1ከዚያም እግዚአብሔር (ያህዌ) ሙሴን፣ “አሁን በፈርዖን ላይ የማደርገውን ታያለህ፤ ከኀያሉ እጄ የተነሣ እንዲሄዱ ይለቅቃቸዋል፤ ከኀያሉም እጄ የተነሣ ከአገሩ ያስወጣቸዋል” አለው።
2እግዚአብሔርም (ኤሎሂም) ሙሴን አለው፤ “እኔ እግዚአብሔር (ያህዌ) ነኝ። 3ሁሉን የሚችል አምላክ6፥3 ዕብራይስጡ ኤልሻዳይ ይለዋል። (ኤሎሂም) ሆኜ ለአብርሃም፣ ለይስሐቅ፣ ለያዕቆብ ተገለጥሁላቸው፤ ነገር ግን እግዚአብሔር (ያህዌ) በተባለው ስሜ6፥3 የዘፀ 3፥15 ማብ ይመ ራሴን አልገለጥሁላቸውም።6፥3 ወይም እግዚአብሔር በተባለው ስሜ ራሴን አልገለጥሁላቸውምን? 4በእንግድነት የሚኖሩባትን የከነዓንን ምድር እንድሰጣቸው ከእነርሱ ጋር ቃል ኪዳን ገብቻለሁ። 5ደግሞም በግብፃውያን ሥር በባርነት ሆነው ያሰሙትን የእስራኤላውያንን የሥቃይ ድምፅ ሰምቻለሁ ኪዳኔንም አስታውሻለሁ።
6“ስለዚህ ለእስራኤላውያን እንዲህ በላቸው፤ ‘እኔ እግዚአብሔር (ያህዌ) ነኝ፤ ከግብፃውያን ቀንበር አወጣችኋለሁ። ለእነርሱ ባሪያ ከመሆን ነጻ አወጣችኋለሁ፤ በተዘረጋች ክንድና በታላቅ ፍርድ እቤዣችኋለሁ። 7የራሴ ሕዝብ አደርጋችኋለሁ፤ እኔም አምላክ (ኤሎሂም) እሆናችኋለሁ ከግብፃውያን ቀንበር ያላቀቅኋችሁ እኔ እግዚአብሔር አምላክ (ያህዌ ኤሎሂም) መሆኔንም ታውቃላችሁ። 8ከዚያም ለአብርሃም፣ ለይስሐቅ፣ ለያዕቆብ እሰጣችኋለሁ ብዬ ወደማልሁላቸው ምድር አመጣችኋለሁ፤ ርስት አድርጌ እሰጣችኋለሁ። እኔ እግዚአብሔር (ያህዌ) ነኝ።’ ”
9ሙሴ ይህን ለእስራኤላውያን ነገራቸው፤ ተስፋ ከመቍረጣቸውና ከአስከፊ እስራታቸው የተነሣ ግን አላዳመጡትም።
10ከዚያም እግዚአብሔር (ያህዌ) ሙሴን እንዲህ አለው፤ 11“ሂድና ለግብፅ ንጉሥ ለፈርዖን እስራኤላውያን ከአገሩ እንዲወጡ ይፈቅድላቸው ዘንድ ንገረው።”
12ሙሴ ግን እግዚአብሔርን (ያህዌ)፣ “እስራኤላውያን ያልሰሙኝ፣ ፈርዖን እንዴት ይሰማኛል፤ እኔ ለራሴ ተብታባ ሰው ነኝ”6፥12 ዕብራይስጡ በዚህ ስፍራና 30 ላይ፣ ያልተገረዘ ከንፈር ይላል አለው።
የሙሴና የአሮን የትውልድ መዝገብ
13በዚህ ሁኔታ እግዚአብሔር (ያህዌ) ስለ እስራኤላውያንና ስለ ግብፅ ንጉሥ ስለ ፈርዖን ለሙሴና ለአሮን ነገራቸው፤ እስራኤላውያንንም ከግብፅ እንዲያወጡ አዘዛቸው።
14የየቤተ ሰቡ6፥14 በዚህ ስፍራና በ25 ላይ፣ ያለው ቤተ ሰብ የዕብራይስጥ ቃል ከጐሣም የበለጠ ነው። አለቆች እነዚህ ነበሩ፤
የእስራኤል የበኵር ልጅ የሮቤል ልጆች፣
ሄኖኅ፣ ፈሉስ፣ አስሮን፣ ከርሚ።
እነዚህ የሮቤል ነገድ ናቸው።
15የስምዖን ወንዶች ልጆች፣
ይሙኤል፣ ያሚን፣ ኦሃድ፣ ያኪን፣ ጾሐርና የከነዓናዊቷም ልጅ ሳኡል ነበሩ።
እነዚህ የስምዖን ነገድ አባቶች ናቸው።
16በትውልዳቸው መሠረት የሌዊ ወንዶች ልጆች ስሞች እነዚህ ነበሩ፤
ጌድሶን፣ ቀዓትና ሜራሪ ናቸው። ሌዊ መቶ ሠላሳ ሰባት ዓመት ኖረ።
