1إِنْ رَأَيْتَ ثَوْرَ جَارِكَ أَوْ خَرُوفَهُ شَارِداً، فَلا تَتَغَاضَ عَنْهُ. بَلْ أَعِدْهُ حَتْماً إِلَى صَاحِبِهِ. 2وَإِنْ لَمْ يَكُنْ صَاحِبُهُ مُقِيماً قَرِيباً مِنْكَ، أَوْ لَمْ تَعْرِفْهُ، فَاحْتَفِظْ بِهِ فِي بَيْتِكَ حَتَّى يَطْلُبَهُ صَاحِبُهُ فَتَرُدَّهُ إِلَيْهِ. 3وَهَكَذَا تَفْعَلُ إِذَا عَثَرْتَ عَلَى حِمَارِ جَارِكَ أَوْ ثِيَابِهِ، أَوْ أَيِّ شَيْءٍ مَفْقُودٍ تَجِدُهُ. لَا يَحِلُّ لَكَ أَنْ تَتَغَاضَى عَنْهُ. 4لَا تَتَغَافَلْ عَنْ إِعَانَةِ جَارِكَ إِذَا رَأَيْتَ حِمَارَهُ أَوْ ثَوْرَهُ وَاقِعاً فِي الطَّرِيقِ بَلْ هُبَّ لِتُعَاوِنَهُ وَلِتُقِيمَهُ مَعَهُ.
5يُحْظَرُ عَلَى الْمَرْأَةِ ارْتِدَاءُ ثِيَابِ الرِّجَالِ، كَمَا يُحْظَرُ عَلَى الرَّجُلِ ارْتِدَاءُ ثِيَابِ النِّسَاءِ، لأَنَّ كُلَّ مَنْ يَفْعَلُ ذَلِكَ يُصْبِحُ مَكْرُوهاً لَدَى الرَّبِّ إِلَهِكُمْ.
6إِنِ اتَّفَقَ أَنْ رَأَيْتَ عُشَّ طَائِرٍ عَلَى جَانِبِ الأَرْضِ أَوْ عَلَى شَجَرَةٍ مَا أَوْ مُلْقىً عَلَى الأَرْضِ فِيهِ أُمٌّ تَحْتَضِنُ فِرَاخاً، أَوْ تَرْقُدُ عَلَى بَيْضٍ، فَلا تَأْخُذِ الأُمَّ مَعَ الأَوْلادِ. 7أَطْلِقِ الأُمَّ وَخُذِ الْفِرَاخَ لِنَفْسِكَ، فَيَكُونَ لَكَ خَيْرٌ وَتُطِيلَ أَيَّامَ حَيَاتِكَ.
8إِذَا بَنَيْتَ بَيْتاً جَدِيداً، فَابْنِ سِيَاجاً حَوْلَ بَيْتِكَ، لِئَلّا يَسْقُطَ مِنْهُ أَحَدٌ فَتَتَحَمَّلَ ذَنْبَ دَمِهِ. 9لَا تَزْرَعْ حَقْلَكَ صِنْفَيْنِ مِنَ الْبُذُورِ، لأَنَّكَ إِنْ فَعَلْتَ يُصْبِحُ مَحْصُولُ نَوْعَيِ الزَّرْعِ مُقَدَّساً مِنْ نَصِيبِ الْكَهَنَةِ. 10لَا تَحْرُثْ عَلَى ثَوْرٍ وَحِمَارٍ مَعاً، 11وَلا تَلْبَسْ ثَوْباً مَصْنُوعاً مِنْ كَتَّانٍ وَصُوفٍ مَعاً.
12اصْنَعُوا أَهْدَاباً مَجْدُولَةً عَلَى أَرْبَعَةِ أَطْرَافِ الأَثْوَابِ الَّتِي تَتَغَطَّوْنَ بِها.
