Manasseh King of Judah
1Manasseh was 12 years old when he became king. He ruled in Jerusalem for 55 years. 2Manasseh did what was evil in the eyes of the Lord. He followed the practices of the nations. The Lord hated those practices. The Lord had driven out those nations to make room for the Israelites. 3Manasseh rebuilt the high places. His father Hezekiah had destroyed them. Manasseh also set up altars to the gods that were named Baal. He made poles used to worship the female god named Asherah. He even bowed down to all the stars and worshiped them. 4He built altars in the Lord’s temple. The Lord had said about his temple, “My Name will remain in Jerusalem forever.” 5In the two courtyards of the Lord’s temple Manasseh built altars to honor all the stars in the sky. 6He sacrificed his children in the fire to other gods. He did it in the Valley of Ben Hinnom. He practiced all kinds of evil magic. He took part in worshiping evil powers. He got messages from people who had died. He talked to the spirits of people who have died. He did many things that were evil in the eyes of the Lord. Manasseh made the Lord very angry.
7Manasseh had carved a statue of a god. He put it in God’s temple. God had spoken to David and his son Solomon about the temple. He had said, “My Name will be in this temple and in Jerusalem forever. Out of all the cities in the tribes of Israel I have chosen Jerusalem. 8I gave this land to your people who lived long ago. I will not make the Israelites leave it again. But they must be careful to do everything I commanded them. They must follow all the laws, directions, and rules I gave them through Moses.” 9But Manasseh led Judah and the people of Jerusalem astray. They did more evil things than the nations the Lord had destroyed to make room for the Israelites.
10The Lord spoke to Manasseh and his people. But they didn’t pay any attention to him. 11So the Lord brought the army commanders of the king of Assyria against them. They took Manasseh as a prisoner. They put a hook in his nose. They put him in bronze chains. And they took him to Babylon. 12When Manasseh was in trouble, he asked the Lord his God to help him. He made himself very humble in the sight of the God of his people. 13Manasseh prayed to him. When he did, the Lord felt sorry for him. He answered his prayer. The Lord brought Manasseh back to Jerusalem and his kingdom. Then Manasseh knew that the Lord is God.
14After that, Manasseh rebuilt the outer wall of the City of David. It was west of the Gihon spring in the valley. It reached all the way to the entrance of the Fish Gate. It went around the entire hill of Ophel. Manasseh also made the wall much higher. He stationed military commanders in all the cities in Judah that had high walls around them.
15Manasseh got rid of the false gods. He removed the statue of one of those gods from the Lord’s temple. He also removed all the altars he had built on the temple hill and in Jerusalem. He threw them out of the city. 16Then he made the Lord’s altar look like new again. He sacrificed friendship offerings and thank offerings on it. He told the people of Judah to serve the Lord, the God of Israel. 17The people continued to offer sacrifices at the high places. But they offered them only to the Lord their God.
18The other events of Manasseh’s rule are written down in the official records of the kings of Judah. These records include his prayer to his God. They also include the words the prophets spoke to him in the name of the Lord, the God of Israel. 19Everything about Manasseh is written in the records of the prophets. That includes his prayer and the fact that God felt sorry for him. It includes everything he did before he made himself humble in the Lord’s sight. It includes all his sins and the fact that he wasn’t faithful to the Lord. It includes the locations where he built high places. It includes the places where he set up poles used to worship the female god named Asherah. And it includes the places where he set up statues of other gods. 20Manasseh joined the members of his family who had already died. He was buried in his palace. Manasseh’s son Amon became the next king after him.
Amon King of Judah
21Amon was 22 years old when he became king. He ruled in Jerusalem for two years. 22Amon did what was evil in the eyes of the Lord, just as his father Manasseh had done. Amon worshiped and offered sacrifices to all the statues of gods that Manasseh had made. 23He didn’t make himself humble in the Lord’s sight as his father Manasseh had done. So Amon became even more guilty.
