የዘላለም ድነት ለጽዮን
1“እናንት ጽድቅን የምትከታተሉ፣
እግዚአብሔርን የምትፈልጉ ስሙኝ፤
ተቈርጣችሁ የወጣችሁበትን ዐለት፣
ተቈፍራችሁ የወጣችሁባትንም ጕድጓድ ተመልከቱ።
2ወደ አባታችሁ ወደ አብርሃም፣
ወደ ወለደቻችሁም ወደ ሣራ ተመልከቱ፤
በጠራሁት ጊዜ አንድ ራሱን ብቻ ነበር፤
ባረክሁት፤ አበዛሁትም።
3እግዚአብሔር ጽዮንን በርግጥ ያጽናናታል፤
ፍርስራሾቿንም በርኅራኄ ይመለከታል፤
ምድረ በዳዋን እንደ ዔድን፣
በረሓዋንም እንደ እግዚአብሔር ተክል ቦታ ያደርጋል፤
ተድላና ደስታ፣
ምስጋናና የዝማሬ ድምፅ በእርሷ ይገኛሉ።
4“ወገኔ ሆይ፤ አድምጠኝ፤
ሕዝቤ ሆይ፤ ስማኝ፤
ሕግ ከእኔ ይወጣል፤
ፍርዴም ለሕዝቦች ብርሃን ይሆናል።
5ጽድቄ በፍጥነት እየቀረበ፣
ማዳኔም እየደረሰ ነው፤
ክንዴም ለመንግሥታት ፍትሕን ያመጣል፤
ደሴቶች ወደ እኔ ይመለከታሉ፤
ክንዴንም በተስፋ ይጠብቃሉ።
6ዐይኖቻችሁን ወደ ሰማያት አንሡ፤
ወደ ታች ወደ ምድርም ተመልከቱ፤
ሰማያት እንደ ጢስ በንነው ይጠፋሉ፤
ምድር እንደ ልብስ ታረጃለች፤
ነዋሪዎቿም እንደ ዐሸን ፈጥነው ይረግፋሉ፤
ማዳኔ ግን ለዘላለም ይኖራል፤
ጽድቄም መጨረሻ የለውም።
7“እናንት ጽድቅን የምታውቁ፣
ሕጌንም በልባችሁ ያኖራችሁ ሰዎች ስሙኝ፤
ሰዎች ሲዘብቱባችሁ አትፍሩ፤
ሲሰድቧችሁ አትደንግጡ።
8ብል እንደ ልብስ ይበላቸዋል፤
ትል እንደ በግ ጠጕር ይውጣቸዋል፤
ጽድቄ ግን ለዘላለም፣
ማዳኔም ከትውልድ እስከ ትውልድ ጸንታ ትኖራለች።”
9የእግዚአብሔር ክንድ ሆይ፤
ተነሥ፤ ተነሥ! ኀይልን ልበስ፤
እንዳለፉት ዘመናት፣
በጥንት ትውልዶችም እንደ ሆነው ሁሉ ተነሥ።
ረዓብን የቈራረጥህ፣
ታላቁን ዘንዶ የወጋህ አንተ አይደለህምን?
10የዳኑት እንዲሻገሩ ባሕሩን፣
የታላቁን ጥልቅ ውሆች ያደረቅህ፣
በጥልቁም ውስጥ መንገድ ያበጀህ፣
አንተ አይደለህምን?
11እግዚአብሔር የተቤዣቸው ይመለሳሉ፤
በዝማሬ ወደ ጽዮን ይገባሉ፤
የዘላለማዊ ደስታን አክሊል ይቀዳጃሉ፤
ተድላና ደስታ ያገኛሉ፤
ሐዘንና ልቅሶም ከእነርሱ ይሸሻል።
12“የማጽናናችሁ እኔ፣ እኔው ብቻ ነኝ፤
ሟች የሆኑትን ሰዎች፣
እንደ ሣር የሚጠወልጉትን የሰው ልጆች
ለምን ትፈራለህ?
