Joash Repairs the Temple
1Joash was seven years old when he became king. He ruled in Jerusalem for 40 years. His mother’s name was Zibiah. She was from Beersheba. 2Joash did what was right in the eyes of the Lord. Joash lived that way as long as Jehoiada the priest was alive. 3Jehoiada chose two wives for Joash. They had sons and daughters by Joash.
4Some time later Joash decided to make the Lord’s temple look like new again. 5He called together the priests and Levites. He said to them, “Go to the towns of Judah. Collect the money that the nation of Israel owes every year. Use it to repair the temple of your God. Do it now.” But the Levites didn’t do it right away.
6So the king sent for Jehoiada the chief priest. He said to him, “Why haven’t you required the Levites to bring in the tax from Judah and Jerusalem? It was set up by the Lord’s servant Moses and the whole community of Israel. It was used for the tent where the tablets of the covenant law were kept.”
7The children of that evil woman Athaliah had broken into God’s temple. They had used even its sacred objects for the gods that were named Baal.
8King Joash commanded that a wooden chest be made. It was placed outside near the gate of the Lord’s temple. 9Then a message went out in Judah and Jerusalem. It said that the people should bring the tax to the Lord. God’s servant Moses had required Israel to pay that tax when they were in the desert. 10All the officials and people gladly brought their money. They dropped it into the chest until it was full. 11The chest was brought in by the Levites to the king’s officials. Every time the officials saw there was a large amount of money in the chest, it was emptied out. The royal secretary and the officer of the chief priest came and emptied it. Then they carried it back to its place. They did it regularly. They collected a great amount of money. 12The king and Jehoiada gave it to the people who were doing the work on the Lord’s temple. They hired people who could lay the stones and people who could work with wood. They also hired people who could work with iron and bronze. They hired all of them to repair the temple.
13The men in charge of the work did their best. The repairs went very well under them. They rebuilt God’s temple. They did it in keeping with its original plans. They made the temple even stronger. 14So they finished the work. Then they brought the rest of the money to the king and Jehoiada. It was used to pay for the objects that were made for the Lord’s temple. The objects were used for serving at the temple. They were also used for the burnt offerings. The objects included dishes and other things made out of gold and silver. As long as Jehoiada lived, burnt offerings were sacrificed continually at the Lord’s temple.
15Jehoiada had become very old. He died at the age of 130. 16He was buried with the kings in the City of David. That’s because he had done so many good things in Israel for God and his temple.
The Evil Things Joash Did
17After Jehoiada died, the officials of Judah came to King Joash. They bowed down to him. He listened to them. 18They turned their backs on the temple of the Lord, the God of their people. They worshiped poles made to honor the female god named Asherah. They also worshiped statues of other gods. Because Judah and Jerusalem were guilty of sin, God became angry with them. 19The Lord sent prophets to the people to bring them back to him. The prophets told the people what they were doing wrong. But the people wouldn’t listen.
20Then the Spirit of God came on Zechariah the priest. He was the son of Jehoiada. Zechariah stood in front of the people. He told them, “God says, ‘Why do you refuse to obey my commands? You will not have success. You have deserted me. So I have deserted you.’ ”
21But the people made evil plans against Zechariah. The king ordered them to kill Zechariah by throwing stones at him. They did it in the courtyard of the Lord’s temple. 22King Joash didn’t remember how kind Zechariah’s father Jehoiada had been to him. So he killed Jehoiada’s son. As Zechariah was dying he said, “May the Lord see this. May he hold you responsible.”
23In the spring, the army of Aram marched into Judah and Jerusalem against Joash. They killed all the leaders of the people. They took a large amount of goods from Judah. They sent it to their king in Damascus. 24The army of Aram had come with only a few men. But the Lord allowed them to win the battle over a much larger army. Judah had deserted the Lord, the God of their people. That’s why the Lord punished Joash. 25The army of Aram pulled back. They left Joash badly wounded. His officials planned to do evil things to him. That’s because he murdered the son of Jehoiada the priest. They killed Joash in his bed. So he died. He was buried in the City of David. But he wasn’t placed in the tombs of the kings.
26Those who made the plans against Joash were Zabad and Jehozabad. Zabad was the son of Shimeath. She was from Ammon. Jehozabad was the son of Shimrith. She was from Moab. 27The story of the sons of Joash is written in the notes on the records of the kings. The many prophecies about him are written there too. So is the record of how he made God’s temple look like new again. Joash’s son Amaziah became the next king after him.