17የጌድሶን ወንዶች ልጆች በትውልዳቸው ሎቤኒና ሰሜኢ ነበሩ።
18የቀዓት ወንዶች ልጆች እንበረም፣ ይስዓር፣ ኬብሮንና ዑዝኤል ነበሩ፤ ቀዓት መቶ ሠላሳ ዓመት ኖረ።
19የሜራሪ ወንዶች ልጆች ሞሖሊና ሙሲ ነበሩ።
በትውልዳቸው መሠረት የሌዊ ነገዶች እነዚህ ናቸው።
20እንበረም የአጎቱን እናት ዮካብድን አገባ፤ እርሷም አሮንና ሙሴን ወለደችለት። እንበረም መቶ ሠላሳ ሰባት ዓመት ኖረ።
21የይስዓር ወንዶች ልጆች፣ ቆሬ፣ ናፌግና ዝክሪ ነበሩ።
22የዑዝኤል ወንዶች ልጆች፣ ሚሳኤል፣ ኤልዳፋንና ሥትሪ ነበሩ።
23አሮንም የአሚናዳብን ልጅ፣ የነአሶንን እኅት ኤልሳቤጥን አገባ፤ እርሷም ናዳብንና አብዩድን፣ አልዓዛርንና ኢታምርን ወለደችለት።
24የቆሬ ወንዶች ልጆች፣ አሴር፣ ሕልቃናና አብያሳፍ ነበሩ፤
እነዚህ የቆሬ ነገድ ጐሣ ናቸው።
25የአሮን ልጅ አልዓዛር ከፉትኤል ሴት ልጆች አንዷን አገባ፤ እርሷም ፊንሐስን ወለደችለት።
እነዚህ እንደየነገዳቸው የሌዋውያን ጐሣዎች አለቆች ነበሩ።
26እግዚአብሔር (ያህዌ) “እስራኤላውያንን በየሰራዊታቸው ከግብፅ አውጡ” ብሎ የነገራቸው እነዚህኑ አሮንንና ሙሴን ነበር። 27ስለ እስራኤላውያን ከግብፅ መውጣት፣ የግብፅን ንጉሥ ፈርዖንን ያናገሩትም እነዚሁ ነበሩ።
28እግዚአብሔር (ያህዌ) ሙሴን በግብፅ በተናገረው ጊዜ፣ 29እንዲህ አለው፤ “እኔ እግዚአብሔር (ያህዌ) ነኝ፤ የነገርሁህን ሁሉ ለግብፅ ንጉሥ ለፈርዖን ንገረው።”
30ሙሴ ግን እግዚአብሔርን (ያህዌ) እንዲህ አለው፤ “ፈርዖን ምን ብሎ ይሰማኛል? አንደበቴ ኰልታፋ ነው።”
Бог потврђује своје обећање да ће ослободити Израиљце
1Тада Господ рече Мојсију: „Сада ћеш видети шта ћу учинити фараону. Моја моћна рука ће га натерати да пусти Израиљце; моја моћна рука ће га натерати да их истера из своје земље.“
2Још рече Бог Мојсију: „Ја сам Господ. 3Аврахаму, Исаку и Јакову сам се објавио под именом Бог Свемоћни. Ипак, њима се нисам открио под именом Господ6,3 У изворном тексту Јахве. Види више у подложној напомени 2. Мој 3,15.. 4Шта више, склопио сам свој савез с њима да ћу им дати хананску земљу, земљу где су живели као странци. 5А још сам чуо и уздисање Израиљаца које Египћани држе у ропству, па сам се сетио свога савеза.
