Job’s Final Reply to His Friends
1Job continued to speak. He said,
2“God hasn’t treated me fairly.
The Mighty One has made my life bitter.
You can be sure that God lives.
And here’s something else you can be sure of.
3As long as I have life
and God gives me breath,
4my mouth won’t say evil things.
My lips won’t tell lies.
5I’ll never admit you people are right.
Until I die, I’ll say I’m telling the truth.
6I’ll continue to say I’m right.
I’ll never let go of that.
I won’t blame myself as long as I live.
7“May my enemies suffer like sinful people!
May my attackers be punished like those who aren’t fair!
8What hope do ungodly people have when their lives are cut short?
What hope do they have when God takes away their lives?
9God won’t listen to their cry
when trouble comes on them.
10They won’t take delight in the Mighty One.
They’ll never call out to God.
11“I’ll teach all of you about God’s power.
I won’t hide the things the Mighty One does.
12You have seen those things yourselves.
So why do you continue your useless talk?
13“Here’s what God does to sinful people.
Here’s what those who are mean receive from the Mighty One.
14All their children will be killed by swords.
They’ll never have enough to eat.
15A plague will kill those who are left alive.
The widows of sinful men
won’t even weep over their own children.
16Sinners might store up silver like dust
and clothes like piles of clay.
17But people who do what is right will wear those clothes.
People who haven’t done anything wrong
will divide up that silver.
18The house an evil person builds is like a moth’s cocoon.
It’s like a hut that’s made by someone on guard duty.
19Sinful people lie down wealthy, but their wealth is taken away.
When they open their eyes, everything is gone.
20Terrors sweep over them like a flood.
A storm takes them away during the night.
21The east wind carries them off, and they are gone.
It sweeps them out of their houses.
22It blows against them without mercy.
They try to escape from its power.
23It claps its hands and makes fun of them.
It hisses them out of their houses.”
Последње речи Јова пријатељима
1А Јов је наставио своје казивање овим речима:
2„Живога ми Бога који ми је ускратио право
и Свемоћног што ми душу огорчи;
3док у мени даха има
и Божијег духа у мом носу;
4усне моје неће говорити неправду,
мој језик неће изустити обману.
5Далеко од мене било да изјавим како сте у праву!
Док ме има не одустајем од своје честитости.
6Држаћу се праведности своје, нећу је пустити;
све док живим савест моја ме запећи неће.
7Душманин мој нека прође као покварењак,
као злотвор нека прође онај што се диже на ме.
8Јер каква је нада безбожника када је сасечен,
када Бог му душу узме?
9Чује ли Бог вапај његов
кад на њега невоља дође?
10Радује ли се Свемоћноме
и зове ли Бога у доба свако?
11Ја ћу вас поучити о Божијој руци,
нећу да вам кријем наум Свемоћнога.
12Ето, сви ви сте видели ово,
па зашто онда улудо говорите бесмислице?
13Таква је од Бога судбина за зликовца,
наследство Свемоћног што примају окрутни!
14Макар и да му се деца рађају, за мач се рађају;
потомство му никад хлеба неће бити сито.
15Преживеле ће му покопати зараза,
а удовице им закукати неће.
16Макар да згрне сребра ко да је прашина,
и спреми одеће као да је земља;
17све што спреми обући ће праведник,
а сребро ће да раздели недужни.
18Попут мољца кућу себи зида,
као да је колибица што је чувар прави.
19Лећи ће богат тад и никад више,
кад очи своје отвори – ничег више нема.
20Ненадане страхоте ко бујице односе га,
олуја га ноћу краде.
21Подиже га ветар са истока, одлетеће,
свитлаће га са места његовог.
22Сјуриће се на њега, штедети га неће
док он буде стрмоглавце бежао од руке његове.
23И пљескаће својим рукама над њим,
и звиждаће га са његовог места.