انتهاك شريعة الزواج
13إِذَا تَزَوَّجَ رَجُلٌ مِنْ فَتَاةٍ، ثُمَّ بَعْدَ أَنْ عَاشَرَهَا أَبْغَضَهَا، 14وَاتَّهَمَهَا بِمَا يَشِينُهَا، وأَشَاعَ عَنْهَا مَا يُسِيءُ إِلَى سُمْعَتِهَا قَائِلاً: لَقَدْ تَزَوَّجْتُ هَذِهِ الْمَرْأَةَ، وَلَمَّا عَاشَرْتُهَا، اكْتَشَفْتُ أَنَّهَا لَمْ تَكُنْ عَذْرَاءَ. 15يَأْخُذُهَا وَالِدَاهَا إِلَى شُيُوخِ الْمَدِينَةِ الْمُجْتَمِعِينَ فِي سَاحَةِ الْقَضَاءِ، وَيَعْرِضَانِ دَلِيلَ عَذْرَاوِيَّتِهَا. 16وَيَقُولُ وَالِدُ الْفَتَاةِ لِلشُّيُوخِ: لَقَدْ زَوَّجْتُ هَذَا الرَّجُلَ مِنِ ابْنَتِي فَأَبْغَضَهَا. 17وَهَا هُوَ يُرَوِّجُ عَنْهَا أَخْبَاراً قَائِلاً: لَمْ تَكُنِ ابْنَتُكَ عَذْرَاءَ عِنْدَمَا عَاشَرْتُهَا. وَلَكِنْ هَذَا هُوَ دَلِيلُ عَذْرَاوِيَّةِ ابْنَتِي. وَيَبْسُطَانِ الثَّوْبَ أَمَامَ شُيُوخِ الْمَدِينَةِ. 18فَيَأْخُذُ شُيُوخُ تِلْكَ الْمَدِينَةِ الرَّجُلَ وَيُؤَدِّبُونَهُ، 19وَيَفْرِضُونَ عَلَيْهِ غَرَامَةً مِقْدَارُهَا مِئَةُ قِطْعَةٍ مِنَ الْفِضَّةِ، يُعْطُونَهَا لأَبِي الْفَتَاةِ. لأَنَّهُ أَسَاءَ إِلَى سُمْعَةِ عَذْرَاءَ مِنْ إِسْرَائِيلَ، فَتَكُونُ لَهُ زَوْجَةً مَدَى حَيَاتِهِ، لَا يَقْدِرُ أَنْ يُطَلِّقَهَا.
20وَلَكِنْ إِنْ ثَبَتَتْ صِحَّةُ التُّهْمَةِ، وَلَمْ تَكُنِ الْفَتَاةُ عَذْرَاءَ حَقّاً، 21يُؤْتَى بِالْفَتَاةِ إِلَى بَابِ بَيْتِ أَبِيهَا وَيَرْجُمُهَا رِجَالُ مَدِينَتِهَا بِالْحِجَارَةِ حَتَّى تَمُوتَ، لأَنَّهَا ارْتَكَبَتْ قَبَاحَةً فِي إِسْرَائِيلَ، وَزَنَتْ فِي بَيْتِ أَبِيهَا. وَبِذَلِكَ تَسْتَأْصِلُونَ الشَّرَّ مِنْ بَيْنِكُمْ.
22وَإذَا ضَبَطْتُمْ رَجُلاً مُضْطَجِعاً مَعَ امْرَأَةٍ مُتَزَوِّجَةٍ تَقْتُلُونَهُمَا كِلَيْهِمَا، فَتَنْزِعُونَ الشَّرَّ مِنْ وَسَطِكُمْ.
23وَإذَا الْتَقَى رَجُلٌ بِفَتَاةٍ مَخْطُوبَةٍ لِرَجُلٍ آخَرَ فِي الْمَدِينَةِ وَضَاجَعَهَا، 24فَأَخْرِجُوهُمَا كِلَيْهِمَا إِلَى سَاحَةِ بَوَّابَةِ تِلْكَ الْمَدِينَةِ، وَارْجُمُوهُمَا بِالْحِجَارَةِ حَتَّى يَمُوتَا، لأَنَّ الْفَتَاةَ لَمْ تَسْتَغِثْ وَهِيَ فِي الْمَدِينَةِ، وَالرَّجُلَ لأَنَّهُ اعْتَدَى عَلَى خَطِيبَةِ الرَّجُلِ الآخَرِ، فَتَسْتَأْصِلُونَ الشَّرَّ مِنْ وَسَطِكُمْ. 25وَلَكِنْ إِنِ الْتَقَى ذَلِكَ الرَّجُلُ بِالْفَتَاةِ الْمَخْطُوبَةِ فِي الْحَقْلِ، وَأَمْسَكَهَا وَضَاجَعَهَا، يُرْجَمُ الرَّجُلُ وَحْدَهُ وَيَمُوتُ، 26وَأَمَّا الْفَتَاةُ فَلا تُرْجَمُ، لأَنَّهَا لَمْ تَرْتَكِبْ خَطِيئَةً جَزَاؤُهَا الْمَوْتُ، بَلْ تَكُونُ كَرَجُلٍ هَاجَمَهُ آخَرُ وَقَتَلَهُ، 27لأَنَّهُ لابُدَّ أَنْ تَكُونَ الْفَتَاةُ الْمَخْطُوبَةُ قَدِ اسْتَغَاثَتْ فِي الْخَلاءِ حَيْثُ وَجَدَهَا الرَّجُلُ، فَلَمْ يَأْتِ مَنْ يُنْقِذُهَا.
