The Eastern Tribes Return Home
1Joshua sent for the tribes of Reuben and Gad and half of the tribe of Manasseh. 2He said to them, “You have done everything that Moses, the servant of the Lord, commanded. You have also obeyed everything I commanded. 3For a long time now you haven’t deserted the other Israelites. Instead, you have done what the Lord your God sent you to do. You have obeyed him right up to this day. 4Now the Lord your God has given the other tribes peace and rest. That’s what he promised to do. So return to your homes. They are in the land that Moses, the servant of the Lord, gave you. It’s on the east side of the Jordan River. 5Be very careful to obey the law that Moses, the servant of the Lord, gave you. He commanded you to love the Lord your God. He told you to live exactly as the Lord wants you to. He told you to obey the Lord’s commands. He told you to remain faithful to the Lord. And he told you to serve the Lord with all your heart and with all your soul.”
6Joshua gave the eastern tribes his blessing. Then he sent them home. So they went. 7Moses had given land in Bashan to half of the tribe of Manasseh. Joshua had given land to the other half of the tribe. He had given it to them along with the other tribes on the west side of the Jordan River. When Joshua sent them home, he blessed them. 8He said, “Return to your homes. Take your great wealth with you. Return with your large herds of livestock. Take your silver, gold, bronze and iron with you. Return with all the extra clothes you acquired. Divide up the things you have taken from your enemies. Share them with your people.”
9So the tribes of Reuben and Gad and half of the tribe of Manasseh went home. They left the other Israelites at Shiloh in Canaan. They returned to Gilead. That was their own land. They had acquired it according to the Lord’s command through Moses.
10The tribes of Reuben and Gad and half of the tribe of Manasseh came to Geliloth. It was near the Jordan River in the land of Canaan. They built a large altar there by the Jordan. 11The rest of the Israelites heard that the eastern tribes had built the altar. They heard that it had been built on the border of Canaan at Geliloth. It was near the Jordan River on the west side. 12So the whole community of Israel gathered together at Shiloh. They decided to go to war against the eastern tribes.
13The Israelites sent Phinehas the priest to the land of Gilead. Phinehas was the son of Eleazar. They sent him to the tribes of Reuben and Gad and half of the tribe of Manasseh. 14They sent ten of their leaders with him. There was one from each of the tribes of Israel. Each man was the leader of a family group among the larger family groups of Israel.
15Those leaders went to the tribes of Reuben and Gad and half of the tribe of Manasseh. Those tribes were in the land of Gilead. The leaders said to them, 16“We’re speaking for the Lord’s whole community. How could you disobey the God of Israel like this? How could you turn away from the Lord? How could you disobey him by building an altar for yourselves? 17Don’t you remember how we sinned at Peor? The Lord struck us with a plague because of what we did. Up to this day we’re still suffering because of that sin. 18Are you turning away from the Lord now?
“Suppose you disobey the Lord today. If you do, he’ll be angry with the whole community of Israel tomorrow. 19If your own land is ‘unclean,’ come over to the Lord’s land. It’s where his holy tent stands. Share our land with us. But don’t disobey the Lord. Don’t turn against us by building an altar for yourselves. Don’t build any altar other than the altar of the Lord our God. 20Remember what happened to Achan, the son of Zerah. Achan wasn’t faithful to the Lord. He took the things that had been set apart to the Lord in a special way to be destroyed. Didn’t the whole community of Israel experience the Lord’s anger? Achan wasn’t the only one who died because of his sin.”
21Then the tribes of Reuben and Gad and half of the tribe of Manasseh replied. They answered the leaders of the family groups of Israel. 22They said, “The Mighty One, God, the Lord! The Mighty One, God, the Lord! He knows! And we want Israel to know! Have we opposed the Lord? Have we refused to obey him? If we have, don’t spare us today. 23Have we built our own altar so we can turn away from the Lord? Have we built it to offer burnt offerings and grain offerings on it? Have we built it to sacrifice friendship offerings on it? If we have, may the Lord himself hold us accountable.
24“No! We built it because we were afraid. Someday your children might speak to our children. We were afraid they might say, ‘What do you have to do with the Lord? What do you have to do with the God of Israel? 25The Lord has made the Jordan River a border between us and you. You people of Reuben! You people of Gad! You don’t have anything to do with the Lord.’ If your children say that, they might cause our children to stop worshiping the Lord.
