The Woman From Shunem Gets Her Land Back
1Elisha had brought a woman’s son back to life. He had said to her, “Go away with your family. Stay for a while anywhere you can. The Lord has decided that there won’t be enough food in the land. That will be true for seven years.” 2The woman did just as the man of God told her to. She and her family went away. They stayed in the land of the Philistines for seven years.
3The seven years passed. Then she came back from the land of the Philistines. She went to the king of Israel. She wanted to ask him to get her house and land back. 4The king was talking to Gehazi. Gehazi was the servant of the man of God. The king had said, “Tell me about all the great things Elisha has done.” 5Gehazi was telling the king how Elisha had brought a dead boy back to life. Just then the woman came to ask the king to get her house and land back. She was the woman whose son Elisha had brought back to life.
Gehazi said, “King Joram, this is the woman I’ve been telling you about. And this is her son. He’s the one Elisha brought back to life.” 6The king asked the woman about her house and land. And she told him.
Then he appointed an official to look into her case. The king told him, “Give her back everything that belonged to her. That includes all the money that was earned from her land. It was earned from the day she left the country until now.”
Hazael Murders Ben-Hadad
7Elisha went to Damascus. Ben-Hadad was sick. He was king of Aram. The king was told, “The man of God has come all the way up here.” 8Then the king said to Hazael, “Take a gift with you. Go and see the man of God. Ask him for the Lord’s advice. Ask him whether I will get well again.”
9Hazael went to see Elisha. Hazael took 40 camels with him as a gift. The camels were loaded with all the finest goods of Damascus. Hazael went into Elisha’s house and stood in front of him. Hazael said, “Ben-Hadad has sent me. He is the king of Aram. He asks, ‘Will I get well again?’ ”
10Elisha answered, “Go and tell him, ‘Yes. You will get well again.’ But the Lord has shown me that he will in fact die.” 11Elisha stared at him without looking away. He did it until Hazael felt uncomfortable. Then the man of God began to weep.
12“Why are you weeping?” asked Hazael.
“Because I know how much harm you will do to the people of Israel,” Elisha answered. “You will set fire to their cities that have high walls around them. You will kill their young men with your swords. You will smash their little children on the ground. You will rip open their pregnant women.”
13Hazael said, “How could I possibly do a thing like that? I’m nothing but a dog. I don’t have that kind of power.”
“You will become king of Aram,” Elisha answered. “That’s what the Lord has shown me.”
14Then Hazael left Elisha and returned to his master. Ben-Hadad asked, “What did Elisha say to you?” Hazael replied, “He told me you would get well again.” 15But the next day Hazael got a thick cloth. He soaked it in water. He spread it over the king’s face. He held it there until the king died. Then Hazael became the next king after him.
Jehoram King of Judah
16Jehoram began to rule as king over Judah. It was in the fifth year that Joram was king of Israel. Joram was the son of Ahab. Jehoram was the son of Jehoshaphat. 17Jehoram was 32 years old when he became king. He ruled in Jerusalem for eight years. 18He followed the ways of the kings of Israel, just as the royal family of Ahab had done. In fact, he married a daughter of Ahab. Jehoram did what was evil in the sight of the Lord. 19But the Lord didn’t want to destroy Judah. That’s because the Lord had made a covenant with his servant David. The Lord had promised to keep the lamp of David’s kingdom burning brightly. The Lord had promised that for him and his children after him forever.
20When Jehoram was king over Judah, Edom refused to remain under Judah’s control. Edom set up their own king. 21So Jehoram went to Zair. He took all his chariots with him. The men of Edom surrounded him and his chariot commanders. He got up at night and fought his way out. But his army ran back home. 22To this day Edom has refused to remain under Judah’s control. When Jehoram was Judah’s king, Libnah also refused to remain under the control of Judah.
23The other events of Jehoram’s rule are written down. Everything he did is written in the official records of the kings of Judah. 24Jehoram joined the members of his family who had already died. He was buried in the family tomb in the City of David. Jehoram’s son Ahaziah became the next king after him.
Ahaziah King of Judah
25Ahaziah began to rule as king over Judah. It was in the 12th year that Joram was king of Israel. Joram was the son of Ahab. Ahaziah was the son of Jehoram. 26Ahaziah was 22 years old when he became king. He ruled in Jerusalem for one year. His mother’s name was Athaliah. She was a granddaughter of Omri. Omri had been the king of Israel. 27Ahaziah followed the ways of the royal family of Ahab. Ahaziah did what was evil in the sight of the Lord, just as the family of Ahab had done. That’s because he had married into Ahab’s family.
28Ahaziah joined forces with Joram. They went to war against Hazael at Ramoth Gilead. Joram was the son of Ahab. Hazael was king of Aram. The soldiers of Aram wounded King Joram. 29So he returned to Jezreel to give his wounds time to heal. The soldiers of Aram had wounded him at Ramoth in his battle against Hazael, the king of Aram.
Ahaziah, the son of Jehoram, went down to Jezreel. He went there to see Joram. That’s because Joram had been wounded. Ahaziah was king of Judah. Joram was the son of Ahab.