Јоас обнавља Дом
1Јоасу је било седам година кад се зацарио, и владао је четрдесет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Сивија из Вир-Савеје. 2Он је чинио оно што је праведно у Господњим очима док је свештеник Јодај био жив. 3Јодај му је довео две жене са којима је изродио синове и ћерке.
4Након тога Јоас је од срца одлучио да обнови Дом Господњи. 5Окупио је свештенике и Левите па им је рекао: „Идите у Јудине градове и сакупите новац из читавог Израиља, из године у годину, да обновимо Дом вашег Бога. Пожурите с послом!“ Али Левити нису радили брзо.
6Онда је цар позвао главара Јодаја. Рекао му је: „Зашто не захтеваш од Левита да ти из Јуде и Јерусалима донесу порез Мојсија, слуге Господњег, порез збора израиљског за Шатор сведочанства? 7Јер Готолија, та покварена жена и њени синови следбеници, су провалили у Дом Божији. И још су све свете предмете Господњег Дома употребили за Вале.“
8Тада цар нареди и они направише ковчег који су ставили напоље, код врата Господњег Дома. 9Прогласили су Јудом и Јерусалимом да се Господу доноси порез Мојсија, слуге Божијег, прописан Израиљу у пустињи. 10Ово се допало главарима и свем народу па су доносили и убацивали у ковчег док га нису напунили. 11У одређено време би неко од Левита донео ковчег царевим службеницима, када би видели да има много новца. Дошли би царев писар и надгледник Првосвештеника па би истресли ковчег и узели новац. Онда би вратили ковчег на његово место. Ово су радили из дана у дан и тако су сакупили много новца. 12Цар и Јодај су дали новац надгледницима на пословима дела службе Господњег Дома. Унајмили су клесаре и тесаре да обнове Господњи Дом, као и оне који су вешти са гвожђем и бронзом, да поправе Дом Господњи.
13Надгледници су прионули на посао а радови су напредовали под њиховим надзором. Обновили су Дом Божији према мерама и учврстили га. 14И чим су га завршили донели су пред цара и Јодаја преостали новац, па је неко направио посуђе за Господњи Дом: посуђе за служење, за жртвовање, кадионице, прибор од злата и сребра. Приносили су свеспалницу у Дому Господњем стално, кроз све дане Јодајевог живота.
15Јодај је остарео и умро наситивши се живота. Имао је стотину тридесет година када је умро. 16Народ га је сахранио у Давидовом граду међу цареве. Чинио је добро у Израиљу и Богу и његовом Дому.
Јоасова поквареност
17Након Јодајеве смрти дођу главари Јуде и дубоко се поклоне цару, а цар их је саслушао. 18Али они напустише Дом Господа, Бога својих отаца. Обожавали су Аштартине ступове и идоле, па је због тог греха дошао гнев на Јуду и Јерусалим. 19И он је послао пророке међу њих да их врате назад Господу. Али када су сведочили против њих, ови их нису слушали.
20Тада се Дух Божији спустио на Захарију, сина свештеника Јодаја, и он стаде пред народ и рече им: „Говори Господ: ’Зашто преступате Господње заповести? Зато нећете напредовати. Зато што сте заборавили Господа и он је заборавио вас.’“
21А они су сковали заверу против њега па су га каменовали по царевој заповести у дворишту Дома Господњег. 22Цар Јоас није запамтио оданост коју му је исказао његов отац Јодај, па је погубио његовог сина, који рече док је умирао: „Нека Господ види и нека он узврати!“
23А када се навршила година, арамејска војска је изашла на њега. Напали су Јуду и Јерусалим и побили све народне главаре, а сав свој плен су послали цару у Дамаск. 24Иако је арамејска војска била људством малобројна, Господ је у њихове руке предао веома велику војску, зато што су ови заборавили Господа, Бога њихових отаца. Тако су извршили суд над Јоасом. 25Када су отишли од њега оставили су га у тешким болестима. Против њега су се завериле његове личне слуге због крвопролића над сином свештеника Јодаја. Убили су га у постељи. Када је умро сахранили су га у Давидовом граду али не у гробницама царева.
26А ово су завереници против њега: Завад, син Симеате Амонке и Јозавад, син Симрите Моавке. 27О његовим синовима, о многим пророштвима против њега и о обнови Дома Божијег, записано је у списима Књиге о царевима. Уместо њега зацарио се његов син Амасија.