26“That’s why we said to ourselves, ‘Let’s get ready and build an altar. But let’s not build it to offer burnt offerings or sacrifices on it.’ 27So just the opposite is true. The altar will be a witness between us and you. It will be a witness between our children and yours after us. It will also be a witness that we will worship the Lord at his sacred tent. We’ll worship him there with our burnt offerings, sacrifices and friendship offerings. Then in days to come your children won’t be able to say to ours, ‘You don’t have anything to do with the Lord.’
28“So we said to ourselves, ‘Suppose they say that to us sometime. Or suppose they say it to our children after us. Then we’ll answer, “Look at this altar. It’s exactly like the Lord’s altar. Our people built it. They didn’t build it to offer burnt offerings and sacrifices on it. Instead, they built it to be a witness between us and you.” ’
29“We would never refuse to obey the Lord. We would never turn away from him now. We wouldn’t build an altar to offer burnt offerings, grain offerings and sacrifices on it. We wouldn’t use any altar other than the altar of the Lord our God. That altar stands in front of his holy tent.”
30Phinehas the priest heard what the tribes of Reuben, Gad and Manasseh had to say. The leaders of the family groups of the community of Israel heard it too. All of them were pleased with what they heard. 31Phinehas the priest spoke to the tribes of Reuben, Gad and Manasseh. Phinehas was the son of Eleazar. He said, “Today we know that the Lord is with us. That’s because you have been faithful to him in this matter. Now you have saved the Israelites from the Lord’s anger against them.”
32Then Phinehas the priest, the son of Eleazar, returned to Canaan. So did the leaders. All of them went back from their meeting with the tribes of Reuben and Gad in Gilead. They brought a report back to the Israelites. 33The people were glad to hear the report. They praised God. They didn’t talk anymore about going to war against the eastern tribes. And they didn’t talk anymore about destroying the country where the tribes of Reuben and Gad lived.
34The tribes of Reuben and Gad gave the altar a name. They called it A Witness Between Us that the Lord is God.
Исус Навин отпрема прекојорданска племена
1Тада Исус позва Рувимовце, Гадовце и половину Манасијиног племена 2и рече им: „Извршили сте све што вам је заповедио Мојсије, слуга Господњи, и послушали сте ме у свему што сам вам заповедио. 3Нисте напустили вашу браћу током ових многих година све до данашњега дана, него сте верно вршили заповест Господа, Бога својега. 4А сада је Господ, Бог ваш, дао починак вашој браћи као што вам је обећао. Зато се вратите у своје шаторе, у земљу где је ваш посед, који вам је Мојсије, слуга Господњи, дао с друге стране Јордана. 5Само добро пазите да вршите заповест и Закон који вам је дао Мојсије, слуга Господњи: да волите Господа, Бога свога, да следите све његове путеве, да држите његове заповеди, да прионете уз њега и да му служите свим срцем и свом душом.“
6Исус их је, затим, благословио и отпремио, и они одоше у своје шаторе. 7Мојсије је половини Манасијиног племена био дао земљу у Васану, а другој половини је Исус дао земљу западно од Јордана, с њиховом браћом. И њих је Исус послао у њихове шаторе, након што их је благословио. 8Рекао им је: „Вратите се у своје шаторе са великим благом, са веома бројном стоком, са сребром, златом, бронзом и гвожђем, и веома много одеће. Поделите плен својих непријатеља са својом браћом.“
Подизање жртвеника на обали Јордана
9Тако су се синови Рувимови, синови Гадови и половина Манасијиног племена растали од народа израиљског у Силому у земљи хананској, да се врате у галадску земљу, на свој посед који су заузели на заповест Господњу, преко Мојсија.
10Кад су дошли у Гелилот јордански, у хананској земљи, синови Рувимови, синови Гадови и половина Манасијиног племена подигоше велики и наочит жртвеник на Јордану. 11Израиљци су чули да се говори: „Ено, подигли синови Рувимови, синови Гадови и половина Манасијиног племена, жртвеник према земљи хананској, у Гелилоту јорданском, преко пута Израиљаца.“ 12Кад су, дакле, Израиљци то чули, скупила се цела заједница Израиљаца у Силому да зарате против њих.
