The Song of Moses and Miriam
1Here is the song that Moses and the people of Israel sang to the Lord. They said,
“I will sing to the Lord.
He is greatly honored.
He has thrown Pharaoh’s horses and chariot drivers
into the Red Sea.
2The Lord gives me strength and protects me.
He has saved me.
He is my God, I will praise him.
He is my father’s God, and I will honor him.
3The Lord goes into battle.
The Lord is his name.
4He has thrown Pharaoh’s chariots and army
into the Red Sea.
Pharaoh’s best officers
drowned in the sea.
5The deep waters covered them.
They sank to the bottom like a stone.
6“Lord, your right hand
was majestic and powerful.
Lord, your right hand
destroyed your enemies.
7Because of your great majesty,
you threw down those who opposed you.
Your burning anger blazed out.
It burned them up like straw.
8The powerful blast from your nose
piled up the waters.
The rushing waters stood firm like a wall.
The deep waters stood up in the middle of the sea.
9“Your enemies bragged,
‘We will chase Israel and will catch them.
We’ll divide up what we take from them.
We’ll eat them alive.
We’ll pull our swords out.
Our powerful hands will destroy them.’
10But you blew with your breath.
The Red Sea covered your enemies.
They sank like lead
in the mighty waters.
11“Lord, who among the gods is like you?
Who is like you?
You are majestic and holy.
Your glory fills me with wonder.
You do amazing things.
12You reach out your right hand.
The earth swallows up your enemies.
13“Because your love is faithful,
you will lead the people you have set free.
Because you are so strong,
you will guide them to the holy place where you live.
14The nations will hear about it and tremble.
Pain and suffering will take hold of the Philistines.
15The chiefs of Edom will be terrified.
The leaders of Moab will tremble with fear.
The people of Canaan will melt away.
16Fear and terror will fall on them.
Your powerful arm
will make them as still as a stone.
Then your people will pass by, Lord.
Then the people you created will pass by.
17You will bring them in.
You will plant them on the mountain you gave them.
Lord, you have made that place your home.
Lord, your hands have made your holy place secure.
18“The Lord rules
for ever and ever.”
19Pharaoh’s horses, chariots and horsemen went into the Red Sea. The Lord brought the waters of the sea back over them. But the people of Israel walked through the sea on dry ground. 20Aaron’s sister Miriam was a prophet. She took a tambourine in her hand. All the women followed her. They played tambourines and danced. 21Miriam sang to them,
“Sing to the Lord.
He is greatly honored.
He has thrown Pharaoh’s horses and chariot drivers
into the Red Sea.”
The Waters of Marah and Elim
22Then Moses led Israel away from the Red Sea. They went into the Desert of Shur. For three days they traveled in the desert. They didn’t find any water there. 23When they came to Marah, they couldn’t drink its water. It was bitter. That’s why the place is named Marah. 24The people told Moses they weren’t happy with him. They said, “What are we supposed to drink?”
25Then Moses cried out to the Lord. The Lord showed him a stick. Moses threw it into the water. The water became fit to drink.
There the Lord gave a ruling and instruction for the people. And there he tested them. 26He said, “I am the Lord your God. Listen carefully to me. Do what is right in my eyes. Pay attention to my commands. Obey all my rules. If you do, I will not send on you any of the sicknesses I sent on the Egyptians. I am the Lord who heals you.”
27The people came to Elim. It had 12 springs and 70 palm trees. They camped there near the water.
Мојсијева песма
1Тада су Мојсије и Израиљци запевали ову песму у славу Господа:
„Господу ћу запевати,
јер се силно прославио,
коња и коњаника
у море је свалио.
2Господ је моја сила и песма,
он ми је спасење.
Он је мој Бог, славићу Бога оца свога,
њега ћу ја узвисивати.
3Господ је ратник,
Господ му је име.
4Кола је фараонова
и војску његову у море сручио,
челници се војни
у мору Црвеном подавили.
Тама их је прекрила,
5у дубине су морске
као камен потонули.
6Десница се твоја, Господе,
прославила силом,
десница је твоја, Господе,
затрла душмана.
7Величанством своје славе
оборио си оне што се против тебе буне,
свој гнев си као огањ послао,
прождро их је као сламу.
8На дах твојих ноздрва сабраше се воде,
стихије се морске као зид усправише,
у срцу мора бездан се морски
у тло чврсто претвори.
9Душманин рече:
’Гонићу их, ухватити,
плен свој поделити,
заситићу њима своју душу;
свој ћу мач исукати
и силом их поробити.’
10На дах твојих уста
море их је прекрило,
потонуше као олово
у моћним водама.
11Ко је као ти,
Господе, међу боговима?
Ко је као ти,
величанствен у светости,
страшан у слави,
творац чудеса?
12Испружио си своју десницу
и земља их је прогутала.
13Својом милошћу ти си извео народ,
њега си ти откупио,
снагом си га својом повео
к стану своје светости.
14Чуће то народи, од страха задрхтаће,
страва обузеће житеље филистејске.
15Смели су се владари едомски,
застрепели кнезови моавски,
клонули су сви житељи Ханана.
16Ужас и страх њих је обузео,
мишицом си их својом моћном
занемео, скаменио,
док твој народ, Господе, не прође,
док народ, који си ти стекао, не прође.
17Довешћеш их и засадити
на гори која теби припада,
на месту које ти, о, Господе,
боравиштем својим учини,
Светилиштем, Господе,
што га твоје руке утемељише.
18Господ ће царевати
у веке векова.“
19Кад су, дакле, фараонови коњи, бојна кола и коњаници пошли за њима у море, Господ је вратио морске воде на њих, док су Израиљци ходали по сувом усред мора. 20Потом је Аронова сестра Марија, пророчица, узела бубањ у руку, а све остале жене су је пратиле с бубњевима и плешући. 21Марија им је запевала:
„Запевајте Господу
јер се силно прославио,
коња и коњаника
у море је свалио.“
Горка вода код Маре
22Мојсије је повео Израиљце од Црвеног мора. Кренули су према пустињи Сур. Три дана су путовали пустињом, али нису нашли воду. 23Кад су дошли у Мару, нису могли да пију воду код Маре, јер је била горка. Зато су то место назвали Мара15,23 Мара значи горка, горчина.. 24Народ је гунђао Мојсију: „Шта ћемо да пијемо?“
25Мојсије завапи Господу. Господ му покаже неко дрво. Мојсије баци то дрво у воду и вода постане слатка.
Тамо им је Господ дао уредбе и право, и тамо их је ставио на кушњу. 26Рекао је: „Ако пажљиво слушаш глас Господа, Бога свога, чиниш што је право пред њим, и слушаш његове заповести, те држиш све његове уредбе, ниједна од пошасти које сам довео на Египат неће доћи на тебе. Јер сам ја, Господ, твој лекар.“
27Затим су дошли у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми. Утаборили су се ту, уз воду.
