The Story of the Widow Who Would Not Give Up
1Jesus told his disciples a story. He wanted to show them that they should always pray and not give up. 2He said, “In a certain town there was a judge. He didn’t have any respect for God or care about what people thought. 3A widow lived in that town. She came to the judge again and again. She kept begging him, ‘Make things right for me. Someone is treating me badly.’
4“For some time the judge refused. But finally he said to himself, ‘I don’t have any respect for God. I don’t care about what people think. 5But this widow keeps bothering me. So I will see that things are made right for her. If I don’t, she will someday come and attack me!’ ”
6The Lord said, “Listen to what the unfair judge says. 7God’s chosen people cry out to him day and night. Won’t he make things right for them? Will he keep putting them off? 8I tell you, God will see that things are made right for them. He will make sure it happens quickly. But when the Son of Man comes, will he find people on earth who have faith?”
The Story of the Pharisee and the Tax Collector
9Jesus told a story to some people who were sure they were right with God. They looked down on everyone else. 10He said to them, “Two men went up to the temple to pray. One was a Pharisee. The other was a tax collector. 11The Pharisee stood by himself and prayed. ‘God, I thank you that I am not like other people,’ he said. ‘I am not like robbers or those who do other evil things. I am not like those who commit adultery. I am not even like this tax collector. 12I fast twice a week. And I give a tenth of all I get.’
13“But the tax collector stood farther away than the Pharisee. He would not even look up to heaven. He brought his hand to his heart and prayed. He said, ‘God, have mercy on me. I am a sinner.’
14“I tell you, the tax collector went home accepted by God. But not the Pharisee. All those who lift themselves up will be made humble. And those who make themselves humble will be lifted up.”
Little Children Are Brought to Jesus
15People were also bringing babies to Jesus. They wanted him to place his hands on the babies. When the disciples saw this, they told the people to stop. 16But Jesus asked the children to come to him. “Let the little children come to me,” he said. “Don’t keep them away. God’s kingdom belongs to people like them. 17What I’m about to tell you is true. Anyone who will not receive God’s kingdom like a little child will never enter it.”
Rich People and the Kingdom of God
18A certain ruler asked Jesus a question. “Good teacher,” he said, “what must I do to receive eternal life?”
19“Why do you call me good?” Jesus answered. “No one is good except God. 20You know what the commandments say. ‘Do not commit adultery. Do not commit murder. Do not steal. Do not be a false witness. Honor your father and mother.’ ” (Exodus 20:12–16; Deuteronomy 5:16–20)
21“I have obeyed all those commandments since I was a boy,” the ruler said.
22When Jesus heard this, he said to him, “You are still missing one thing. Sell everything you have. Give the money to those who are poor. You will have treasure in heaven. Then come and follow me.”
23When the ruler heard this, he became very sad. He was very rich. 24Jesus looked at him. Then he said, “How hard it is for rich people to enter God’s kingdom! 25Is it hard for a camel to go through the eye of a needle? It is even harder for someone who is rich to enter God’s kingdom!”
26Those who heard this asked, “Then who can be saved?”
27Jesus replied, “Things that are impossible with people are possible with God.”
28Peter said to him, “We have left everything we had in order to follow you!”
29“What I’m about to tell you is true,” Jesus said to them. “Has anyone left home or wife or husband or brothers or sisters or parents or children for God’s kingdom? 30They will receive many times as much in this world. In the world to come they will receive eternal life.”
Jesus Speaks a Third Time About His Coming Death
31Jesus took the 12 disciples to one side. He told them, “We are going up to Jerusalem. Everything that the prophets wrote about the Son of Man will come true. 32He will be handed over to the Gentiles. They will make fun of him. They will laugh at him and spit on him. 33They will whip him and kill him. On the third day, he will rise from the dead!”
34The disciples did not understand any of this. Its meaning was hidden from them. So they didn’t know what Jesus was talking about.
A Blind Beggar Receives His Sight
35Jesus was approaching Jericho. A blind man was sitting by the side of the road begging. 36The blind man heard the crowd going by. He asked what was happening. 37They told him, “Jesus of Nazareth is passing by.”
38So the blind man called out, “Jesus! Son of David! Have mercy on me!”
39Those who led the way commanded him to stop. They told him to be quiet. But he shouted even louder, “Son of David! Have mercy on me!”
40Jesus stopped and ordered the man to be brought to him. When the man came near, Jesus spoke to him. 41“What do you want me to do for you?” Jesus asked.