6Зато реци Израиљцима: ’Ја сам Господ; ја ћу вас избавити од египатског јарма и ослободити вас од ропства. Ја ћу испружити своју мишицу да их строго казним, и тако вас откупим. 7Узећу вас себи за народ, и ја ћу бити ваш Бог. Тада ћете знати да сам вас ја, Господ, ваш Бог, ослободио од египатског јарма. 8Ја ћу вас одвести у земљу за коју сам се заклео да ћу је дати Аврахаму, Исаку и Јакову; ја ћу вам је дати у посед. Ја сам Господ.’“
9Мојсије је то пренео Израиљцима, али они нису хтели да га слушају, јер им је дух клонуо од тешког ропства.
10Тада Господ рече Мојсију: 11„Иди и реци фараону, египатском цару, да пусти Израиљце да оду из његове земље.“
12Али Мојсије рече Господу: „Ево, кад ме Израиљци нису послушали, како ће фараон послушати мене који сам невешт у говору?“
13Но, Господ је поновио што је већ рекао Мојсију и Арону: заповедио им је да иду к Израиљцима, и да кажу фараону, египатском цару, да пусти Израиљце из Египта.
Рувимов, Симеунов и Левијев родослов
14Ово су главари родова.
Синови Израиљевог првенца Рувима:
Енох, Фалуј, Есрон и Хармија.
То су родови Рувимови.
15Синови Симеунови:
Јемуило, Јамин, Аод, Јакин, Цохар и Саул, син једне Хананке.
То су родови Симеунови.
16Ово су имена Левијевих синова с њиховим родословом:
Гирсон, Кат и Мерарије.
Левије је живео стотину тридесет седам година.
17Гирсонови синови су:
Ловеније и Семај са својим породицама.
18Катови синови су:
Амрам, Исар, Хеврон и Озило.
Кат је укупно живео стотину тридесет три године.
19Мераријеви синови су:
Молија и Мусија.
То су Левијеви родови по својим породицама.
20Амрам се оженио својом тетком Јохаведом, која му је родила Арона и Мојсија.
Амрам је укупно живео стотину тридесет седам година.
21Исарови синови су:
Кореј, Нефег и Зихрије.
22Озилови синови су:
Мисаило, Елисафан и Ситрија.
23Арон се оженио Јелисаветом, ћерком Аминадавовом, сестром Насоновом, која му је родила Надава, Авијуда, Елеазара и Итамара.
24Корејеви синови су:
Асир, Елкана и Авијасаф.
То су Корејеве породице.
25Аронов син, Елеазар, се оженио једном од Футилових ћерки, која му је родила Финеса.
То су главари левитских родова по својим породицама.
26То је онај Арон и онај Мојсије којима је Господ рекао: „Изведите Израиљце из Египта по њиховим четама.“ 27То су исти Мојсије и Арон који су рекли фараону, египатском цару, да пусти Израиљце из Египта.
Завршетак извештаја о Мојсијевом послању
28Оног дана кад је Господ говорио Мојсију у Египту, 29рекао му је: „Ја сам Господ. Реци фараону, египатском цару, све што ти ја кажем.“
30Али Мојсије одговори Господу: „Невешт сам ја у говору. Како ће ме фараон послушати?“
