ኤርምያስና ጳስኮር
1በእግዚአብሔር ቤተ መቅደስ ውስጥ አለቃ የነበረው፣ የኢሜር ልጅ ካህኑ ጳስኮር እነዚህን ነገሮች ኤርምያስ እንደ ተነበየ በሰማ ጊዜ፣ 2ነቢዩ ኤርምያስን መታው፤ በእግዚአብሔርም ቤተ መቅደስ በላይኛው የብንያም በር በእግር ግንድ ጠረቀው። 3በማግስቱም ጳስኮር ኤርምያስን ከተጠረቀበት ግንድ አወጣው፤ ኤርምያስም እንዲህ አለው፤ “እግዚአብሔር ከእንግዲህ ማጎርሚሳቢብ20፥3 ማጎርሚሳቢብ ማለት ዙሪያ-ገባው ሽብር ማለት ነው። ብሎ ይጠራሃል እንጂ ጳስኮር አይልህም፤ 4እግዚአብሔር እንዲህ ይላልና፤ ‘አንተንና ባልንጀሮችህን ሁሉ ለሽብር እዳርጋለሁ፤ የገዛ ዐይንህ እያየ በጠላቶቻቸው ሰይፍ ይወድቃሉ። ይሁዳን ሁሉ ለባቢሎን ንጉሥ አሳልፌ እሰጣለሁ፤ እርሱም ወደ ባቢሎን ያፈልሳቸዋል፤ በሰይፍም ይገድላቸዋል። 5የዚህችን ከተማ ሀብት ሁሉ፣ ጥሪቷን፣ የይሁዳን ነገሥታት ውድ ዕቃና ንብረት ሁሉ ለጠላቶቻቸው አሳልፌ እሰጣለሁ፤ እነርሱም ዘርፈው ወደ ባቢሎን ይዘውት ይሄዳሉ። 6ጳስኮር ሆይ፤ አንተና በቤትህ የሚኖሩት ሁሉ ወደ ባቢሎን ትጋዛላችሁ። አንተና በሐሰት ትንቢት የተነበይህላቸው ባልንጆሮችህ በዚያ ትሞታላችሁ፤ በዚያም ትቀበራላችሁ።’ ”
የኤርምያስ ማጕረምረም
7እግዚአብሔር ሆይ፤ አታለልኸኝ፤20፥7 ወይም ሐሳቤን አስለወጥኸኝ እኔም ተታለልሁ፤
አንተ ከእኔ እጅግ በረታህ፤ አሸነፍህም፤
ቀኑን ሙሉ ማላገጫ ሆንሁ፤
ሁሉም ተዘባበቱብኝ።
8በተናገርሁ ቍጥር እጮኻለሁ፤
“ሁከትና ጥፋት!” ብዬ ዐውጃለሁ፤
ስለዚህ የእግዚአብሔር ቃል፣
ቀኑን ሙሉ ስድብና ነቀፋ አስከተለብኝ።
9ነገር ግን፣ “ከእንግዲህ የእርሱን ስም አላነሣም፤
በስሙም አልናገርም” ብል፣
ቃሉ በልቤ እንደ እሳት፣
በዐጥንቴም ውስጥ እንደ ረመጥ ሆነብኝ፤
ዐፍኜ መያዝ አቃተኝ፤
ጨርሶ መቋቋም አልቻልሁም።
10“በየቦታው ሽብር አለ፤
አውግዙት፤ እናውግዘው፤”
ብለው ብዙ ሲያንሾካሽኩ ሰማሁ፤
መውደቄን በመጠባበቅ፣
ባልንጀሮቼ የነበሩ ሁሉ፣
“ይታለል ይሆናል፣
ከዚያም እናሸንፈዋለን፤
እንበቀለዋለንም” ይላሉ።
11ነገር ግን እግዚአብሔር እንደ ኀያል ተዋጊ ከእኔ ጋር ነው፤
ስለዚህ አሳዳጆቼ ይሰናከላሉ እንጂ አያሸንፉም፤
ክፉኛ ይዋረዳሉ እንጂ አይሳካላቸውም፤
ውርደታቸውም ከቶ አይረሳም።
12ጻድቁን የምትፈትን ልብንና አእምሮን የምትመረምር፣
የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር ሆይ፤
ጕዳዬን ለአንተ አሳልፌ ሰጥቻለሁና
ስትበቀላቸው ለማየት አብቃኝ።
13ለእግዚአብሔር ዘምሩ፤
ለእግዚአብሔር ምስጋናን አቅርቡ፤
የችግረኛውን ነፍስ፣
ከክፉዎች እጅ ታድጓልና።
14የተወለድሁባት ዕለት የተረገመች ትሁን፤
እናቴ እኔን የወለደችባት ቀን አትባረክ።
15“ወንድ ልጅ ተወልዶልሃል” ብሎ፣
ለአባቴ የምሥራች የነገረ፣
ደስ ያሰኘውም ሰው የተረገመ ይሁን።
16ያ ሰው እግዚአብሔር ሳይራራ፣
እንደ ገለበጣቸው ከተሞች ይሁን፤
በማለዳ ዋይታን፣
በቀትርም የጦርነትን ውካታ ይስማ፤
17እናቴ መቃብር ትሆነኝ ዘንድ፣
ማሕፀንም ሰፊ የዘላለም ማደሪያዬ እንዲሆን፣
ከማሕፀንም ሳልወጣ አልገደለኝምና።
18ችግርና ሐዘንን ለማየት፣
ዘመኔንም በውርደት ለመፈጸም፣
ለምን ከማሕፀን ወጣሁ?