24Amon’s officials made plans against him. They murdered him in his palace. 25Then the people of the land killed all those who had made plans against King Amon. They made his son Josiah king in his place.
Манасија, цар Јуде
1Манасији је било дванаест година кад се зацарио. Владао је педесет пет година у Јерусалиму. 2Чинио је што је зло у Господњим очима, следећи одвратна дела народа које је Господ истерао пред Израиљцима 3Он је поново подигао узвишице које је његов отац Језекија порушио. Подигао је и жртвенике Валима и начинио Аштартине ступове. Клањао се свој војсци небеској и служио им. 4Саградио је жртвенике у Дому Господњем, за који је Господ рекао: „У Јерусалиму ће бити моје име довека.“ 5Изградио је жртвенике свој војсци небеској у два предворја Дома Господњег. 6Своје синове је провео кроз огањ у долини Вен-Еном; врачао је, гатао и чарао, тражио је савет од призивача духова и видовњака. Чинио је много тога што је зло у очима Господњим, гневећи га.
7Начинио је и кип и поставио га у Дом Божији, за који је Бог рекао Давиду и његовом сину Соломону: „У овом Дому и у Јерусалиму, који сам изабрао између свих племена Израиљевих, поставићу своје име довека. 8Нећу више дати да стопе Израиљаца одлутају из земље коју сам наменио њиховим оцима, само ако буду пазили да врше све што сам им заповедио и сав Закон, прописе и уредбе које сам дао преко Мојсија.“ 9Манасија је завео Јуду и становнике Јерусалима да чине гора дела од народа које је Господ затро пред Израиљцима.
10Господ је проговорио Манасији и његовом народу, али они нису марили. 11И Господ је довео на њих заповеднике војске која је припадала асирском цару. А они кукама заробе Манасију, свежу га бронзаним оковима и одвуку у Вавилон. 12А када се нашао у невољи завапио је пред лицем Господа, Бога свог, и веома се понизио пред Богом својих отаца. 13Молио му се и он га је услишио, чуо је његову молбу и вратио га у Јерусалим, у његово царство. Тако је Манасија увидео да је Господ Бог.
14После овога обновио је спољашњи зид Давидовог града западно од Гиона, од долине до Рибљих врата и око Офила. Зид је био висок, а у све утврђене градове у Јуди је поставио војне заповеднике.
15Такође је уклонио све туђе богове и онај лик из Дома Господњег, и све жртвенике које је изградио на гори Дома Господњег и у Јерусалиму. Побацао их је изван града. 16Обновио је Господњи жртвеник и на њему жртвовао жртве мира и захвалнице, па је заповедио Јуди да служи Господу, Богу Израиљевом. 17Ипак, народ је и даље жртвовао на узвишицама, али једино Господу, свом Богу.
18Остала Манасијина дела, његова молитва његовом Богу и речи које су му говорили видеоци у име Господа, Бога Израиљевог, налазе се у Књизи царева израиљских. 19Његова молитва и то како га је Господ услишио, сви његови греси и његово неверство, места где је подигао узвишице и Аштартине ступове и идоле пре него што се понизио – све је то записано у књигама његових виделаца. 20Манасија се упокојио са својим прецима а сахранили су га на дворском имању. На његово место се зацарио његов син Амон.
Амон, цар Јуде
21Амону је било двадесет две године кад се зацарио. Владао је две године у Јерусалиму. 22Чинио је што је зло у очима Господњим као што је чинио његов отац, Манасија. Наиме, Амон је жртвовао и служио свим идолима које је направио његов отац. 23Није се понизио пред Господом као што се понизио његов отац Манасија, јер је тај исти Амон грешио све више и више.
24Амонове слуге су сковале заверу против њега, па су убили цара у његовом двору. 25Али народ земље је побио све оне који су се уротили против цара Амона. Народ земље је на његово место зацарио његовог сина Јосију.