13የፈጠረህን፣
ሰማያትን የዘረጋውን፣
ምድርን የመሠረተውን እግዚአብሔርን ረስተሃል፤
ሊያጠፋህ ከተዘጋጀው፣
ከጨቋኙ ቍጣ የተነሣ፣
በየቀኑ በሽብር ትኖራለህ፤
ታዲያ የጨቋኙ ቍጣ የት አለ?
14ዐንገታቸውን የደፉ እስረኞች በፍጥነት ነጻ ይወጣሉ፤
በታሰሩበትም ጕድጓድ ውስጥ አይሞቱም፤
እንጀራ አያጡም።
15ሞገዱ እንዲተምም ባሕሩን የማናውጥ፣
እኔ እግዚአብሔር አምላክህ ነኝና፤
ስሙም የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር ነው።
16ቃሌን በአፍህ አኖርሁ፤
በእጄ ጥላ ጋረድሁህ፤
ሰማያትን በስፍራቸው ያስቀመጥሁ፣
ምድርን የመሠረትሁ፣
ጽዮንንም፣ ‘አንቺ ሕዝቤ ነሽ’ ያልሁ እኔ ነኝ።”
የእግዚአብሔር የቍጣ ጽዋ
17ከእግዚአብሔር እጅ፣
የቍጣውን ጽዋ የጠጣሽ፣
ዝቃጩ እንኳ ሳይቀር፣
ሰዎችን የሚያንገደግደውን ዋንጫ የጨለጥሽ፣
ኢየሩሳሌም ሆይ፤ ተነሺ፤
ተነሺ፤ ተነሺ።
18ከወለደቻቸው ወንዶች ልጆች ሁሉ፣
የመራት አንድም አልነበረም፤
ካሳደገቻቸው ወንዶች ልጆች ሁሉ፣
እጇን ይዞ የወሰዳት ማንም አልነበረም።
19እነሆ፤ በጥፋት ላይ ጥፋት መጥተውብሻል፤
ታዲያ ማን ያጽናናሻል?
እነርሱም መፈራረስና ጥፋት፣ ራብና ሰይፍ ናቸው፤
ታዲያ ማን ያስተዛዝንሽ51፥19 የሙት ባሕር ጥቅልሎች፣ የሰብዓ ሊቃናት ትርጕም፣ የቩልጌትና የሱርስቱ ቅጅ ከዚህ ጋር ይስማማሉ፤ የማሶሬቱ ቅጅ ግን፣ ታዲያ እንዴት አስተዛዝንሻለሁ ይላል።?
20ወንዶች ልጆችሽ ዝለዋል፤
በወጥመድ እንደ ተያዘ ሚዳቋ፣
በየጐዳናው አደባባይ ላይ ተኝተዋል።
የእግዚአብሔር ቍጣ፣
የአምላክሽም ተግሣጽ ሞልቶባቸዋል።
21ስለዚህ አንቺ የተጐዳሽ፣
ያለ ወይን ጠጅ የሰከርሽ ይህን ስሚ።
22ሕዝቡን የሚታደግ አምላክሽ፣
ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤
“እነሆ፤ ከእጅሽ፣
ያንገደገደሽን ጽዋ ወስጃለሁ፤
ያን ጽዋ፣ የቍጣዬን ዋንጫ፣
ዳግም አትጠጪውም፤
23ባስጨነቁሽ፣
‘በላይሽ ላይ እንድንሄድ ተነጠፊልን’
ባሉሽ እጅ ላይ አደርገዋለሁ፤
ጀርባሽን እንደ መሬት፣
እንደ መሸጋገሪያም መንገድ አደረግሽላቸው።”
Спасење за Аврахамове потомке
1Послушајте ме, следбеници праведности,
тражиоци Господа,
осмотрите стену из које сте исклесани,
коп истесан из ког сте ископани.