“Lord, I want to be able to see,” the blind man replied.
42Jesus said to him, “Receive your sight. Your faith has healed you.” 43Right away he could see. He followed Jesus, praising God. When all the people saw it, they also praised God.
Прича о истрајној удовици
1Онда им је Исус испричао причу о томе како увек треба да се моле и да не посустају. 2Рекао је: „У једном граду живео неки судија. Бога се није бојао, нити је за људе марио. 3У истом граду живела је и нека удовица. Она је дошла к њему и рекла: ’Одбрани ме од мог тужитеља!’
4Он дуго није хтео да то учини, али напокон рече: ’Иако се не бојим Бога, нити марим за људе, 5ипак ћу одбранити ову удовицу, јер ми додијава. Иначе ће ме излудети ако настави да долази.’“
6Господ рече: „Слушајте шта каже неправедни судија! 7Неће ли Бог одбранити своје изабране који му вапе дању и ноћу? Хоће ли оклевати? 8Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али кад Син Човечији дође, хоће ли наћи веру на земљи?“
Прича о фарисеју и порезнику
9А онима који су се поуздавали у своју праведност и ниподаштавали остале, Исус је испричао ову причу: 10„Два човека су дошла у храм да се моле. Један је био фарисеј, а други порезник. 11Фарисеј је устао и молио се у себи овако: ’Боже, хвала ти што нисам као остали људи, разбојници, неправедници, прељубници, или као овај порезник. 12Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што зарадим.’
13Порезник је стао подаље и није се усуђивао да подигне поглед према небу. Ударао се у прса и говорио: ’Боже, смилуј се мени грешнику!’
14Кажем вам, овај је отишао оправдан пред Богом, а не први. Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“
Исус и мала деца
15Народ је доносио Исусу малу децу да их дотакне. Ученици су то видели, па су им бранили. 16Али Исус их је позвао, рекавши: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! 17Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“
Богаташ и Царство Божије
18Један главар га упита: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
19Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим?18,19 Епитет добар употребљавао се само за Бога. Исус поставља питање да би видео да ли човек има правилно разумевање Исусовог идентитета, односно, да је Исус Бог. Уколико га човек прихвата као Бога, он ће онда прихватити Исусов позив да распрода све што има и следи га. Нико није добар осим самога Бога. 20Заповести познајеш: ’Не чини прељубе, не убиј, не кради, не сведочи лажно, поштуј свога оца и своју мајку.’“
21Овај одговори: „Све сам то извршавао још од своје младости.“
22Када је Исус то чуо, рекао му је: „Још ти једно недостаје: продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“
23Када је главар то чуо, веома се ражалостио, јер је био веома богат. 24Исус га је погледао, и рекао: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије! 25Јер, лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“
26А они који су слушали, упиташе: „Па ко се онда може спасти?“
27Исус одговори: „Што је немогуће људима, могуће је Богу.“
28Петар рече: „Ево, ми смо оставили што смо имали и кренули за тобом.“
29Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, ради Царства Божијег, 30који неће примити много пута више у ово време, а у времену које долази примиће вечни живот.“
Исус поново наговештава своју смрт
31Онда је повео Дванаесторицу и рекао им: „Ево, пењемо се према Јерусалиму. Тамо ће се испунити све што су пророци написали о Сину Човечијем. 32Предаће га незнабошцима који ће му се ругати, вређати га и пљувати. 33Пошто га ишибају, убиће га, али ће он трећег дана васкрснути.“
34Али ученици нису разумели ништа од овога. Те речи су им биле непојмљиве, те нису знали о чему говори.
Исус враћа вид слепом просјаку
35Кад је Исус дошао надомак Јерихона, неки слепац је седео крај пута и просио. 36Чувши да много народа пролази туда, упита о чему се ради. 37Рекли су му да то пролази Исус из Назарета.
38Он тада повика: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“
39Они што су ишли напред корили су га и ућуткивали. Али он је још јаче викао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“
40Исус се заустави и заповеди да га доведу к њему. Кад је слепац дошао пред њега, Исус га упита: 41„Шта хоћеш да ти учиним?“
Он одговори: „Господе, хоћу да прогледам.“
42Тада Исус рече: „Прогледај! Твоја вера те је оздравила.“ 43Он прогледа истог трена. Онда је пошао за Исусом славећи Бога. Видевши ово, сав је народ славио Бога.
