1Look at how the gold has lost its brightness!
See how dull the fine gold has become!
The sacred jewels are scattered
at every street corner.
2The priceless children of Zion
were worth their weight in gold.
But now they are thought of as clay pots
made by the hands of a potter.
3Even wild dogs
nurse their young pups.
But my people are as mean
as ostriches in the desert.
4When the babies get thirsty,
their tongues stick to the roofs of their mouths.
When the children beg for bread,
no one gives them any.
5Those who once ate fine food
are dying in the streets.
Those who wore royal clothes
are now lying on piles of trash.
6My people have been punished
more than Sodom was.
It was destroyed in a moment.
No one offered it a helping hand.
7Jerusalem’s princes were brighter than snow.
They were whiter than milk.
Their bodies were redder than rubies.
They looked like lapis lazuli.
8But now they are blacker than coal.
No one even recognizes them in the streets.
Their skin is wrinkled on their bones.
It has become as dry as a stick.
9Those killed by swords are better off
than those who die of hunger.
Those who are hungry waste away to nothing.
They don’t have any food from the fields.
10With their own hands, loving mothers
have had to cook even their own children.
They ate their children
when my people were destroyed.
11The Lord has become very angry.
He has poured out his burning anger.
He started a fire in Zion.
It burned its foundations.
12The kings of the earth couldn’t believe what was happening.
Neither could any of the peoples of the world.
Enemies actually attacked and entered
the gates of Jerusalem.
13It happened because Jerusalem’s prophets had sinned.
Her priests had done evil things.
All of them spilled the blood
of those who did what was right.
14Now those prophets and priests
have to feel their way along the streets
as if they were blind.
The blood of those they killed has made them “unclean.”
So no one dares to touch their clothes.
15“Go away! You are ‘unclean’!”
people cry out to them.
“Go away! Get out of here!
Don’t touch us!”
So they run away and wander around.
Then people among the nations say,
“They can’t stay here anymore.”
16The Lord himself has scattered them.
He doesn’t watch over them anymore.
No one shows the priests any respect.
No one honors the elders.
17And that’s not all. Our eyes grew tired.
We looked for help that never came.
We watched from our towers.
We kept looking for a nation that couldn’t save us.
18People hunted us down no matter where we went.
We couldn’t even walk in our streets.
Our end was near, so we only had a few days to live.
Our end had come.
19Those who were hunting us down were faster
than eagles in the sky.
They chased us over the mountains.
They hid and waited for us in the desert.
20Zedekiah, the Lord’s anointed king, was our last hope.
But he was caught in their traps.
We thought he would keep us safe.
We expected to continue living among the nations.
21People of Edom, be joyful.
You who live in the land of Uz, be glad.
But the cup of the Lord’s anger will also be passed to you.
Then you will become drunk.
Your clothes will be stripped off.
22People of Zion, the time for you to be punished
will come to an end.
The Lord won’t keep you away from your land any longer.
But he will punish your sin, people of Edom.
He will show everyone the evil things you have done.
Јад и беда после пада
1Како потамне злато,
наше жежено злато!
Лежи камење храмовно
по улицама разбацано.
2Сионски младићи, некад скупоцени
као злато најчистије,
сада су – ах! – као обична грнчарија,
као производ лончарски.
3И вучица хоће да доји,
да вучиће своје негује,
а жене у народу моме
окрутне су као ној у пустињи:
4одојчад оставише жедну,
језик им се за непце лепи;
децу пустише да пиште,
никога нема да им храну пружи.
5Некад сами сладише јела одабрана,
сада скапавају по улицама.
Некад су у раскоши одрастали,
сада по сметлишту пребиру.
6Примио је казну народ мој
тежу него становници содомски,
јер њих разори за трен ока
и притом на њих не подиже људе.
7Некад су били наши јунаци
чистији од снега, бељи од млека;
били су румени и глатки,
као од брега одваљени.
8Сад су им лица црња од чађи,
по улицама их не познаје нико;
кожа им се смежурала око очију,
сасушила се као дрво суво.
9Сретнији су који у рату погибоше,
теже је онима које глад помори:
исцрпени, скапавали су лагано,
није било плодова са поља да остану у животу.
10Жене тако нежне беху,
па кувају децу своју
да нахране себе њима –
о, ужасно је народа мога страдање!
11Силином је провалио гнев Господњи,
он изли своју срџбу јаросну,
запали пожар на сионском граду,
те му спали и темеље саме.
Кривица свештеника и пророка
12Нису веровали ни страни владари,
ни сви становници земље,
да ће моћи освајач и душман
кроз капије јерусалимске да уђу.
13Ипак то се догодило
због греха пророчких,
због кривица свештеничких,
због невине крви4,13 Или: због крви праведника. усред града проливене.
14Тумарају по улицама као слепи,
крвљу су умрљани,
нико се не усуђује да их дотакне,
оскрнављена је одећа њихова.
15Народ виче: „Одлазите!
Оскрнављени, натраг! Не дотичите!“
Тако лутаху од народа до народа,
а међу народима су говорили:
„Овде више не могу да бораве.“
16Распрши их Господ да их не гледа,
да о њима више не брине.
На свештенике више не пази,
старешине више не жали.
Малаксалост потлачених
17А нама су се очи умориле,
ишчекујемо помоћ, а ње нема.
С кула наших зуримо до на крај обзорја,
чекамо народ који нас не може избавити.
18Непријатељ нам је сваки корак вребао,
по трговима својим не могосмо пролазити,
али дани наши пролажаху,
крај нам се приближи, стиже.
19Брже од грабљивица које с неба слећу,
гонитељи наши стигоше,
хватали су нас по брдима,
у пустињи у заседи чекали.
20Заробише наше животно уздање,
Господњег помазаника, цара,
а ми смо се уздали:
цар ће нас од сваког освајача сачувати.
Ипак – има Бога
21Радујеш се и веселиш, о, ћерко едомска,
и ти, народе из земље Уз.
Час пропасти и вама долази,
и ви ћете се тетурати голи,
откриће се и ваша срамота.
22За своју кривицу си, ћерко сионска, испаштала,
више те неће у изгнанство терати.
Ћерко едомска, тебе ће Господ казнити,
твоје ће кривице разоткрити.
