Balak Sends For Balaam
1Then the Israelites traveled to the plains of Moab. They camped along the Jordan River across from Jericho.
2Balak saw everything that Israel had done to the Amorites. Balak was the son of Zippor. 3The Moabites were terrified because there were so many Israelites. In fact, the Moabites were filled with panic because of the Israelites.
4The Moabites spoke to the elders of Midian. They said, “This huge mob is going to destroy everything around us. They’ll lick it up as an ox licks up all the grass in the fields.”
Balak, the son of Zippor, was the king of Moab at that time. 5He sent messengers to get Balaam. Balaam was the son of Beor. Balaam was at the city of Pethor near the Euphrates River. Pethor was in the land where Balaam had been born. Balak told the messengers to say to Balaam,
“A nation has come out of Egypt. They are covering the face of the land. They’ve set up camp next to me. 6So come and put a curse on these people. They are too powerful for me. Maybe I’ll be able to win the battle over them. Maybe I’ll be able to drive them out of the land. I know that whoever you bless is blessed. And I know that whoever you cursed is cursed.”
7The elders of Moab and Midian left. They took with them the money they knew Balaam would ask for. They wanted him to use evil magic to figure things out for them. They came to where Balaam was. And they told him what Balak had said.
8“Spend the night here,” Balaam said to them. “I’ll report back to you with the answer the Lord gives me.” So the Moabite officials stayed with him.
9God came to Balaam. He asked, “Who are these men with you?”
10Balaam said to God, “Balak king of Moab, the son of Zippor, sent me a message. 11He said, ‘A nation has come out of Egypt. They are covering the whole surface of the land. So come and put a curse on them for me. Maybe I’ll be able to fight them. Maybe I’ll be able to drive them away.’ ”
12But God said to Balaam, “Do not go with them. You must not put a curse on those people. I have blessed them.”
13The next morning Balaam got up. He said to Balak’s officials, “Go back to your own country. The Lord won’t let me go with you.”
14So the Moabite officials returned to Balak. They said, “Balaam wouldn’t come with us.”
15Then Balak sent other officials. They were more important than the first ones. And there were more of them. 16They came to Balaam. They said,
“Balak, the son of Zippor, says, ‘Don’t let anything keep you from coming to me. 17I’ll make you very rich. I’ll do anything you say. So come and put a curse on those people for me.’ ”
18But Balaam gave them his answer. He said, “Balak could give me all the silver and gold in his palace. Even then, I still couldn’t do anything at all that goes beyond what the Lord my God commands. 19Now spend the night here so that I can find out what else the Lord will tell me.”
20That night God came to Balaam. He said, “These men have come to get you. So go with them. But do only what I tell you to do.”
Balaam’s Donkey
21Balaam got up in the morning. He put a saddle on his donkey. Then he went with the Moabite officials. 22But God was very angry when Balaam went. So the angel of the Lord stood in the road to oppose him. Balaam was riding on his donkey. His two servants were with him. 23The donkey saw the angel of the Lord standing in the road. The angel was holding a sword. He was ready for battle. So the donkey left the road and went into a field. Balaam hit the donkey. He wanted to get it back on the road.
24Then the angel of the Lord stood in a narrow path. The path went through the vineyards. There were walls on both sides. 25The donkey saw the angel of the Lord. So it moved close to the wall. It crushed Balaam’s foot against the wall. So he hit the donkey again.
26Then the angel of the Lord moved on ahead. He stood in a narrow place. There was no room to turn, either right or left. 27The donkey saw the angel of the Lord. So it lay down under Balaam. That made him angry. He hit the donkey with his walking stick. 28Then the Lord opened the donkey’s mouth. It said to Balaam, “What have I done to you? Why did you hit me these three times?”
29Balaam answered the donkey. He said, “You have made me look foolish! I wish I had a sword in my hand. If I did, I’d kill you right now.”
30The donkey said to Balaam, “I’m your own donkey. I’m the one you have always ridden. Haven’t you been riding me to this very day? Have I ever made you look foolish before?”
“No,” he said.
31Then the Lord opened Balaam’s eyes. He saw the angel of the Lord standing in the road. He saw that the angel was holding a sword. The angel was ready for battle. So Balaam bowed down. He fell with his face to the ground.
32The angel of the Lord spoke to him. He asked him, “Why have you hit your donkey three times? I have come here to oppose you. What you are doing is foolish. 33The donkey saw me. It turned away from me three times. Suppose it had not turned away. Then I would certainly have killed you by now. But I would have spared the donkey.”
34Balaam said to the angel of the Lord, “I have sinned. I didn’t realize you were standing in the road to oppose me. Tell me whether you are pleased with me. If you aren’t, I’ll go back.”
35The angel of the Lord said to Balaam, “Go with the men. But say only what I tell you to say.” So Balaam went with Balak’s officials.
36Balak heard that Balaam was coming. So he went out to meet him. They met at a Moabite town near the Arnon River. The town was on the border of Balak’s territory. 37Balak said to Balaam, “Didn’t I send messengers to you? I wanted you to come quickly. So why didn’t you come? I can make you very rich.”
38“Well, I’ve come to you now,” Balaam replied. “But I can’t say whatever I please. I can only speak the words God puts in my mouth.”
39Then Balaam went with Balak to Kiriath Huzoth. 40Balak sacrificed cattle and sheep. He gave some to Balaam. He also gave some to the officials with him. 41The next morning Balak took Balaam up to Bamoth Baal. From there he could see the outer edges of the Israelite camp.
Валак позива Валама да прокуне Израиља
1Израиљци су наставили пут. Утаборили су се на моавским пољанама на другој страни Јордана насупрот Јерихона.