13Израиљци пошаљу синовима Рувимовим, синовима Гадовим, и половини Манасијиног племена у земљу Галад, свештеника Финеса, сина Елеазаровог 14и десет кнезова са њим, по једног кнеза за род из сваког Израиљевог племена. Сваки од њих је био главар родова међу хиљадама Израиљевим.
15Дођу они к синовима Рувимовим, синовима Гадовим и половини Манасијиног племена у земљи Галад и саопште им: 16„Овако каже цела заједница Господња: ’Шта значи ово неверство које сте починили против Бога Израиљевог? Зар сте се одвратили од Господа изградивши себи жртвеник и одметнувши се данас од Господа? 17Зар нам није доста кривице фегорске од које се нисмо очистили све до дана данашњег, и ради које је дошао помор на заједницу Господњу? 18А ви сте се данас одвратили од Господа!
Кад сте се ви данас побунили против Господа, неће ли колико сутра планути његов гнев против целе заједнице Израиљеве? 19Ако се земља вашег поседа опоганила, а ви пређите у земљу Господњег поседа, где борави Пребивалиште Господње, па делите земљу са нама. Само се не одмећите од Господа и од нас градећи себи жртвеник мимо жртвеника Господа, Бога нашега. 20Није ли се Ахан, син Зарин, тешко огрешио узевши оно што је забрањено, па је плануо гнев против целе заједнице Израиљеве? Није, дакле, само он умро за своју кривицу.’“
21Синови Рувимови, синови Гадови и половина Манасијиног племена одговоре главарима породица Израиљевих: 22„Господ, Бог Свевишњи! Господ, Бог Свевишњи! Он зна, а и Израиљ нека зна: ако смо се одметнули од Господа, или ако смо му били неверни, немојте нас поштедети данас. 23Ако смо подигли жртвеник да се одвратимо од Господа, и ако смо га подигли да приносимо жртве свеспалнице и жртве мира, нека нам Господ суди!
24Учинили смо ово од бриге. Рекли смо: ’Данас-сутра ће ваши синови рећи нашим: „Шта ви имате с Господом, Богом Израиљевим? 25Господ је одредио Јордан за границу између нас и вас, синова Рувимових и синова Гадових. Ви немате дела са Господом.“’ Тако би ваши синови могли да учине да наши синови престану да служе Господу.
26Зато смо рекли: ’Хајде да подигнемо себи жртвеник, али не за свеспалнице и кланице’, 27него да он буде сведочанство између вас и нас, и између наших нараштаја после нас, да ћемо служити Господу у његовом присуству са нашим жртвама свеспалницама, кланицама и жртвама мира. Тако ваши синови неће моћи да кажу једног дана нашим синовима: ’Ви немате дела са Господом.’
28Рекосмо: ’Ако то једног дана буду рекли нама или нашим потомцима, ми ћемо им рећи: „Погледајте ову грађевину – верну представу жртвеника Господњег! Њега су наши преци подигли, не за свеспалнице и за кланице, него за сведочанство између нас и вас.“’
29Далеко било од нас да се одмећемо од Господа и да се одвраћамо од њега градећи жртвеник за свеспалнице и кланице мимо жртвеник Господа, Бога нашега, који је пред његовим Пребивалиштем.“
30Кад су Финес свештеник, кнезови заједнице и главари породица Израиљевих, који су били с њим, чули речи које су изговорили синови Рувимови, синови Гадови и синови Манасијини, било им је по вољи. 31Тада рече Финес свештеник, син Елеазаров, синовима Рувимовим, синовима Гадовим и синовима Манасијиним: „Данас смо познали да је Господ међу нама, јер нисте починили ово неверство против Господа. Тако сте избавили Израиљце од руке Господње.“
32Затим су се Финес свештеник, син Елеазаров, и кнезови вратили од синова Рувимових и синова Гадових из земље Галад у земљу хананску к Израиљцима, и поднели им извештај. 33Одговор се свидео Израиљцима, па су благосиљали Бога. Нису више говорили о томе да крену у рат против њих да униште земљу у којој живе синови Рувимови и синови Гадови.
34Синови Рувимови и синови Гадови назваше жртвеник „Сведочанство“, јер рекоше: „Ово је сведочанство међу нама да је Господ наш Бог.“
