El más importante en el reino de los cielos
18:1-5 – Mr 9:33-37; Lc 9:46-48
1En ese momento los discípulos se acercaron a Jesús y preguntaron:
—¿Quién es el más importante en el reino de los cielos?
2Él llamó a un niño y lo puso en medio de ellos. 3Entonces dijo:
—Les aseguro que a menos que ustedes cambien y se vuelvan como niños, no entrarán en el reino de los cielos. 4Por tanto, el que se humilla como este niño será el más grande en el reino de los cielos.
5»Y el que recibe en mi nombre a un niño como este me recibe a mí. 6Pero si alguien hace pecar a uno de estos pequeños que creen en mí, más le valdría que le colgaran al cuello una gran piedra de molino y lo hundieran en lo profundo del mar.
7»¡Ay del mundo por los tropiezos! Los tropiezos son inevitables, pero ¡ay de aquel que los ocasiona! 8Si tu mano o tu pie te hace pecar, córtatelo y arrójalo. Más te vale entrar en la vida manco o cojo que ser arrojado al fuego eterno con tus dos manos y tus dos pies. 9Y si tu ojo te hace pecar, sácatelo y arrójalo. Más te vale entrar tuerto en la vida que con dos ojos ser arrojado al fuego del infierno.
Parábola de la oveja perdida
18:12-14 – Lc 15:4-7
10»Miren que no menosprecien a uno de estos pequeños. Porque les digo que en el cielo los ángeles de ellos contemplan siempre el rostro de mi Padre celestial. 1118:11 Algunos manuscritos agregan lo siguiente: El Hijo del hombre vino a salvar lo que se había perdido. Véase Lc 19:10.
12»¿Qué les parece? Si un hombre tiene cien ovejas y se extravía una de ellas, ¿no dejará las noventa y nueve en las colinas para ir en busca de la extraviada? 13Y si llega a encontrarla, les aseguro que se pondrá más feliz por esa sola oveja que por las noventa y nueve que no se extraviaron. 14Así también, el Padre de ustedes que está en el cielo no quiere que se pierda ninguno de estos pequeños.
El hermano que peca contra ti
15»Si tu hermano peca contra ti,18:15 peca contra ti. Var. peca. ve a solas con él y hazle ver su falta. Si te hace caso, has ganado a tu hermano. 16Pero si no, lleva contigo a uno o dos más, para que “todo asunto se resuelva mediante el testimonio de dos o tres testigos”.18:16 Dt 19:15. 17Si se niega a hacerles caso a ellos, díselo a la iglesia; y si incluso a la iglesia no le hace caso, trátalo como si fuera un incrédulo18:17 incrédulo. Lit. un gentil. o un cobrador de impuestos.
18»Les aseguro que todo lo que ustedes aten en la tierra quedará atado en el cielo y todo lo que desaten en la tierra quedará desatado en el cielo.
19»Además les digo que, si dos de ustedes en la tierra se ponen de acuerdo sobre cualquier cosa que pidan, les será concedida por mi Padre que está en el cielo. 20Porque donde dos o tres se reúnen en mi nombre, allí estoy yo en medio de ellos».
Parábola del siervo despiadado
21Pedro se acercó a Jesús y preguntó:
—Señor, ¿cuántas veces tengo que perdonar a mi hermano que peca contra mí? ¿Hasta siete veces?
22—No te digo que hasta siete veces, sino hasta setenta veces siete18:22 setenta veces siete. Alt. setenta y siete veces. El número siete simbolizaba la perfección. —contestó Jesús—.
23»Por eso el reino de los cielos se parece a un rey que quiso ajustar cuentas con sus siervos. 24Al comenzar a hacerlo, se presentó uno que le debía diez mil monedas de oro.18:24 diez mil monedas de oro. Lit. diez mil talentos. 25Como él no tenía con qué pagar, el señor mandó que lo vendieran a él, a su esposa y a sus hijos y todo lo que tenía, para así saldar la deuda. 26El siervo se postró delante de él. “Tenga paciencia conmigo —rogó—, y se lo pagaré todo”. 27El señor se compadeció de su siervo, perdonó su deuda y lo dejó en libertad.
28»Al salir, aquel siervo se encontró con uno de sus compañeros que le debía cien monedas de plata.18:28 monedas de plata. Lit. denarios. Lo agarró por el cuello y comenzó a estrangularlo. “¡Págame lo que me debes!”, exigió. 29Su compañero se postró delante de él. “Ten paciencia conmigo —rogó—, y te lo pagaré”. 30Pero él se negó. Más bien fue y lo hizo meter en la cárcel hasta que pagara la deuda. 31Cuando los demás siervos vieron lo ocurrido, se entristecieron mucho y fueron a contarle a su señor todo lo que había sucedido. 32Entonces el señor mandó llamar al siervo. “¡Siervo malvado! —le dijo—, te perdoné toda aquella deuda porque me lo suplicaste. 33¿No debías tú también haberte compadecido de tu compañero, así como yo me compadecí de ti?”. 34Y enojado, su señor lo entregó a los carceleros para que lo torturaran hasta que pagara todo lo que debía.
