መዝሙር 109
በጠላት ላይ የቀረበ ጸሎት
ለመዘምራን አለቃ፤ የዳዊት መዝሙር።
1የምስጋናዬ ምንጭ የሆንህ አምላክ ሆይ፤ ዝም አትበል፤
2ክፉዎችና አታላዮች፣
አፋቸውን ከፍተውብኛልና፤
በውሸተኛ አንደበት ተናግረውብኛል።
3በጥላቻ ቃል ከብበውኛል፤
ያለ ምክንያትም ጥቃት አድርሰውብኛል።
4ስወድዳቸው ይወነጅሉኛል፤
እኔ ግን እጸልያለሁ።
5በበጎ ፈንታ ክፋትን፣
በወደድኋቸው ፈንታ ጥላቻን ይመልሱልኛል።
6ክፉ ሰው109፥6 ወይም ክፉው በላዩ ሹም፤
ከሳሽም109፥6 ወይም ሰይጣንን በቀኙ ይቁም።
7ፍርድ ፊት ሲቆም በደለኛ ሆኖ ይገኝ፤
ጸሎቱም ለፍርድ ትሁንበት።
8ዕድሜው ይጠር፤
ሹመቱንም ሌላ ይውሰደው።
9ልጆቹ ድኻ ዐደጎች ይሁኑ፤
ሚስቱም መበለት ትሁን።
10ልጆቹ ይንከራተቱ፤ ለማኞችም ይሁኑ፤
ከፈረሰው ቤታቸውም ይሰደዱ።
11ያለውን ሁሉ ዕዳ ጠያቂ ይውረሰው፤
የድካሙንም ዋጋ ባዕዳን ይቀሙት።
12ማንም ሰው ምሕረት አያድርግለት፤
ለድኻ አደግ ልጆቹም የሚራራ አይኑር።
13ዘሩ ተለይቶ ይጥፋ፤
ስማቸውም በሚቀጥለው ትውልድ ይደምሰስ።
14የአባቶቹ በደል በእግዚአብሔር ፊት ይታሰብ፤
የእናቱም ኀጢአት አይደምሰስ።
15መታሰቢያቸውን ከምድር ያጠፉ ዘንድ፣
ኀጢአታቸው ሁልጊዜ በእግዚአብሔር ፊት ይኑር፤
16ችግረኛውንና ምስኪኑን፣ ልቡም የቈሰለውን፣
እስከ ሞት አሳደደ እንጂ፣
ምሕረት ያደርግ ዘንድ አላሰበምና።
17መራገምን ወደደ፤ ወደ እርሱም መጣች፤
በመባረክ ደስ አልተሰኘም፤
በረከትም ከእርሱ ራቀች።
18መርገምን እንደ ልብስ ለበሳት፤
እርሷም እንደ ውሃ ወደ ውስጥ ሰውነቱ፣
እንደ ዘይትም ወደ ዐጥንቱ ዘለቀች።
19ገላውን እንደሚሸፍንበት ልብስ፣
ዘወትር እንደሚታጠቀውም መቀነት ትሁነው።
20እግዚአብሔር ለሚወነጅሉኝ ሰዎች፣
በነፍሴም ላይ ክፉ ለሚናገሩ የሚከፍላቸው ይኸው ይሁን።
21አንተ ግን ጌታ እግዚአብሔር ሆይ፤
ስለ ስምህ በበጎ ተመልከተኝ፤
ምሕረትህም መልካም ናትና አድነኝ።
22እኔ ድኻና ችግረኛ ነኝና፤
ልቤም በውስጤ ቈስሏልና።
23እንደ ምሽት ጥላ ከእይታ ተሰውሬአለሁ፤
እንደ አንበጣም ረግፌአለሁ።
24ከጾም የተነሣ ጕልበቴ ዛለ፤
ሰውነቴም ከስቶ ዐመድ ለበሰ።
25ለመሣለቂያ ሆንሁላቸው፤
ሲያዩኝም ራሳቸውን ይነቀንቃሉ።
26እግዚአብሔር አምላኬ ሆይ፤ ርዳኝ፤
እንደ ምሕረትህም አድነኝ።
27እግዚአብሔር ሆይ፤ እጅህ ይህን እንዳደረገች፣
አንተም ይህን እንደ ፈጸምህ ይወቁ።
28እነርሱ ይራገማሉ፤ አንተ ግን ትባርካለህ፤
በሚነሡበት ጊዜ ይዋረዳሉ፤
ባሪያህ ግን ሐሤት ያደርጋል።
29የሚወነጅሉኝ ውርደትን ይከናነቡ፤
ዕፍረትንም እንደ ሸማ ይልበሱ።
30እግዚአብሔርን በአንደበቴ እጅግ አመሰግናለሁ፤
በታላቅ ሕዝብም መካከል አወድሰዋለሁ።
31በነፍሱ ላይ ከሚፈርዱት ያድነው ዘንድ፣
እርሱ በችግረኛው ቀኝ በኩል ይቆማልና።
Псалам 109
Хоровођи. Псалам Давидов.
1О, Боже слављења мојега,
немој да заћутиш!
2Ено, уста злобна и уста пакосна
на мене су разјапљена;
клевећу ме језиком лажљивим.
3Окружили су ме речима мржње,
без разлога напали ме.
4Тужбама ми узвраћају љубав,
али ја се предајем молитви.
5На добро ми узвраћају злобом
и мржњу ми враћају за љубав.
6Против таквог постави зликовца,
тужитеља, нек му стоји с десна!
7Када му се суди, кривац нека буде;
нека му се и молитва у грех преокрене!
8Нек му дани буду малобројни,
нека се његова служба да другоме.
9Нек му деца сирочад постану
и жена му удовица!
10Нека му се деца потуцају, нека просе;
нека моле када оду из својих руина!
11Нек му плени зајмодавац све што је његово,
нека му туђинац имање опљачка!
12Немао никога да му се смилује,
сирочад му немала никога који би их пожалио!
13Нека му се семе затре,
име им се избрисало у колену другом!
14Нек се памте кривице његових предака пред Господом,
грех мајке његове нек се не избрише!
15Нека буду трајно пред Господом,
а он са земље нек им збрише спомен!
16Јер се није сетио милост да искаже,
већ је кињио сиромаха, невољника,
убијао очајника.
17Волео је клетву,
па нека га стигне;
благослов му није био мио,
па нека је далеко од њега.
18Ко оделом у клетву се облачио,
па нек се она као вода у њега улије
и као уље у његове кости.
19Нек му она буде ко огртач у кога се замотава,
као појас који стално опасује!
20Нека тако Господ плати мојим тужитељима
и онима што о мени говоре злобно!
21А ти, о, Господе Боже,
чини са мном како доликује твом имену;
избави ме јер је милост твоја добра.
22Ево, и сиромах и невољник ја сам,
прободено срце је у мени.
23Бледим као сенка издужена,
одуван сам ко скакавац.
24Од поста ми колена клецају;
тело ми је мршаво, без сала.
25Постао сам ругло за њих,
одмахују главом кад ме виде.
26О, Господе, помози ми!
Спаси мене, о, мој Боже, по милости својој!
27Нека знају људи да је ово рука твоја;
да си то ти, о, Господе, учинио.
28Они нека куну а ти благосиљај;
а када се дигну нека се застиде,
а твој ће се слуга радовати.
29Нека се тужитељи моји у бруку обуку,
срамотом својом нека се покрију ко плаштом.
30Хвалићу Господа на сав глас!
Славићу га усред мноштва;
31јер је убогоме стао с десне стране
да га спасе од оних што му души пресуђују!
