የሕዝቅያስ መታመም
1በዚያ ጊዜ ሕዝቅያስ ታመመ፤ ሞት አፋፍ ደረሰ፤ የአሞጽ ልጅ ነቢዩ ኢሳይያስም ወደ እርሱ መጥቶ፣ “እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤ ‘ከሕመምህ አትድንም፤ ትሞታለህና ቤትህን አሰናዳ’ ” አለው።
2ሕዝቅያስም ፊቱን ወደ ግድግዳ አዙሮ፣ እንዲህ ሲል ወደ እግዚአብሔር ጸለየ፤ 3“እግዚአብሔር ሆይ፤ በፊትህ በታማኝነትና በፍጹም ልብ ደስ የሚያሰኝህንም በማድረግ እንዴት እንደ ኖርሁ አቤቱ ዐስብ።” ሕዝቅያስም አምርሮ አለቀሰ።
4የእግዚአብሔርም ቃል ወደ ኢሳይያስ እንዲህ ሲል መጣ፤ 5“ሂድና ለሕዝቅያስ እንዲህ ብለህ ንገረው፤ ‘የአባትህ የዳዊት አምላክ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤ “ጸሎትህን ሰምቻለሁ፤ እንባህንም አይቻለሁ፤ በዕድሜህም ላይ ዐሥራ አምስት ዓመት እጨምርልሃለሁ። 6አንተንና ይህችን ከተማ ከአሦር ንጉሥ እጅ እታደጋለሁ፤ ለከተማዋም እከላከልላታለሁ።”
7“ ‘እግዚአብሔር የገባልህን ቃል እንደሚፈጽምልህ፣ የእግዚአብሔር ምልክት ይህ ነው፤ 8በአካዝ የሰዓት መቍጠሪያ ደረጃ ላይ፣ የወረደውን የፀሓይ ጥላ በዐሥር ደረጃ ወደ ኋላ እንዲመለስ አደርጋለሁ።’ ” ስለዚህ ወርዶ የነበረው የፀሓይ ጥላ ያንኑ ያህል ወደ ኋላ ተመለሰ።
9የይሁዳ ንጉሥ ሕዝቅያስ ከሕመሙ ከተፈወሰ በኋላ የጻፈው ጽሕፈት፤
10እኔ፣ “በዕድሜዬ እኩሌታ፣
በሲኦል ደጆች ማለፍ አለብኝን?
የቀረውንስ ዘመኔን ልነጠቅ ይገባልን?” አልሁ።
11እንዲህም አልሁ፤ “ዳግም እግዚአብሔርን፣
እግዚአብሔርን በሕያዋን ምድር አላይም፤
ከእንግዲህም የሰውን ዘር አላይም፤
በዚህ ዓለም ከሚኖሩትም ጋር አልሆንም።
12ቤቴ እንደ እረኛ ድንኳን ተነቀለ፤
ከእኔም ተወሰደ፤
ሕይወቴን እንደ ሸማኔ ጠቀለልሁ፤
ከመጠቅለያ ቈርጦኛል፤
ከጧት እስከ ማታ ልትጨርሰኝ ፈጠንህ።
13እስከ ማለዳ በትዕግሥት ጠበቅሁ፤
እርሱ ግን እንደ አንበሳ ዐጥንቶቼን ሁሉ ሰባበረ፤
ከጧት እስከ ማታም ልትጨርሰኝ ፈጠንህ።
14እንደ ጨረባ፣ እንደ ሽመላም ተንጫጫሁ፤
እንደ ርግብ አልጐመጐምሁ፤
ዐይኖቼ ወደ ሰማይ በመመልከት ደከሙ፤
ጌታ ሆይ፤ ተጨንቄአለሁና ታደገኝ!”
15እንግዲህ ምን እላለሁ?