2Осмотрите Аврахама, оца својега,
и Сару која вас је родила.
Та, он је сам био кад сам га позвао,
а ипак сам га благословио и умножио.
3Та, Господ се сажалио над Сионом,
сажалио се над свим његовим развалинама,
те ће претворити пустињу његову у Еден,
а пустару његову у врт Господњи.
Клицање и радост одјекиваће по њему,
захваљивања и глас похвални.
Господ ће судити народима и пуцима
4Послухни мене, народе мој, и чуј мене, свете,
јер Закон од мене проистиче,
и моје ћу правосудство хитро поставити
да буде светлост народима.
5Близу је правда моја,
спасоносно проистиче,
а и мишица моја судиће народима.
На мене острва чекају
и у моју мишицу се уздају.
6Очи своје к небу подигните,
и по земљи осмотрите доле;
јер ће небеса као дим ишчезнути,
и земља ће се као огртач раскрпати,
и становници њени као такви51,6 Као такви може да се преведе и као комарци. помреће;
а спасење моје трајаће довека,
и праведност моја уздрмана неће бити.
7Послушајте мене, који познајете правду,
народе коме је Закон мој у срцима:
не бојте се ругања од људи,
и нека вас не узбуђује њихово вређање,
8јер ће их као огртач појести мољац,
и као вуну појешће их црв;
а праведност моја трајаће довека,
и спасење моје од колена до колена.
Господ се буди
9Пробуди се! Пробуди се!
Одени се у снагу, мишице Господња.
Пробуди се као у дане древне,
током старинских нараштаја.
Ниси ли ти испресецала Раву,
израњавила морску неман?
10Ниси ли ти исушила море,
воде бездана големих,
поставила по дубинама морским
пут да пролазе откупљени?
11Вратиће се избављени Господњи,
доћи ће у Сион с весељем
и с радошћу вечном на челима;
пратиће их раздраганост и радост,
а побећи ће жалост и уздаси.
Свемоћни Господ теши људе своје
12„Ја, ја сам утешитељ ваш.
Ко си ти да се бојиш човека смртнога
и сина човечијег који је као трава?
13Заборавио си Господа,
који те је начинио,
који је разастро небеса
и утемељио земљу.
Па си стрепео стално, поваздан
пред лицем надменог тлачитеља,
као пред неким ко постоји да би разједао.
И… где је надменост тлачитеља?
14Биће изгнаник слободан убрзо,
и неће умирати да би био разједан,
и хлеба му недостати неће.
15Господ Бог твој сам ја,
море узбуркам и таласи му кључају.
Господ над војскама име је његово.
16И ставио сам речи своје у уста твоја,
и сакрио те у сенку руке своје,
да разастрем небеса
и утемељим земљу,
и кажем Сиону: ’Ти мој народ јеси.’“
Пробуди се, Свети граде!
17Хајде, пробуди се! Хајде, пробуди се!
Устани, Јерусалиме!
Који си испио из руке Господње
чашу јарости његове;
пехар, чашу опијености,
испио до дна.
18Од свих синова које је родио
нема ниједног да га води.
Од свих синова које је одгојио
нема ниједног да га за руку прихвати.
19Ово те је двоје задесило.
Хоће ли те ико пожалити?
Пустошење и распад и глад и мач.
Хоће ли те ико утешити?
20Синови ти леже обамрли
по угловима свих улица;
као антилопа у мрежи
пуни јарости Господње,
карања од Бога твојега.
21Зато ово почуј, понижени
и опијени, али не од вина.
22Говори твој Господар Господ,
Бог твој, бранилац свог народа:
„Ево, узимам из руке твоје
чашу опијености,
пехар, чашу јарости моје.
И никад се више из ње испијати неће.
23И то стављам у руку оних који су те жалостили,
који су души твојој говорили:
’Савиј се и прелазићемо!’
И наместо тла подметао си леђа своја,
те су била пут онима који прелазе.“
