1The Lord continued,
2“I am the Mighty One.
Will the man who argues with me correct me?
Let him who brings charges against me answer me!”
3Job replied to the Lord,
4“I’m not worthy. How can I reply to you?
I’m putting my hand over my mouth. I’ll stop talking.
5I spoke once. But I really don’t have any answer.
I spoke twice. But I won’t say anything else.”
6Then the Lord spoke to Job out of the storm. He said,
7“Get ready to stand up for yourself.
I will ask you some more questions.
Then I want you to answer me.
8“Would you dare to claim that I am not being fair?
Would you judge me in order to make yourself seem right?
9Is your arm as powerful as mine is?
Can your voice thunder as mine does?
10Then put on glory and beauty as if they were your clothes.
Also put on honor and majesty.
11Let loose your great anger.
Look at those who are proud and bring them low.
12Look at proud people and make them humble.
Crush evil people right where they are.
13Bury their bodies together in the dust.
Cover their faces in the grave.
14Then I myself will admit to you
that your own right hand can save you.
15“Look at Behemoth. It is a huge animal.
I made both of you.
It eats grass like an ox.
16Look at the strength it has in its hips!
What power it has in the muscles of its stomach!
17Its tail sways back and forth like a cedar tree.
The tendons of its thighs are close together.
18Its bones are like tubes made out of bronze.
Its legs are like rods made out of iron.
19It ranks first among my works.
I made it. I can approach it with my sword.
20The hills produce food for it.
All the other wild animals play near it.
21It lies under lotus plants.
It hides in tall grass in the swamps.
22The lotus plants hide it in their shade.
Poplar trees near streams surround it.
23It is not afraid when the river roars.
It is secure even when the Jordan River rushes against its mouth.
24Can anyone capture it by its eyes?
Can anyone trap it and poke a hole through its nose?
1Господ још рече Јову:
2„Као мушко опаши слабине своје,
да те ја питам, а ти да ми одговараш.
3Зар би ти да праведност моју обезвредиш?
Прогласио би мене кривим
да би себе прогласио правим?
4Имаш ли ти руку ко што је Божија?
Глас твој да ли као његов грми?
5Хајде, величанством и угледом украси се,
у част и славу обуци се!
6Излиј поплаву срџбе своје!
Сваког гордог погледај и сруши га.
7Погледај све горде, па их понизи;
на лицу места изгази зле.
8Заједно их у прашину затрпај,
преко лица покров у гробници свежи.
9Тада ћу ти ја признати
да десница твоја може да те спасе.
10А гле, чудовиште бехемота40,10 Ово је множина јеврејске именице животиња, чиме се највероватније указује на несвакидашњу величину овог бића.
које сам са тобом заједно створио!
Он попут вола пасе,
11а види му снаге у бедрима његовим!
Сила му је у трбушним мишићима.
12Реп укрути као кедар,
бедрене му жиле преплетене.
13Кости су му ко цеви бронзане,
а удови ко металне цеви.
14Он је прво дело Божијег стварања,
Саздатељ му његов са мачем прилази.
15Њему брда храну дају,
тамо где се играју звери пољске.
16Испод лотоса он лежи,
крије се у трски и мочвари.
17Лотоси га заклањају сенком,
окружен је поточним врбама.
18Гле, подивља ли река, њега то не страши;
нема страха ни кад Јордан јурне му у уста.
19Може ли га ико зграбити док гледа?
Може ли му ико њушку пробости кукама?
20Зар ћеш левијатана удицом да извучеш
и конопцем језик да му свежеш?
21Хоћеш ли му уже кроз нос да провучеш
и чељуст му куком да прободеш?
22Хоће ли те преклињати много
и умилне причати ти речи?
23Зар ће савез с тобом да начини?
Држаћеш га довека ко роба?
24Играћеш се са њим ко са птицом,
повоцем свезати за своје девојке?
25Зар ће се ортаци цењкати за њега,
на комаде поделити трговцима?
26Хоћеш ли му кожу избости оствама
и главу харпуном?
27Ако руке на њега положиш –
сећаћеш се тога боја,
ал’ га више поновити нећеш!
28Али, улудо је надати се томе!
Зар човек не пада само када га угледа?
