የኢሳይያስ ተልእኮ
1ንጉሥ ዖዝያን በሞተበት ዓመት እግዚአብሔርን ከፍ ባለና በከበረ ዙፋን ላይ ተቀምጦ አየሁት፤ የልብሱም ዘርፍ ቤተ መቅደሱን ሞልቶት ነበር። 2ሱራፌልም ከእርሱ በላይ ቆመው ነበር፤ እያንዳንዳቸውም ስድስት ክንፍ ነበራቸው። በሁለት ክንፍ ፊታቸውን ይሸፍኑ ነበር፤ በሁለት ክንፍ እግራቸውን ይሸፍኑ ነበር፤ በሁለቱም ክንፍ ይበርሩ ነበር፤ 3እርስ በርሳቸው በመቀባበልም፣
“ቅዱስ፣ ቅዱስ፣ ቅዱስ የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር፤
ምድር ሁሉ በክብሩ ተሞልታለች”
ይሉ ነበር። 4ከድምፃቸው ጩኸት የተነሣ የመድረኩ መሠረት ተናወጠ፤ ቤተ መቅደሱም በጢስ ተሞላ።
5እኔም፣ “ከንፈሮቼ የረከሱብኝ ሰው ነኝ፤ የምኖረውም ከንፈሮቹ በረከሱበት ሕዝብ መካከል ነው፤ ዐይኖቼም ንጉሡን፣ የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔርን አይተዋልና ጠፍቻለሁ፣ ወዮልኝ!” አልሁ።
6ከዚያም ከሱራፌል አንዱ፣ ከመሠዊያው ላይ የእሳት ፍም በጕጠት ወስዶ፣ ወደ እኔ እየበረረ መጣ። 7አፌንም በእሳቱ ነክቶ፣ “እነሆ፤ ይህ ከንፈሮችህን ነክቷል፤ በደልህ ተወግዶልሃል፤ ኀጢአትህም ተሰርዮልሃል” አለኝ።
8ከዚያም የጌታ ድምፅ፣ “ማንን እልካለሁ? ማንስ ይሄድልናል?” ሲል ሰማሁት።
እኔም፣ “እነሆኝ፤ እኔን ላከኝ” አልሁ።
9እርሱም እንዲህ አለኝ፤ “ወደዚህ ሕዝብ ሂድ፤
“ ‘መስማትን ትሰማላችሁ፤ ነገር ግን አታስተውሉም፤
ማየትንም ታያላችሁ፤ ነገር ግን ልብ አትሉም’ ብለህ ንገራቸው።
10የዚህን ሕዝብ ልብ አደንድን፤
ጆሯቸውን ድፈን፤
ዐይኖቻቸውንም ክደን፤
ይህ ካልሆነማ፣
በዐይናቸው አይተው፣ በጆሯቸው ሰምተው፣
በልባቸውም አስተውለው
በመመለስ ይፈወሳሉ።”
11እኔም፣ “ጌታ ሆይ፤ ይህ የሚሆነው እስከ መቼ ነው?” አልሁት፤
እርሱም መልሶ እንዲህ አለኝ፤
“ከተሞች እስኪፈራርሱና
የሚኖሩባቸው እስኪያጡ፣
ቤቶችም ወና እስኪሆኑና
ምድርም ፈጽሞ ባድማ እስክትሆን ድረስ፤
12እግዚአብሔርም ሰዎችን እስከሚያርቅ፣
ምድሪቱም ጨርሶ ባዶ እስክትሆን፣
13ከዐሥር አንድ ሰው እንኳ በምድሪቱ ቢቀር፣
እርሱም ደግሞ ይጠፋል፤
ነገር ግን የኮምበልና የባሉጥ ዛፍ በተቈረጠ
ጊዜ ጕቶ እንደሚቀር፣
ቅዱሱም ዘር እንዲሁ በምድሪቱ ጕቶ ሆኖ ይቀራል።”
Бог позива Исаију
1Године кад је умро цар Озија видех Господа како седи на високом и уздигнутом престолу, а скути његовог плашта су испуњавали храм. 2Изнад њега су се поставили шестокрили серафими. Сваки је имао шестора крила: двама је заклањао лице, двама је покривао ноге, а двама крилима је летео. 3Они су клицали један другом и говорили:
„Свет, свет, свет је Господ над војскама!
Пуна је сва земља славе његове!“
4Од гласа оног који кличе затресли су се довраци на праговима и Дом се напунио димом.
5На то сам рекао: „Тешко мени, пропао сам, јер сам човек нечистих усана, и станујем сред народа нечистих усана; а Цара, Господа над војскама, виделе су очи моје!“
6Тада је један од серафима долетео к мени. У руци му је била жеравица што је хватаљкама узео са жртвеника. 7Њом је дотакао моје усне и рекао: „Ево, ово је дотакло усне твоје, и скинута је кривица твоја, и опроштен је грех твој.“
8Затим сам чуо глас Господарев како говори: „Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?“
А ја сам рекао: „Ево мене! Пошаљи мене!“
9Он је на то рекао: „Иди и реци том народу:
’Слушаћете и нећете разумети,
гледаћете и нећете видети.’
10Отежај салом том народу срце,
оглуви уши његове,
ослепи очи његове,
док прогледају очи његове,
и прочују уши његове,
и разбере срце његово,
и покаје се и исцели га.“
11Тада сам рекао: „Докле, Господару?“
Одговорио је:
„Док су туробни градови без становника,
и куће без човека,
и туробне њиве за пустошење,
12и Господ отера људство,
и велико разарање буде у самој земљи.
13Па остане ли у њој десетина,
и она ће се вратити.
И биће спаљен као брест,
и као храст који је оборен до пања свога.
Потомство свето из пања његовог.“
