ዳዊት ተዋጊ ሰራዊቱን ቈጠረ
21፥1-26 ተጓ ምብ – 2ሳሙ 24፥1-25
1ሰይጣን በእስራኤል ላይ ተነሥቶ ዳዊት የእስራኤልን ሕዝብ እንዲቈጥር አነሣሣው። 2ዳዊትም ኢዮአብንና የሰራዊቱን አዛዦች፣ “ሄዳችሁ ከቤርሳቤህ እስከ ዳን ያሉትን እስራኤላውያን ቍጠሩ፤ ከዚያም ምን ያህል እንደ ሆኑ ዐውቅ ዘንድ ንገሩኝ” አላቸው።
3ኢዮአብ ግን፣ “እግዚአብሔር የእስራኤልን ሰራዊት አሁን ካለው በላይ በመቶ ዕጥፍ ያብዛው፤ ጌታዬ ንጉሥ ሆይ፤ ሁሉስ ቢሆኑ የጌታዬ ተገዦች አይደሉምን? ታዲያ ጌታዬ ይህን ማድረግ ለምን አስፈለገው? ለምንስ በእስራኤል ላይ በደል ያመጣል?” አለ።
4ይሁን እንጂ የንጉሡ ቃል ኢዮአብን አሸነፈው፤ ስለዚህ ኢዮአብ ወጣ፤ በመላው እስራኤል ከተዘዋወረ በኋላ፣ ወደ ኢየሩሳሌም ተመለሰ። 5ኢዮአብም የተዋጊዎቹን ሰዎች ቍጥር ለዳዊት አቀረበ፤ እነዚህም በመላው እስራኤል አንድ ሚሊዮን አንድ መቶ ሺሕ፣ በይሁዳ ደግሞ አራት መቶ ሰባ ሺሕ ሲሆኑ፣ ሁሉም ሰይፍ መምዘዝ የሚችሉ ነበሩ።
6ኢዮአብ ግን የንጉሡ ትእዛዝ አስጸያፊ ነበረና፣ የሌዊንና የብንያምን ነገድ ጨምሮ አልቈጠረም። 7ይህ ትእዛዝ በእግዚአብሔር ዘንድ የተጠላ ነበር፤ ስለዚህ እግዚአብሔር እስራኤልን ቀጣ።
8ከዚያም ዳዊት እግዚአብሔርን፣ “ይህን በማድረጌ እጅግ በድያለሁ፤ የፈጸምሁትም የስንፍና ሥራ ስለሆነ፣ የባሪያህን በደል እንድታስወግድ እለምንሃለሁ” አለ።
9እግዚአብሔርም የዳዊት ባለ ራእይ የሆነውን ጋድን እንዲህ አለው፤ 10“ሂድና ለዳዊት እንዲህ ብለው ንገረው፤ ‘እግዚአብሔር የሚለው ይህን ነው፤ እነሆ፣ ሦስት ምርጫ ሰጥቼሃለሁ፤ በአንተ ላይ እንዳደርስብህ አንዱን ምረጥ።’ ”
11ስለዚህ ጋድ ወደ ዳዊት ሄዶ እንዲህ አለው፤ “እግዚአብሔር የሚለው ይህን ነው፤ ‘በል እንግዲህ አንዱን ምረጥ፤ 12የሦስት ዓመት ራብ ወይስ የጠላቶችህ ሰይፍ ለሦስት ወር አይሎብህ መጥፋት ወይስ ሦስት ቀን የእግዚአብሔር ሰይፍ መቅሠፍት በምድሪቱ ላይ ወርዶ የእግዚአብሔር መልአክ እስራኤልን ሁሉ ያጥፋ?’ ለላከኝ ምን እንደምመልስ ቍርጡን ንገረኝ።”
13ዳዊትም ጋድን፣ “እጅግ ተጨንቄአለሁ፤ ምሕረቱ ታላቅ ስለሆነ፣ በእግዚአብሔር እጅ መውደቅ ይሻለኛል፤ በሰው እጅስ አልውደቅ” አለ።
14ስለዚህ እግዚአብሔር በእስራኤል ላይ መቅሠፍት ላከ፤ ከእስራኤልም ሰባ ሺሕ ሰው ዐለቀ። 15እንዲሁም እግዚአብሔር ኢየሩሳሌምን እንዲያጠፋ መልአክ ላከ፤ መልአኩ ሊያጠፋትም ሲል እግዚአብሔር አይቶ ስለሚደርሰው ጥፋት ዐዘነ፤ ሕዝቡን የሚያጠፋውንም መልአክ፣ “እጅህን መልስ” አለው። የእግዚአብሔርም መልአክ በኢያቡሳዊው በኦርና ዐውድማ አጠገብ ቆሞ ነበር።
16ዳዊት ቀና ብሎ ሲመለከት፣ የእግዚአብሔር መልአክ በሰማይና በምድር መካከል ቆሞ አየ፤ መልአኩም በኢየሩሳሌም ላይ የተመዘዘ ሰይፍ በእጁ ይዞ ነበር፤ ከዚያም ዳዊትና ሽማግሌዎቹ ማቅ እንደ ለበሱ በግምባራቸው ተደፉ።
17ዳዊት እግዚአብሔርን፣ “ተዋጊዎቹ እንዲቈጠሩ ያዘዝሁ እኔ አይደለሁምን? ኀጢአት የሠራሁትም ሆነ የበደልሁት እኔ ነኝ፤ እነዚህ እኮ በጎች ናቸው፤ ታዲያ እነርሱ ምን አደረጉ? እግዚአብሔር አምላኬ ሆይ፤ እጅህ በእኔና በአባቴ ቤት ላይ ትሁን እንጂ፣ መቅሠፍቱ በሕዝብህ ላይ አይውረድ” አለ።
18ከዚያም የእግዚአብሔር መልአክ ዳዊት ወጥቶ በኢያቡሳዊው በኦርና ዐውድማ ላይ ለእግዚአብሔር መሠዊያ ይሠራ ዘንድ እንዲነግረው ጋድን አዘዘው። 19ዳዊትም ጋድ በእግዚአብሔር ስም በነገረው ቃል መሠረት ለመፈጸም ወጣ።