Цар враћа Сунамки земљу
1А Јелисеј је био рекао жени чијег је сина оживео: „Спреми се и пођи са својим домом, па се настани негде, јер је Господ најавио седам година глади која ће заиста доћи на земљу.“ 2Жена се спреми и учини како јој је човек Божији рекао. Отишла је са својим домом у филистејску земљу, где је живела седам година.
3Кад су се ових седам година навршиле, жена се вратила из филистејске земље. Затим је отишла и обратила се цару због своје куће и земље. 4А цар је баш разговарао с Гијезијем, слугом човека Божијег, рекавши: „Причај ми о свим великим делима које је Јелисеј учинио.“ 5Док је он причао цару како је Јелисеј оживео мртваца, уђе жена чијег је сина оживео и обрати се цару због своје куће и земље.
Гијезије рече: „Господару мој царе, то је она жена чијег је сина оживео Јелисеј!“ 6Кад ју је цар питао о томе, она му је испричала.
Цар јој је, затим, дао једног дворанина и рекао: „Врати јој сву њену имовину, и сав приход од земље од дана кад је отишла са земље до сада.“
Вен-Ададова смрт
7Јелисеј дође у Дамаск. Тада јавише арамејском цару, Вен-Ададу, који је био болестан: „Дошао је човек Божији овамо.“ 8Цар рече Азаилу: „Понеси са собом дар и састани се са човеком Божијим, па упитај Господа преко њега: ’Хоћу ли оздравити од ове болести?’“
9Азаило оде да се састане с њим. Са собом је понео дар и свакојака добра Дамаска, натоварена на четрдесет камила. Кад је стигао, стао је пред њега и рекао: „Твој син, Вен-Адад, цар арамејски, послао ме је к теби да пита: ’Хоћу ли оздравити од ове болести?’“
10Јелисеј му рече: „Иди и реци му: ’Сигурно ћеш оздравити’, али ми је Господ открио да ће сигурно умрети.“ 11Пророк је окренуо свој поглед и загледао се у њега, док овоме није постало непријатно. Тада човек Божији заплака.
12Азаило упита: „Зашто мој господар плаче?“
Он одговори: „Зато што знам какво ћеш зло учинити Израиљцима: палићеш њихове тврђаве, убијаћеш њихове младиће мачем, разбијаћеш њихову нејач, и парати њихове трудне жене.“
13Азаило одговори: „Како би твој слуга, тек само пас, могао да учини тако велику ствар?“
Јелисеј одговори: „Господ ми је открио да ћеш ти бити цар над Арамом.“
14Он оде од Јелисеја и дође своме господару, који га упита: „Шта ти је Јелисеј рекао?“ Он рече: „Рекао ми је да ћеш јамачно оздравити.“ 15Међутим, следећег дана је Азаило узео комад платна, умочио га у воду и њиме покрио царево лице. Тако је цар умро, а на његово место се зацарио Азаило.
Јорамова владавина над Јудом
16У петој години Јорама, сина Ахавовог, цара израиљског, за време Јосафата, цара Јудиног, над Јудом се зацарио Јорам, син Јосафатов. 17Било му је тридесет две године кад се зацарио, а владао је осам година у Јерусалиму. 18Он је ишао стопама израиљских царева, као што је чинио дом Ахавов, јер му је Ахавова ћерка била жена. Чинио је што је зло у очима Господњим. 19Ипак, Господ није хтео да уништи Јуду, ради свога слуге Давида, пошто му је обећао да ће дати светиљку његовим потомцима довека.
20У његове дане се Едом побунио против Јуде, па је поставио цара над собом. 21Јорам је отишао у Сиор са свим бојним колима. Устао је ноћу и напао Едомце, који су опколили њега и заповеднике бојних кола, али му се војска разбежала својим кућама. 22Тако се Едом отргао од Јуде све до данас. У то време се побунила и Ливна.
23Остала Јорамова дела и све што је учинио, није ли то записано у Књизи дневника царева Јудиних? 24Кад се Јорам упокојио са својим прецима, сахранили су га с његовим прецима у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Охозија.
Охозијина владавина над Јудом
25У дванаестој години Јорама, сина Ахава, цара израиљског, над Јудом се зацарио Охозија, син Јорама, цара Јудиног. 26Охозији је било двадесет две године кад се зацарио, а владао је једну годину у Јерусалиму. Мајка му се звала Готолија, ћерка Амрија, цара израиљског. 27Ишао је стопама дома Ахавовог, чинећи што је зло у очима Господњим, баш као дом Ахавов, пошто је био зет дому Ахавовом.
28Охозија је са Јорамом, сином Ахавовим, кренуо у рат против Азаила, цара арамејског, у Рамот галадски, али Арамејци ранише Јорама. 29Цар Јорам се повукао у Језраел да залечи ране, које је задобио од Арамејаца у Рами, док је ратовао са Азаилом, царем арамејским.
И Охозија, син Јорама, цара Јудиног, сиђе у Језраел да види Јорама, сина Ахавовог, јер је био озбиљно рањен.