2А Валак, син Сефоров, је видео све што је Израиљ учинио Аморејцима. 3Моава је обузео велики страх од народа, јер је био многобројан; Моава је обузео ужас пред Израиљцима.
4Моавци рекоше мадијанским старешинама: „Ова руља ће обрстити све око нас, као што во обрсти пољску траву.“
Валак, син Сефоров, је у то време био цар Моава. 5Тада је послао гласнике Валаму, сину Веоровом, у Фатур, који је код Еуфрата, у земљу свога народа, да га позову. Рекао је:
„Ево, изашао је један народ из Египта и прекрио земљу; живи ту, насупрот мене. 6Дођи стога и прокуни ми овај народ, јер је моћнији од мене, па ћу можда моћи да га савладам и истерам из земље. Знам, наиме, да кога ти благословиш, тај је благословен, а кога прокунеш, тај је проклет.“
7Оду моавске и мадијанске старешине носећи са собом награду за врачање. Кад су дошли Валаму, пренели су му Валакове речи.
8Он им рече: „Преноћите овде, а ја ћу вам одговорити онако како ми Господ буде рекао.“ Тако су моавски кнезови остали са Валамом.
9Бог дође к Валаму и рече му: „Ко су ови људи с тобом?“
10Валам одговори Богу: „Моавски цар Валак, син Сефоров, послао ми је ову поруку: 11’Ево, изашао је један народ из Египта и прекрио земљу. Стога, дођи и прокуни ми их, па ћу можда моћи да их савладам и истерам.’“
12Међутим, Бог одговори Валаму: „Не иди с њима! Не проклињи тај народ, јер је благословен.“
13Ујутро Валам устаде и рече Валаковим кнезовима: „Вратите се у своју земљу, јер је Господ одбио да ме пусти да пођем с вама.“
14Кнезови Моава су устали, вратили се Валаку и рекли му: „Валам је одбио да пође с нама.“
15Валак је поново послао кнезове, бројније и угледније од првих. 16Дођу они к Валаму и поруче му:
„Говори Валак, син Сефоров: ’Немој оклевати да дођеш к мени, 17јер ћу те богато наградити. Учинићу све што ми кажеш, само дођи и прокуни ми овај народ.’“
18Валам одговори Валаковим слугама: „Да ми Валак да и пуну кућу сребра и злата, не бих могао да прекршим заповест Господа, Бога мога; ништа не могу да учиним, ни велико ни мало. 19А сад преноћите и ви овде, да видим шта ће ми још Господ казати.“
20Бог дође ноћу к Валаму и рече му: „Ако су ови људи дошли да те позову, устани и иди с њима, али чини само оно што ти заповедим.“
Валамова магарица
21Ујутро Валам устане, оседла своју магарицу и оде са моавским кнезовима. 22Али Бог се веома разгневио зато што је отишао. Док је Валам јахао своју магарицу у пратњи двојице својих слугу, на пут му се поставио Анђео Господњи да га спречи 23Кад је магарица угледала Анђела Господњег како стоји на путу са исуканим мачем у руци, скренула је с пута и кренула преко поља. Валам је почео да туче магарицу да је врати на пут.
24Затим је Анђео Господњи стао на узак пут између винограда, с оградама с једне и друге стране. 25Но, кад је магарица угледала Анђела Господњег, прибила се уз зид и пригњечила Валамову ногу. Он је опет истуче.
26Анђео Господњи опет пође испред и стане у теснац, где се није могло скренути ни десно ни лево. 27Магарица је видела Анђела Господњег, па је легла под Валамом. Валам се толико разгневио да је почео да је туче штапом. 28Тада је Господ отворио уста магарици и она рече Валаму: „Шта сам ти учинила да си ме тако истукао три пута?“
29Валам одговори: „То је зато што правиш будалу од мене! Да имам мач при себи, одмах бих те убио!“
30Магарица рече Валаму: „Нисам ли ја твоја магарица коју си одувек јахао све до данас? Јесам ли ти икада чинила овако нешто?“
Он одговори: „Ниси.“
31Тада је Господ отворио Валамове очи. Кад је видео Анђела како стоји на путу са исуканим мачем у руци, поклонио се лицем до земље.
32Анђео Господњи му рече: „Зашто си три пута истукао магарицу? Ево, то сам ја сам изашао да те зауставим, јер је твој пут погубан22,32 Не зна се тачно значење ове јеврејске речи. преда мном. 33Магарица ме је видела, па се окренула од мене три пута. Да се није уклањала од мене, заиста бих те убио, а њу бих оставио у животу.“
34Валам одговори Анђелу Господњем: „Згрешио сам. Нисам, наиме, знао да ти стојиш на путу да ме зауставиш. Стога, ако је то зло у твојим очима, ја ћу се вратити.“
35Анђео Господњи одговори Валаму: „Иди са тим људима, али говори само оно што ти кажем.“ Тако је Валам отишао са Валаковим кнезовима.
36Кад је Валак чуо да је Валам дошао, изашао је да га дочека у моавском граду који се налази код Арнона, на самој граници. 37Валак рече Валаму: „Зар нисам слао гласнике да те позову? Зашто ми ниси дошао? Зар нисам у стању да те богато наградим?“
38Валам одговори Валаку: „Ево, дошао сам к теби. Али зар ја могу да кажем било шта? Говорићу само оно што ми Бог стави на језик.“
39Валам оде са Валаком. Дошли су у Киријат-Узот. 40Тада је Валак принео на жртву крупну и ситну стоку, па је од тога послао Валаму и кнезовима, који су били с њим. 41Следећег јутра је повео Валама и довео га на Вамот-Вал, одакле је могао да види један део народа.