20ኦርና ስንዴ በመውቃት ላይ ሳለ ዘወር ሲል መልአኩን አየ፤ አብረውት የነበሩት አራት ወንዶች ልጆቹም ተሸሸጉ። 21ዳዊት ወደ እርሱ እየቀረበ መጣ፤ ኦርና ቀና ብሎ ሲመለከት፣ ዳዊትን አየው፤ ከዐውድማውም ወጥቶ መሬት ላይ ለጥ ብሎ በመደፋት ለዳዊት እጅ ነሣ።
22ዳዊትም፣ “በሕዝቡ ላይ የወረደው መቅሠፍት እንዲወገድ ለእግዚአብሔር መሠዊያ እሠራ ዘንድ ዐውድማህን ልውሰደው፤ ሙሉውን ዋጋ እከፍልሃለሁ” አለው።
23ኦርናም ዳዊትን፣ “እንዲሁ ውሰደው፤ ጌታዬ ንጉሥ ደስ ያለውን ያድርግ። እነሆ፤ ለሚቃጠል መሥዋዕት በሬዎቹን፣ መውቂያ በትሮቹን ለማቀጣጠያ ዕንጨት፣ ስንዴውን ደግሞ ለእህል ቍርባን እንዲሆን እሰጣለሁ፤ ሁሉንም እኔ እሰጣለሁ” አለ።
24ንጉሥ ዳዊት ግን ለኦርና “አይደረግም፤ ሙሉውን ዋጋ እኔ እከፍላለሁ፤ የአንተ የሆነውን ለእግዚአብሔር ለማቅረብ አልፈልግም፤ ዋጋ ያልከፈልሁበትንም የሚቃጠል መሥዋዕት አድርጌ አላቀርብም” ሲል መለሰለት።
25ስለዚህ ዳዊት ለኦርና የቦታውን ዋጋ ስድስት መቶ ሰቅል21፥25 7 ኪሎ ግራም ያህል ነው ወርቅ ከፈለ። 26ዳዊትም በዚያ ለእግዚአብሔር መሠዊያ ሠርቶ የሚቃጠል መሥዋዕትና የኅብረት መሥዋዕት21፥26 በትውፊት፣ የሰላም መሥዋዕት ይባላል አቀረበ። እግዚአብሔርንም ጠራ፤ እግዚአብሔርም የሚቃጠል መሥዋዕት በሚቀርብበት መሠዊያ ላይ ከሰማይ በእሳት መለሰለት።
27ከዚያም እግዚአብሔር ለመልአኩ ተናገረ፤ መልአኩም ሰይፉን ወደ አፎቱ መለሰ። 28በዚያን ጊዜ ዳዊት፣ እግዚአብሔር በኢያቡሳዊው በኦርና ዐውድማ ላይ እንደ መለሰለት ሲያይ፣ በዚያው ቦታ መሥዋዕት ማቅረብ ጀመረ። 29ሙሴ በምድረ በዳ የሠራው የእግዚአብሔር ማደሪያ ድንኳንና የሚቃጠል መሥዋዕት የሚቀርብበት መሠዊያ በዚያ ጊዜ በገባዖን ኰረብታ ላይ ነበረ። 30ዳዊት የእግዚአብሔርን መልአክ ሰይፍ ስለ ፈራ ወደዚያ ሄዶ እግዚአብሔርን ለመጠየቅ አልቻለም።
Попис и помор
1Међутим, устао је Сатана против Израиља; он је подстакао Давида да изброји Израиљ. 2Давид рече Јоаву и кнезовима народним: „Идите и попишите Израиљ од Вир-Савеје до Дана, па ми јавите, да знам колико их је.“
3Јоав рече цару: „Нека Господ, Бог твој, умножи народ стопут више. Ипак, господару мој царе, нису ли сви они твоји поданици? Зашто мој господар цар тражи ово? Зашто да навуче грех на Израиљ?“
4Ипак царева реч је била јача од Јоава. Тако је Јоав отишао, прошао кроз сав Израиљ и вратио се у Јерусалим. 5Тада је Јоав известио Давида о броју пописаног народа; свег Израиља је било милион и стотину хиљада људи спремних да се лате мача, а Јудејаца је било четири стотине седамдесет хиљада људи вичних мачу.
