1And Samuel’s word came to all Israel.
The Philistines Capture the Ark
Now the Israelites went out to fight against the Philistines. The Israelites camped at Ebenezer, and the Philistines at Aphek. 2The Philistines deployed their forces to meet Israel, and as the battle spread, Israel was defeated by the Philistines, who killed about four thousand of them on the battlefield. 3When the soldiers returned to camp, the elders of Israel asked, “Why did the Lord bring defeat on us today before the Philistines? Let us bring the ark of the Lord’s covenant from Shiloh, so that he may go with us and save us from the hand of our enemies.”
4So the people sent men to Shiloh, and they brought back the ark of the covenant of the Lord Almighty, who is enthroned between the cherubim. And Eli’s two sons, Hophni and Phinehas, were there with the ark of the covenant of God.
5When the ark of the Lord’s covenant came into the camp, all Israel raised such a great shout that the ground shook. 6Hearing the uproar, the Philistines asked, “What’s all this shouting in the Hebrew camp?”
When they learned that the ark of the Lord had come into the camp, 7the Philistines were afraid. “A god has4:7 Or “Gods have (see Septuagint) come into the camp,” they said. “Oh no! Nothing like this has happened before. 8We’re doomed! Who will deliver us from the hand of these mighty gods? They are the gods who struck the Egyptians with all kinds of plagues in the wilderness. 9Be strong, Philistines! Be men, or you will be subject to the Hebrews, as they have been to you. Be men, and fight!”
10So the Philistines fought, and the Israelites were defeated and every man fled to his tent. The slaughter was very great; Israel lost thirty thousand foot soldiers. 11The ark of God was captured, and Eli’s two sons, Hophni and Phinehas, died.
Death of Eli
12That same day a Benjamite ran from the battle line and went to Shiloh with his clothes torn and dust on his head. 13When he arrived, there was Eli sitting on his chair by the side of the road, watching, because his heart feared for the ark of God. When the man entered the town and told what had happened, the whole town sent up a cry.
14Eli heard the outcry and asked, “What is the meaning of this uproar?”
The man hurried over to Eli, 15who was ninety-eight years old and whose eyes had failed so that he could not see. 16He told Eli, “I have just come from the battle line; I fled from it this very day.”
Eli asked, “What happened, my son?”
17The man who brought the news replied, “Israel fled before the Philistines, and the army has suffered heavy losses. Also your two sons, Hophni and Phinehas, are dead, and the ark of God has been captured.”
18When he mentioned the ark of God, Eli fell backward off his chair by the side of the gate. His neck was broken and he died, for he was an old man, and he was heavy. He had led4:18 Traditionally judged Israel forty years.
19His daughter-in-law, the wife of Phinehas, was pregnant and near the time of delivery. When she heard the news that the ark of God had been captured and that her father-in-law and her husband were dead, she went into labor and gave birth, but was overcome by her labor pains. 20As she was dying, the women attending her said, “Don’t despair; you have given birth to a son.” But she did not respond or pay any attention.
21She named the boy Ichabod,4:21 Ichabod means no glory. saying, “The Glory has departed from Israel”—because of the capture of the ark of God and the deaths of her father-in-law and her husband. 22She said, “The Glory has departed from Israel, for the ark of God has been captured.”
Пораз Израиљаца; Ковчег савеза отет
1Но, Самуилова је реч била намењена свему Израиљу. Израиљци су изашли у бој против Филистејаца. Утаборили су се код Евен Езера а Филистејци код Афека. 2Филистејци су се сврстали у бојни ред да се сукобе с Израиљцима. Повела се битка, али су Израиљци били поражени од Филистејаца, који су побили неких четири хиљаде људи на бојном пољу. 3Кад се народ вратио у табор, израиљске старешине рекоше: „Зашто нас је Господ поразио данас пред Филистејцима? Хајде да из Силома узмемо Ковчег савеза Господњег! Кад он дође међу нас избавиће нас од наших непријатеља.“
4Пошаљу они људе у Силом и узму оданде Ковчег савеза Господа над војскама, који седи над херувимима. Тамо са Ковчегом Божијег савеза била су оба Илијева сина. Офније и Финес.
5Кад је Ковчег Господњег савеза дошао у табор сав Израиљ повика громким гласом, тако да се земља потресла. 6Филистејци су чули поклик, па су рекли: „Какав је ово громки поклик у јеврејском табору?“
На вест да је Ковчег Господњи дошао у табор, 7Филистејци се уплашише. Говорили су: „То је Бог дошао у табор! Тешко нама! Овако се нешто никада није догодило! 8Јао нама! Ко ће нас избавити из руку ових моћних богова? То су они богови што су ударили Египћане свакојаким пошастима у пустињи. 9Охрабрите се! Држите се мушки, Филистејци, да не будете робови Јеврејима, као што су они били робови вама. Држите се мушки и борите се!“
10Филистејци ступе у бој и потуку Израиљце, те ови побегну сваки у свој шатор. Пораз је био веома велики. На израиљској страни пало је тридесет хиљада пешака. 11Ковчег Божији је био отет, а оба Илијева сина, Офније и Финес, погибоше.
Илијева смрт
12Тог истог дана дотрчи неки Венијаминовац из бојног реда и дође у Силом. Имао је исцепану одећу а на глави прашину. 13Кад је стигао, Илије је седео на столици крај пута мотрећи, јер му је срце стрепило због Ковчега Божијег. Кад је човек дошао у град и испричао шта се догодило, цео је град закукао.
14Илије је чуо кукњаву, па је упитао: „Каква је ово бука?“
Човек пожури да обавести Илија. 15Илију је било деведесет осам година; очи су му биле укочене, па није могао да види. 16Човек рече Илију: „Долазим с бојног поља. Побегао сам данас из бојног реда.“
Илије упита: „Шта се догодило, сине мој?“
17Гласник одговори: „Израиљци су побегли пред Филистејцима; народ је претрпео велики пораз. Оба твоја сина, Офније и Финес, су погинула, а Ковчег Божији је отет!“
18Кад је споменуо Ковчег Божији, Илије паде са столице уназад, крај градске капије, сломи врат и умре, јер је био стар и тежак човек. Био је судија у Израиљу четрдесет година.
19А његова снаха, жена Финесова, била је пред самим порођајем. Кад је чула вест да је отет Ковчег Божији и да су јој умрли свекар и муж, сави се и роди, јер су је ухватили трудови. 20Док се растављала с душом, рекоше јој жене што су стајале око ње: „Не бој се, родила си сина.“ Међутим, она није одговорила, нити је марила.
21Дечаку је дала име „Ихавод“4,21 Име Ихавод значи где је слава? или отишла је слава., рекавши: „Отишла је слава од Израиља“, зато што је Ковчег Божији био отет, и због свекра и мужа. 22Зато је рекла: „Отишла је слава од Израиља, јер је отет Ковчег Божији.“