28وَإذَا وَجَدَ رَجُلٌ فَتَاةً عَذْرَاءَ غَيْرَ مَخْطُوبَةٍ فَأَمْسَكَهَا وَضَاجَعَهَا وَضُبِطَا مَعاً، 29يَدْفَعُ الرَّجُلُ الَّذِي ضَاجَعَ الْفَتَاةَ خَمْسِينَ قِطْعَةً مِنَ الْفِضَّةِ وَيَتَزَوَّجُهَا، لأَنَّهُ قَدِ اعْتَدَى عَلَيْهَا. وَلا يَقْدِرُ أَنْ يُطَلِّقَهَا مَدَى حَيَاتِهِ. 30لَا يَتَزَوَّجْ أَحَدٌ أَرْمَلَةَ أَبِيهِ لأَنَّ هَذَا عَارٌ وَإِهَانَةٌ لأَبِيهِ.
1Ако видиш вола или овцу свога брата како лутају, немој да прођеш мимо њих, него их врати своме брату. 2Ако твој брат не живи близу тебе, или га не познајеш, доведи их својој кући, па нека буду код тебе док твој брат не дође да их тражи. Тада му их врати. 3Тако чини са његовим магарцем, с његовим огртачем, и са свиме што твој брат изгуби, а ти нађеш. Не смеш скретати поглед од онога што је његово.
4Ако видиш да је магарац или во твога брата пао на путу, не скрећи поглед на другу страну, него му помози да их подигне.
5Жена не сме да се облачи у мушку одећу, нити мушкарац сме да се облачи у женску одећу, јер је Господу, Богу твоме, одвратан свако ко то чини.
6Ако путем наиђеш на птичје гнездо, са птићима, или с јајима, на дрвету или на земљи, а мајка седи на птићима или на јајима, не узимај мајку са птићима. 7Мајку пусти на слободу, а птиће узми, да би ти ишло добро и да би имао дуг живот.
8Кад саградиш нову кућу, направи ограду око свог крова, да не би свалио кривицу за проливену крв на свој дом, ако неко падне с њега.
9У свом винограду немој да сејеш други усев, јер ће и урод од усева које си засејао, и урод од винограда бити одвојен22,9 У изворном тексту бити посвећен. за Господа.
10Немој да ореш са волом и магарцем упрегнутим заједно.
11Не облачи се у одећу начињену од вуне и лана заједно.
12Направи ресе на четири угла огртача којим се заогрћеш.
Прељуба и блуд
13Ако човек ожени жену и легне с њом, али је онда замрзи, 14те изнесе оптужбе против ње и оцрни је, говорећи: ’Оженио сам се овом женом, али кад сам легао с њом, нисам нашао на њој доказ девичанства’, 15тада нека девојчини мајка и отац донесу доказ њеног девичанства пред градске старешине, на врата. 16Затим нека девојчин отац каже: ’Дао сам своју ћерку овом човеку за жену, али ју је он замрзео. 17Ево, он је изнео неосноване оптужбе, говорећи: „Нисам нашао доказ девичанства на твојој ћерки.“ Ово је доказ о девичанству моје ћерке!’ Онда нека распростру постељину испред градских старешина. 18Затим нека старешине тог града узму тог човека и нека га казне; 19нека га ударе глобом од стотину сребрњака, па нека их дају девојчином оцу, јер је оцрнио израиљску девицу. Нека му зато остане жена; не сме се развести од ње док је жив.
20Али, ако се оптужба покаже истинитом, да се није нашао доказ девојчиног девичанства, 21нека изведу девојку на кућна врата њеног оца, па нека је људи оног града заспу камењем док не умре, јер је учинила срамоту у Израиљу, одајући се блуду у дому свога оца. Тако ћеш искоренити ово зло из своје средине.
22Ако се неки човек затекне да спава са женом која је удата за другога, нека се обоје погубе: човек који је спавао са том женом и сама жена. Тако ћеш искоренити ово зло из Израиља.
23Ако се неки човек задеси у граду, па сретне младу девицу заручену за другога и легне с њом, 24доведите их обоје на врата тога града, па их заспите камењем док не умру: жену зато што није звала у помоћ у граду, а човека зато што је обешчастио жену свога ближњега. Тако ћеш искоренити ово зло из своје средине.
25Ако човек наиђе у пољу на заручену девојку, па на силу легне с њом, нека умре само човек који је легао с њом. 26Девојци немој ништа да учиниш, јер није заслужила смртну казну. Наиме, то је исто као кад неко нападне свога ближњега и убије га. 27Он је наишао на њу у пољу, али иако је заручена девојка запомагала, није било никога да је избави.
28Ако неки човек наиђе на младу девицу која није заручена, па је зграби и легне с њом – али их разоткрију – 29нека тај човек да њеном оцу педесет сребрњака. А пошто ју је обешчастио, нека му буде жена. Од ње се не сме развести док је жив.
30Нека се нико не жени очевом женом; нико да не открива голотињу свога оца.
