1Land was given to the tribe of Manasseh. It was given to Makir. Manasseh was Joseph’s oldest son. Makir was Manasseh’s oldest son. The people of Gilead came from the family line of Makir. The people of Gilead had received the lands of Gilead and Bashan. That’s because the people of Makir were great soldiers. 2So land was given to the rest of the people of Manasseh. It was given to the family groups of Abiezer, Helek, Asriel, Shechem, Hepher and Shemida. They were the other men in the family line of Manasseh, the son of Joseph. Those were their names by their family groups.
3Makir was the son of Manasseh. Gilead was the son of Makir. Hepher was the son of Gilead. And Zelophehad was the son of Hepher. Zelophehad didn’t have any sons. He only had daughters. Their names were Mahlah, Noah, Hoglah, Milkah and Tirzah. 4The daughters of Zelophehad went to Eleazar the priest and to Joshua, the son of Nun. They also went to the other leaders. They said, “The Lord commanded Moses to give us our share of land among our male relatives.” So Joshua gave them land along with their male relatives. That was according to what the Lord had commanded. 5Manasseh’s share was made up of ten pieces of land. That land was in addition to Gilead and Bashan east of the Jordan River. 6So the five granddaughters of Hepher in the family line of Manasseh received land, just as the other five sons of Manasseh did. The land of Gilead belonged to the rest of the family line of Manasseh.
7The territory of Manasseh reached from Asher to Mikmethath. Mikmethath was east of Shechem. The border ran south from Mikmethath. The people living at En Tappuah were inside the border. 8Manasseh had the land around Tappuah. But the town of Tappuah itself was on the border of Manasseh’s land. It belonged to the people of Ephraim. 9The border continued south to the Kanah Valley. Some of the towns that belonged to Ephraim were located among the towns of Manasseh. But the border of Manasseh was the north side of the valley. The border came to an end at the Mediterranean Sea. 10The land on the south belonged to Ephraim. The land on the north belonged to Manasseh. The territory of Manasseh reached the Mediterranean Sea. The tribe of Asher was the border on the north. The tribe of Issachar was the border on the east.
11Inside the land given to Issachar and Asher, the towns of Beth Shan and Ibleam belonged to Manasseh. The towns of Dor, Endor, Taanach and Megiddo and their people also belonged to Manasseh. Manasseh was given all those towns and the settlements around them. The third town in the list was also called Naphoth Dor.
12But the people of Manasseh weren’t able to take over those towns. That’s because the Canaanites had made up their minds to live in that area. 13The Israelites grew stronger. Then they forced the Canaanites to work hard for them. But they didn’t drive them out completely.
14The people in the family line of Joseph spoke to Joshua. They said, “Why have you given us only one share of the land to have as our own? There are large numbers of us. The Lord has blessed us greatly.”
15“That’s true,” Joshua said. “There are large numbers of you. And the hill country of Ephraim is too small for you. So go up into the forest. Clear out some land for yourselves in the territory of the Perizzites and Rephaites.”
16The people in Joseph’s family line replied, “The hill country isn’t big enough for us. And all the Canaanites who live in the plains use chariots that have iron parts. They include the people of Beth Shan and its settlements. They also include the people who live in the Valley of Jezreel.”
17Joshua spoke again to the people in Joseph’s family line. He said to the people of Ephraim and Manasseh, “There are large numbers of you. And you are very powerful. You will have more than one piece of land. 18You will also have the central hill country. It’s covered with trees. Cut them down and clear the land. That whole land from one end to the other will belong to you. The Canaanites use chariots that have iron parts. And those people are strong. But you can drive them out.”
Наследство Манасијиног племена
1Жребом је припао део и племену Манасијином, пошто је Манасија био првенац Јосифов. А Махиру, првенцу Манасијином, оцу Галадовом – врсном ратнику – припао је Галад и Васан. 2По део је припао и осталим синовима Манасијиним по својим породицама: потомцима Авиезеровим, Хелековим, Есриловим, Сихемовим, Еферовим и Семидиним. То су мушки потомци Манасије, сина Јосифовог, по својим породицама.
3А Салпад, син Еферов, син Галадов, син Махиров, син Манасијин, није имао синове, него је имао ћерке. Ово су имена његових ћерки: Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса. 4Оне су дошле пред свештеника Елеазара, пред Исуса, сина Навинова, и пред кнезове и рекле: „Господ је заповедио Мојсију да нам даш наследство међу нашом браћом.“ Зато им је на заповест Господњу дато наследство међу браћом њиховог оца. 5Тако је Манасији припало десет делова, осим галадске и васанске земље, које су с друге стране Јордана, 6јер су ћерке Манасијине добиле наследство међу његовим синовима. Осталим синовима Манасијиним је припала галадска земља.
7Манасијина граница се простирала од Асира до Микметата, који је код Сихема, а затим скретала на десно, к становницима Ен-Тафује. 8Манасији је припадала област Тафује, али је град Тафуја на Манасијиној граници припадао Јефремовим синовима. 9Граница се, затим, спуштала до потока Кане. Ови градови јужно од потока, припадали су градовима Манасијиног племена, иако су се налазили међу градовима Јефремовог племена. Манасијина граница иде северном страном потока и излази на море. 10Јужни део припадао је Јефремовом племену, а северни Манасијином. Море им је била граница. На северу су се граничили са Асировим племеном, а на истоку са Исахаровим.
11На подручју Исахаровог и Асировог племена, Манасијином племену је припадао: Вет-Сан са својим насељима и Јивлеам са својим насељима, затим становници Дора са својим насељима, становници Ен-Дора са својим насељима, становници Танаха са својим насељима, и становници Мегида са својим насељима; ови сачињавају три подручја.
12Манасијини синови нису могли да протерају становнике ових градова. Хананци су били решени да живе у тој земљи. 13Али кад су Израиљци ојачали, притисли су Хананце принудним радом, али их нису могли протерати.
Јосифови синови освајају шумске пределе
14Синови Јосифови рекоше Исусу: „Зашто си нам доделио наследство према једном жребу, само један део, кад смо многољудан народ, кога је Господ толико благословио?“
15„Ако сте многољудан народ – одговори им Исус – ви идите горе у шуме, у земљу фережанску и рефаимску, па искрчите себи земљу, кад вам је већ тесна гора Јефремова.“
16Синови Јосифови на то рекоше: „Гора нам неће бити довољна, а уз то, сви Хананци, становници долине, имају бојна кола од железа, како они у Вет-Сану и његовим насељима, тако и они у језраелској долини.“
17Тада Исус рече дому Јосифову, Јефремову и Манасијином: „Народ сте многољудан и снага вам је велика и зато нећете више имати само један део. 18Гора нека буде ваша. Ако је шумовита, искрчите је, па ће вам припасти где год се пружа. А и Хананце ћете протерати, ако и имају бојна кола од железа, ако и јесу јаки.“