35»Así también mi Padre celestial los tratará a ustedes, a menos que cada uno perdone de corazón a su hermano».
Ко је највећи?
1Нешто касније, ученици приступише Исусу и упиташе га: „Ко је, дакле, највећи у Царству небеском?“ 2Исус дозва једно дете, постави га између њих 3и рече: „Заиста вам кажем, ако се не промените изнутра и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско. 4Ко се понизи као ово дете, тај је највећи у Царству небеском. 5Ко прихвати једно такво дете у моје име, тај мене прихвата.
Исус упозорава на долазак искушења
6А ко год наведе на грех једнога од таквих малих који верују у мене, боље би му било да о свој врат обеси велики воденични камен и да се утопи у дубини морској. 7Тешко свету због искушења које наводе на грех. Наиме, искушења које наводе на грех морају доћи, али тешко човеку по коме таква искушења долазе. 8Ако те твоја рука или нога наводи на грех, одсеци је и баци од себе, јер боље је да уђеш у живот обогаљен или хром, него да са обе руке или обе ноге будеш бачен у огањ вечни. 9И ако те твоје око наводи на грех, извади га и баци од себе, јер је боље да уђеш у живот с једним оком, него да са оба ока будеш бачен у пакао огњени. 10Пазите да не гледате презриво ни на једнога од ових малих, јер, кажем вам, њихови анђели на небу увек гледају лице Оца мојега који је на небесима. 11Јер је Син Човечији дошао да спасе што је изгубљено.
12Шта мислите? Ако неки човек има стотину оваца, а једна од њих залута, неће ли он оставити оних деведесет девет у брдима и поћи да тражи ону једну која је залутала? 13И ако се деси да је нађе, заиста вам кажем, он ће се због ње радовати више него због оних деведесет девет које нису залутале. 14Тако ни Отац ваш који је на небесима не жели да пропадне ни један од ових малих.
Шта са братом који греши?
15Ако твој брат сагреши против тебе, иди к њему и укажи му на његов грех док си насамо са њим. Ако те послуша, задобио си брата. 16А ако те не послуша, поведи са собом још једног или двојицу. ’Свака оптужба мора да се потврди само на основу изјаве два или три сведока.’ 17А ако не послуша њих, реци цркви. А ако не послуша ни цркву, нека ти буде као многобожац и порезник.
18Заиста вам кажем, ако шта пресудите на земљи, биће пресуђено на небу; а што разрешите на земљи, биће разрешено на небу. 19Поново вам кажем, да ако се двојица од вас на земљи удруже у молитви и затраже било шта, даће им Отац мој који је на небесима. 20Јер где су двојица или тројица сабрана у моје име, и ја сам тамо међу њима.“
Прича о немилосрдном слузи
21Тада му приступи Петар и упита га: „Колико пута треба да опростим своме брату који сагреши против мене? До седам пута?“
22Исус му рече: „Кажем ти, не седам пута, него седамдесет пута седам.
23Зато је Царство небеско слично цару који је одлучио да сведе рачуне са својим слугама. 24Кад је почео да обрачунава, доведоше му једног човека који му је дуговао десет хиљада таланата. 25Будући да није могао да му плати, господар нареди да се продају у робље он, његова жена и деца и све што поседује, те да се дуг наплати.
26Слуга на то паде ничице на земљу и рече му: ’Имај стрпљења са мном и све ћу ти вратити.’ 27Господар се смилује на слугу, пусти га и опрости му дуг.
28Кад је тај исти слуга изашао, нашао је једног од својих пријатеља који је такође био слуга. Тај му је дуговао стотину сребрњака. Он га ухвати и поче да га дави, говорећи: ’Враћај што си дужан!’
29Његов друг падне пред њим, преклињући га: ’Буди стрпљив са мном и ја ћу ти вратити!’
30Али овај не хтеде, него оде и баци га у тамницу док не врати дуг. 31Међутим, то су видели његови другови, слуге, који су се на то веома ожалостили. Отишли су и јавили господару све што се догодило.
32Тада је господар поново позвао к себи тог слугу. Рекао му је: ’Зли слуго! Опростио сам ти сав онај дуг јер си ме молио. 33Није ли требало да се и ти смилујеш своме другу, као што сам се ја смиловао теби?’ 34Господар се разгневи, те га предаде мучитељима док му не врати сав дуг. 35Исто тако ће Отац мој који је на небесима, учинити с вама, ако сваки од вас од срца не опрости своме брату.“
