A Message About Jerusalem
1How terrible it will be for Jerusalem!
Its people crush others.
They refuse to obey the Lord.
They are “unclean.”
2They don’t obey anyone.
They don’t accept the Lord’s warnings.
They don’t trust in him.
They don’t ask their God for his help.
3Jerusalem’s officials are like roaring lions.
Their rulers are like wolves that hunt in the evening.
They don’t leave anything to eat in the morning.
4Their prophets care about nothing.
They can’t be trusted.
Their priests make the temple “unclean.”
They break the law they teach others to obey.
5In spite of that, the Lord is good to Jerusalem.
He never does anything that is wrong.
Every morning he does what is fair.
Each new day he does the right thing.
But those who do what is wrong
aren’t even ashamed of it.
Jerusalem Remains Unrepentant
6The Lord says to his people,
“I have destroyed other nations.
I have wiped out their forts.
I have left their streets deserted.
No one walks along them.
Their cities are destroyed.
They are deserted and empty.
7Here is what I thought about Jerusalem.
‘Surely you will have respect for me.
Surely you will accept my warning.’
Then the city you think is safe would not be destroyed.
And I would not have to punish you so much.
But they still wanted to go on sinning
in every way they could.
8So wait for me to come as judge,”
announces the Lord.
“Wait for the day I will stand up
to witness against all sinners.
I have decided to gather the nations.
I will bring the kingdoms together.
And I will pour out all my burning anger on them.
The fire of my jealous anger
will burn the whole world up.
Israel Will Trust in the Lord
9“But then I will purify what all the nations say.
And they will use their words to worship me.
They will serve me together.
10My scattered people will come to me
from beyond the rivers of Cush.
They will worship me.
They will bring me offerings.
11Jerusalem, you have done many wrong things to me.
But at that time you will not be put to shame anymore.
That’s because I will remove from this city
those who think so highly of themselves.
You will never be proud again
on my holy mountain of Zion.
12But inside your city I will leave
those who are not proud at all.
Those who are still left alive will trust in the Lord.
13They will not do anything wrong.
They will not tell any lies.
They will not say anything to fool other people.
They will eat and lie down in peace.
And no one will make them afraid.”
14People of Zion, sing!
Israel, shout loudly!
People of Jerusalem, be glad!
Let your hearts be full of joy.
15The Lord has stopped punishing you.
He has made your enemies turn away from you.
The Lord is the King of Israel.
He is with you.
You will never again be afraid
that others will harm you.
16The time is coming when people will say to Jerusalem,
“Zion, don’t be afraid.
Don’t give up.
17The Lord your God is with you.
He is the Mighty Warrior who saves.
He will take great delight in you.
In his love he will no longer punish you.
Instead, he will sing for joy because of you.”
18The Lord says to his people,
“You used to celebrate my appointed feasts in Jerusalem.
You are sad because you can’t do that anymore.
Other people make fun of you because of that.
That sadness was a heavy load for you to carry.
But I will remove that load from you.
19At that time I will punish
all those who crushed you.
I will save those among you who are disabled.
I will gather those who have been taken away.
I will give them praise and honor
in every land where they have been put to shame.
20At that time I will gather you together.
And I will bring you home.
I will give you honor and praise
among all the nations on earth.
I will bless you with great success again,”
says the Lord.
Јерусалим
1Јао поганом и оскрнављеном граду силеџији!
2Он не слуша глас
и не прихвата прекор Господњи.
Не поуздаје се у Бога свога
и не прилази му.
3Усред њега главари његови
су лавови што ричу,
судије су му ноћни вуци
што до јутра све кости оглођу.
4Његови пророци су бахати,
људи издајници.
Свештеници његови светињу скрнаве
и Закон крше.
5Праведан је Господ усред њега!
Он не чини неправду.
Свако јутро своју правду даје
и кад сване он се не повлачи.
Али злотвор ни тад за срамоту не зна.
Јерусалим се не каје
6„Затро сам народе
и срушио им куле.
Улице сам им опустошио
да ни пролазника нема.
Градове им зарушио
и никога нема,
нема становника.
7А рекох:
’Свакако ћеш ме се уплашити,
прихватићеш прекор.’
Тада му се неће порушити пребивалиште
свим оним што сам наумио за њега.
Ипак, упорно су грешили
свим делима својим.
8Зато ме чекајте
– говори Господ –
до дана када ћу се дићи због плена.
Јер је моја одлука да окупим народе,
да саберем царства
и на њих излијем своју јарост
и сав пламен гнева свога.
Тако ће у ватри ревности моје
сва земља бити прогутана.
Обнова остатка Израиља
9Тада ћу да дам народима чиста уста
да сваки од њих призива име Господње
и раме уз раме му служе.
10С друге стране, од река кушанских,
донеће ми житне жртве моји молиоци,
ћерка мојих расејаних.
11Нећеш се стидети тога дана свих својих поступака
којима си се бунио против мене.
Тада ћу уклонити од тебе оне охоле,
твоје поносите,
па се више нећеш бахатити
на мојој светој гори.
12У теби ћу оставити
народ кротак и сиромашан,
и они ће уточиште наћи
у имену Господњем.
13Остатак Израиља неће чинити неправду
и лажи неће говорити.
Неће им у устима бити језик обмане
него ће се напасати и почиваће.
Неће бити никог да их плаши.“
14Кличи, ћерко сионска!
Подвикуј, Израиљу!
Радуј се и величај од свег срца,
о, ћерко јерусалимска!
15Уклонио је Господ пресуду против тебе,
помео је душмане твоје.
Цар Израиља – Господ је у средини твојој!
Од зла се ти више не плаши.
16Тог дана ће се рећи Јерусалиму:
„О, Сионе, не плаши се!
Нека ти руке не клону!
17Господ, Бог твој је усред тебе,
ратник што ти победу даје.
Радоваће се силно због тебе,
утишаће те љубављу својом.
Клицаће због тебе радосним повиком.“
18„Ојађене, одстрањене од празника
ја ћу да окупим.
Били су далеко од тебе,
обремењени срамотом.
19Ево, окрећем се свим твојим тлачитељима у време ово.
Спашћу хроме и сабраћу протеране.
Даћу част и име осрамоћенима
што су били по целој земљи.
20Довешћу вас у оно време,
у то време ја ћу вас сабрати.
Јер ја ћу вам дати и име и част
међу свим земаљским народима,
када на ваше очи вратим изгнане ваше“ –
каже Господ.
