Пошло је и педесет од пророчких синова. Они су стајали подаље, а њих двојица су стајали код Јордана. 8Тада је Илија узео свој огртач, смотао га, и њиме ударио по води. Вода се разделила на једну и на другу страну, тако да су њих двојица прошли по сувом.
9Кад су прошли, Илија рече Јелисеју: „Тражи нешто од мене пре него што будем узет.“
Он му рече: „Нека двострука мера твога духа дође на мене.“
10Илија му рече: „Тражио си тешку ствар; ипак, ако ме видиш кад будем био узет од тебе, нека ти буде тако; ако не будеш видео, онда се то неће догодити.“
11Док су они тако ходали и разговарали, појаве се огњене кочије и огњени коњи и дођу између њих, па у вихору однесу Илију на небо. 12Кад је то Јелисеј видео, повикао је: „Оче мој, оче мој, кочије и коњаници Израиљеви!“ И није га више видео. Затим је узео његов огртач и подерао га на два дела.
13Онда је подигао Илијин огртач, који је спао с њега, па се вратио и стао на обалу Јордана. 14Тада је узео Илијин огртач, који је спао с њега, и ударио по води. Рекао је: „Где је Господ, Бог Илијин?“ Ударио је по води и вода се разделила на једну и на другу страну. Јелисеј прође.
15Пророчки синови из Јерихона који су га посматрали издалека, рекоше: „Илијин дух је починуо на Јелисеју!“ Кад су дошли да се сретну с њим, поклонили су му се лицем до земље. 16Тада му рекоше: „Ево, твоје слуге имају педесет јаких људи са собом, да иду и потраже твога господара. Можда га је Дух Господњи бацио на неку планину, или у неку долину.“
Он рече: „Не шаљите их.“
17Они су тако навалили на њега, да му је било непријатно. Онда им је рекао: „Пошаљите их.“ Послали су педесет људи, који су тражили три дана, али га нису нашли. 18Кад су се вратили к њему, који је остао у Јерихону, он им рече: „Зар вам нисам рекао да не идете?“
Исцељење воде
19Људи из града рекоше Јелисеју: „Као што мој господар види, град је добар за живот, али је вода лоша, а земља јалова.“
20Јелисеј рече: „Донесите ми нову чинију.“ Они му донесоше.
21Он оде до извора, баци у њега соли и рече: „Говори Господ: ’Исцељујем ову воду, да од ње више не дође ни смрти ни јаловости.’“ 22Вода је постала здрава све до данас, према речи коју је рекао Јелисеј.
Јелисеју се ругају
23Оданде је отишао у Ветиљ. Док је ходао путем, из града су изашли неки мали дечаци и ругали му се говорећи: „Пењи се, ћело! Пењи се, ћело!“ 24Он се окренуо, погледао их и проклео их у име Господње. Тада су из шуме изашле две медведице и растргле четрдесет два дечака. 25Одатле је отишао на гору Кармил, па се затим вратио у Самарију.