6Међутим, Јоав није уврстио Левијево и Венијаминово племе, јер му је царева наредба била мрска. 7То је било зло у очима Господњим, па је ударио Израиљ.
8Тада је Давид рекао Богу: „Тешко сам згрешио због тога што сам учинио ову ствар. А сад, опрости кривицу своме слузи, јер сам учинио велику лудост.“
9Господ рече Гаду, Давидовом видеоцу: 10„Иди и реци Давиду: ’Говори Господ: нудим ти три ствари; изабери једну од њих, а ја ћу то довести на тебе.’“
11Гад дође Давиду и рече му: „Говори Господ: ’Изабери: 12хоћеш ли да на тебе дођу три године глади, или да три месеца трпиш пораз од твојих душмана и да те сустиже мач твојих непријатеља, или да три дана Господњи мач, помор, хара по земљи, те да Анђео Господњи пустоши све крајеве Израиља? Размисли и одлучи какав одговор да донесем ономе који ме је послао.’“
13Давид одговори Гаду: „На великој сам муци… Нека паднем у руке Господње, јер је велико његово милосрђе; само да не паднем у људске руке.“
14Тада је Господ послао помор на Израиљ, и умрло је седамдесет хиљада људи у Израиљу. 15Бог је послао Анђела на Јерусалим да га уништи, али баш кад је требало да га уништи, Господ је погледао и одустао од невоље. Тада је рекао Анђелу који је усмрћивао народ: „Доста је! Повуци своју руку!“ А Анђео Господњи је стајао код гумна Орне Јевусејца.
16Кад је Давид подигао свој поглед, угледао је Анђела Господњег како стоји између земље и неба са исуканим мачем у руци, која је била испружена над Јерусалимом. Тада су Давид и старешине пали ничице обучени у кострет.
17Давид рече Богу: „Нисам ли ја заповедио да се изброји народ? Ја сам згрешио и учинио ово опако дело; али ово стадо, шта су они учинили? О, Господе, Боже мој, нека твоја рука падне на мене и на дом мога оца; само да твој народ не буде поморен!“
Давид подиже жртвеник
18Тада је Анђео Господњи послао Гада да каже Давиду да оде и подигне Господу жртвеник на гумну Орне Јевусејца. 19Давид оде и учини по Гадовој речи, коју је рекао у име Господње.
20Док је Орна вршио пшеницу, окренуо се и угледао Анђела. Његова четири сина су се сакрила. 21А Давид је отишао к Орни. Кад је Орна погледао, видео је Давида, па је изашао са гумна и поклонио се Давиду лицем до земље.
22Давид рече Орни: „Дај ми ово место, гумно, да на њему подигнем жртвеник Господу. Продај ми га по пуној цени, да се заустави овa пошаст над народом.“
23Орна одговори Давиду: „Узми, па нека мој господар учини што му је по вољи. Ево, ја ћу дати волове за жртву свеспалницу, млат за дрва и пшеницу за житну жртву; све ћу то дати.“
24Цар рече Орни: „Не, него ћу их купити по пуној цени. Нећу принети Господу нешто што припада теби, и нећу принети свеспалнице које ме ништа не коштају.“
25Давид је платио Орни за то место у вредности од шест стотина златних шекела21,25 Око 7 kg.. 26Тамо је Давид саградио жртвеник Господу и принео жртве свеспалнице и жртве мира. Затим је призвао Господа, а он се одазвао огњем са неба на жртвенику за жртве свеспалнице. 27Онда је Господ заповедио Анђелу и он је вратио мач у корице.
28У оно време, кад је Давид видео да се Господ одазвао на гумну Орне Јевусејца, почео је тамо да приноси жртве. 29Пребивалиште Господње које је направио Мојсије у пустињи и жртвеник за жртве свеспалнице били су у оно време на узвишици код Гаваона. 30Међутим, Давид није могао да иде к њему да пита Бога за савет, јер га је био обузео страх од мача Анђела Господњег.
