Job’s Reply
1Job replied,
2“Listen carefully to what I’m saying.
Let that be the comfort you people give me.
3Put up with me while I speak.
After I’ve spoken, you can make fun of me!
4“I’m not arguing with mere human beings.
So why shouldn’t I be angry and uneasy?
5Look at me and be shocked.
Put your hand over your mouth and stop talking!
6When I think about these things, I’m terrified.
My whole body trembles.
7Why do sinful people keep on living?
The older they grow, the richer they get.
8They see their children grow up around them.
They watch their family grow larger.
9Their homes are safe.
They don’t have to be afraid.
God isn’t punishing them.
10Every time their bulls mate, their cows become pregnant.
And the calves don’t die before they are born.
11Sinful people send their children out like a flock of lambs.
Their little ones dance around.
12They sing to the music of tambourines and lyres.
They have a good time while flutes are being played.
13Those who are evil spend their years living well.
They go down to their graves in peace.
14But they say to God, ‘Leave us alone!
We don’t want to know how you want us to live.
15Who is the Mighty One? Why should we serve him?
What would we get if we prayed to him?’
16But they aren’t in control of their own success.
So I don’t pay any attention to their plans.
17“How often are their lamps blown out?
How often does trouble come on them?
How often does God punish them when he’s angry?
18How often are they like straw blowing in the wind?
How often are they like tumbleweeds swept away by a storm?
19People say, ‘God stores up the punishment of evil people for their children.’
But let God punish the evil people themselves.
Then they’ll learn a lesson from it.
20Let their own eyes see how they are destroyed.
Let them drink the wine of the Mighty One’s anger.
21What do they care about the families they leave behind?
What do they care about them
when their lives come to an end?
22“Can anyone teach God anything?
After all, he judges even the angels in heaven.
23Some people die while they are still very strong.
They are completely secure. They have an easy life.
24They are well fed.
Their bodies are healthy.
25Others die while their spirits are bitter.
They’ve never enjoyed anything good.
26Side by side they lie in the dust of death.
The worms in their graves cover all of them.
27“I know exactly what you people are thinking.
I know you are planning to do bad things to me.
28You are saying to yourselves,
‘Where is the great man’s house now?
Where are the tents where his evil family lived?’
29Haven’t you ever asked questions of those who travel?
Haven’t you paid any attention to their stories?
30They’ll tell you that sinful people
are spared from the day of trouble.
They’ll say that those people
are saved from the day when God will judge.
31Who speaks against them for the way they act?
Who pays them back for what they’ve done?
32Their bodies will be carried to their graves.
Guards will watch over their tombs.
33The soil in the valley will be pleasant
to those who have died.
Many people will walk along behind their bodies.
Many others will walk in front of them.
34“So how can you comfort me with your speeches?
They don’t make any sense at all.
Your answers are nothing but lies!”
Јов
1А Јов је одговорио овим речима:
2„Послушајте пажљиво беседу моју,
нека ми то буде утеха од вас.
3Отрпите ме, ја бих говорио!
А ви се ругајте када то кажем.
4Жалим ли се ја то човеку?
Зар да дух мој не плане?
5К мени се окрените и запањите се,
затворите руком уста!
6И ја сам потресен кад мислим о овом,
грозница ми тело грчи.
7Елем, зашто живе зликовци,
зашто остаре и осиле?
8Деца су њихова једра пред њима,
њихови су потомци са њима,
пред очима њиховим.
9Куће су њихове лишене страха,
над њима нема Божијег прута.
10Бикови су им приплодни, осемењују,
краве им се теле и нису јалове.
11Попут стада пуштају дечаке,
њихова деца скакућу около.
12Подцикују уз даире и лиру,
радују се уз звуке свирале.
13Дане своје проживе у добру
и спокојно силазе у Свет мртвих.
14А Богу говоре: ’Прођи нас се!
За путеве твоје нећемо да знамо!
15Ко је Свемоћни, па да му служимо?
Шта то добијамо ако га молимо?’
16Гле! Напредак њихов није у руци њиховој,
од мене је подалеко савет зликоваца.
17Колико се често гаси светиљка зликовца?
Стиже ли их пропаст њихова?
Додељује ли им Бог у свом гневу боли?
18Јесу ли они попут сламе на ветру,
попут плеве коју вихор носи?
19’Бог грехе човека чува за децу његову’?
Ма нека то њему врати, нека тога свестан буде!
20Нек очима својим своју пропаст гледа,
нек од гнева Свемоћнога пије!
21Јер, мари ли он шта ће након њега са кућом му бити,
када му се број месеци скрати?
22Учи ли ико Бога мудрости?
Њега, који суди узноситима?!
23Један умре у обиљу свега
и све му је потаман, напредно;
24тело му је ухрањено млеком
и једра му срж је у костима.
25Други умире огорчене душе,
а добра се науживао није.
26Тек, обојица ће у прашину лећи,
прекриће их црви.
27Ето, мени су познате мисли ваше,
сплетке које сплеткарите против мене.
28Ви кажете: ’Где је сада кућа племићева?
Где је шатор у коме зликовци почивају?’
29Што нисте питали оне који пролазе тим путем?!
Нисте ли њихове знакове уочили?
30Јер, зликовац се поштеђује у дану пропасти,
избавља се злобник у дану јарости.
31Ко ће да га прекори у лице због његовог пута?
Ко ће да му узврати за оно што је учинио?
32Али када га на гробље буду изнели,
неко ће стражарити над хумком.
33Слатко ће му бити грумење земље;
сваки човек њега ће следити,
а пре њега било их је безброј.
34И како ме сада улудо тешите?
Одговори ваши остали су лажни.“