Јеремија и Пасхор
1А Пасхор – Имиров син, свештеник и главни надгледник у Дому Господњем – је чуо како Јеремија пророкује све те речи. 2Тада је Пасхор ударио пророка Јеремију и бацио га у окове, у тамницу код горњих Венијаминових врата, где је Дом Господњи. 3Сутрадан је Пасхор довео Јеремију из тамнице, а Јеремија му је рекао: „Неће те више Господ звати ’Пасхор!’ Име ће ти бити Магор-Мисавив20,3 Дословно: ужас на све стране.. 4Јер овако каже Господ: ’Ево, од тебе ћу ужас да направим и за тебе самог и за све пријатеље твоје! Пашће сви они од мача њихових непријатеља, а ти ћеш све то гледати. И сву ћу Јуду дати у руке цара вавилонског. Он ће да их одведе у изгнанство, у Вавилон, и побиће их мачем. 5Даћу све богатство овог града, сав његов труд, све његове драгоцености, све имање царева Јудиних у руке њихових непријатеља. Они ће то опленити, покупити и однети у Вавилон. 6А ти ћеш, Пасхоре, и сви домаћи твоји отићи у изгнанство, у Вавилон. Тамо ћеш отићи и умрећеш тамо. Тамо ће да сахране и тебе и све твоје пријатеље којима си пророковао лаж.’“
Јеремијина тужбалица
7Завео си ме, о, Господе, и ја сам заведен!
Надјачао си ме и надвладао ме.
Свако ми се руга, целодневна сам им
и прича и подсмех.
8Кад год говорим, ја вапим.
„Насиље и пустош“ вичем!
А Господња реч ми је постала ругло
и целодневни церек.
9А рекао сам: „Не спомињем га више!
Више не говорим у његово име!“
Али у срцу ми је било као ватра,
као пламен стешњен у костима.
Изнурило ме је и више нисам могао
да се суздржавам.
10Чујем шапат многих око мене
и ужас је свуда унаоколо:
„Одајте га! Хајде да га одамо!“
Сада свако с ким сам био у миру
вреба на мој пад:
„Можда се и да завести,
па ћемо га надвладати
и осветићемо му се!“
11А Господ је са мном као ратник свиреп.
Зато ће да посрну гонитељи моји, ништа ми не могу!
Посрамиће се силно јер неће успети,
за незаборав вечни биће њихова срамота.
12О, Господе над војскама, који праведника испитујеш,
који видиш и нутрину и срце;
нек над њима и ја видим ту освету твоју,
јер парницу своју ја сам изложио теби.
13Певајте Господу!
Славите Господа
јер из зликовачких руку
душу убогог избавља!
14Проклет да је дан кад сам се родио!
Не био благословен дан кад ме мајка роди!
15А и нек је проклет човек
што мом оцу благовести –
„Мушко је! Син ти се родио!“ –
и тако га силно обрадовао.
16Нек тај човек буде попут градова
што је Господ сатро,
на које се смиловао није.
Нека јутром нарицање слуша,
а у подне поклич од ратника.
17Што ме не усмрти у материци
и зашто ми моја мајка гроб није постала!
Што за веке векова не оста утроба јој трудна!
18Зашто сам изашао из материце,
муку и тугу да гледам,
моји дани у срамоти да дођу свом крају.