እርሱ ተናግሮኛል፤ ራሱ ደግሞ ይህን አድርጓል፤
ስለ ነፍሴ ጭንቀት፣
ዕድሜዬን ሁሉ በትሕትና እሄዳለሁ።
16ጌታ ሆይ፤ ሰዎች በእነዚህ ነገሮች ይኖራሉ፤
መንፈሴም እንዲሁ በእነዚህ ሕይወትን ያገኛል፤
ፈወስኸኝ፤
በሕይወትም አኖርኸኝ።
17እነሆ፤ በሥቃይ የተጨነቅሁት፣
ለጥቅሜ ሆነ፤
ከጥፋት ጕድጓድ፣
በፍቅርህ ጠበቅኸኝ፤
ኀጢአቴንም ሁሉ፣
ወደ ኋላህ ጣልህ።
18ሲኦል አያመሰግንህም፤
ሞት አያወድስህም፤
ወደ ጕድጓድ የሚወርዱ፣
የአንተን ታማኝነት ተስፋ አያደርጉም።
19እኔ ዛሬ እንደማደርገው፣
ሕያዋን እነርሱ ያመሰግኑሃል።
ስለ አንተ ታማኝነትም፣
አባቶች ለልጆቻቸው ይነግራሉ።
20እግዚአብሔር ያድነኛል፤
ስለዚህ በዕድሜ ዘመናችን ሁሉ፣
በእግዚአብሔር ቤተ መቅደስ፣
አውታር ባለው መሣሪያ እንዘምራለን።
21ኢሳይያስም፣ “የበለስ ጥፍጥፍ ወስዳችሁ በዕባጩ ላይ አድርጉለት፤ እርሱም ይፈወሳል” ብሎ ነበር።
22ሕዝቅያስም፣ “ወደ እግዚአብሔር ቤተ መቅደስ እወጣ ዘንድ ምልክቱ ምንድን ነው?” ብሎ ነበር።
Језекијина болест и оздрављење
1У оне дане се Језекија разболео на смрт. Пророк Исаија, син Амоцов, је дошао и рекао му: „Говори Господ: ’Уреди своју кућу, јер ћеш умрети; нећеш се опоравити.’“
2Језекија је окренуо своје лице према зиду, па се помолио Господу овако: 3„О, Господе, сети се да сам пред тобом ходио верно и свим срцем, и да сам чинио што је добро у твојим очима.“ И Језекија горко заплака.
4И дође реч Господња Исаији говорећи: 5„Иди и реци Језекији. Говори Господ, Бог твога претка Давида: ’Чуо сам твоју молитву и видео сам твоје сузе. Гле, додаћу твоме животу петнаест година, 6и избавићу те из руке асирског цара. Одбранићу овај град.
7И ово ће ти бити знак од Господа: Господ ће учинити ову ствар као што је рекао. 8Гле, ја ћу вратити за десет црта сенку што је сишла по цртама Ахазова сунчаника.’“ Тада се сунце вратило за десет црта по цртама по којима је сишло.
Језекијина захвална песма
9Запис Језекије, цара Јудиног, када се разболео па оздравио од своје болести:
10Ја сам говорио: „У средини мојих дана
ја одлазим пред вратнице Света мртвих,
лишен остатка година мојих.“
11Говорио сам: „Више нећу гледати Господа,
Господа у земљи живих;
више нећу видети човека
са онима који станују у пролазности.
12Мој век је одвојен и од мене отргнут
слично шатору пастирском,
слично ткачу пресекао је живот мој.
Докрајчићеш мене од дана до ноћи.
13Слично лаву примирио сам се до јутра,
тако он дроби све кости моје.
Докрајчићеш мене од дана до ноћи.
14Слично ласти узлетелој, тако цијучем;
слично ждралу изнемоглом, тако уздишем –
мој је поглед према висинама:
Господе, под теретом сам, буди мој јамац.“
15Шта да му кажем?
Он ми је рекао
и он је тај који је у дело спровео.
Благо ћу провести све године своје,
мада ће ми остати горчина у души.
16Господару, на њима они живе
и живот духа мог је за све у њима.
А ти ћеш ме излечити
и живот ми вратити.
17Гле, у здравље се претворило
што ми беше горко;
и ти си душу моју избавио
из погубне јаме,
тако што си у неповрат бацио
све што сам ја згрешио.
18Та, Свет мртвих тебе не хвали,
смрт тебе не слави;
они који су спуштени у раку
у тебе се не уздају због твоје истине.
19Живи, живи,
он тебе хвали као ја данас.
Отац ће учити
синове истини твојој.
20Да ме спасеш, притеци, Господе,
и ми ћемо певати уз харфе,
у све дане живота својега
пред Домом Господњим.
21А Исаија беше рекао: „Нека донесу облог од смокава и привију на чир и оздравиће.“
22А Језекија рече: „Шта ће бити знак да ћу ићи горе у Дом Господњи?“
