1ነገሮችን መግለጽ የሚችል፣
እንደ ጠቢብ ያለ ሰው ማን ነው?
ጥበብ የሰውን ፊት ታበራለች፤
የከበደ ገጽታውንም ትለውጣለች።
ንጉሥን ታዘዝ
2በእግዚአብሔር ፊት መሐላ ስለ ፈጸምህ፣ የንጉሥን ትእዛዝ አክብር እልሃለሁ። 3ከንጉሥ ፊት ተጣድፈህ አትውጣ፤ የወደደውንም ማድረግ ስለሚችል ለጥፋት አትሰለፍ። 4የንጉሥ ቃል የበላይ ስለሆነ እርሱን፣ “ምን ታደርጋለህ?” ማን ሊለው ይችላል?
5እርሱን የሚታዘዝ ሁሉ አይጐዳም፤
ጥበበኛም ልብ ትክክለኛውን ጊዜና ተገቢውን አሠራር ያውቃል።
6የሰው መከራ እጅግ ቢጫነውም፣
ለሁሉም ነገር ትክክለኛ ጊዜና ተገቢ አሠራር አለው።
7ሰው የወደ ፊቱን ስለማያውቅ፣
ሊመጣ ያለውን ማን ሊነግረው ይችላል?
8ሰው ነፋስን መቈጣጠር አይችልም8፥8 ወይም መንፈሱን ለማቈየት አይችልም፤
በዕለተ ሞቱም ላይ ሥልጣን ያለው ማንም የለም፤
በጦርነት ጊዜ ማንም ከግዴታ ነጻ እንደማይሆን፣
ክፋትም የሚለማመዷትን አትለቃቸውም።
9ከፀሓይ በታች የተሠራውን ሁሉ በአእምሮዬ መርምሬ፣ ይህን ሁሉ አየሁ። ሰው ሰውን ለመጕዳት ገዥ የሚሆንበት ጊዜ አለ። 10እንዲሁም ወደ ቅዱሱ ስፍራ ይመጡና ይሄዱ የነበሩት ክፉዎች ተቀብረው አየሁ፤ ይህን ባደረጉበት ከተማም ይመሰገኑ ነበር8፥10 አንዳንድ የዕብራይስጥ ቅጆችና ሰብዓ ሊቃናት (አቍዊላ) እንዲሁ ሲሆኑ፣ አብዛኛዎቹ የዕብራይስጥ ቅጆች ግን ተረስተዋል ይላሉ።፤ ይህም ደግሞ ከንቱ ነው።
11በወንጀል ላይ ባፋጣኝ ፍርድ ካልተሰጠ፣ የሰዎች ልብ ክፉን በማድረግ ዕቅድ ይሞላል። 12ኀጥእ መቶ ወንጀል ሠርቶ ዕድሜው ቢረዝምም፣ እግዚአብሔርን የሚያከብሩ፣ ፈሪሀ እግዚአብሔር ያላቸው ሰዎች መልካም እንደሚሆንላቸው ዐውቃለሁ። 13ነገር ግን ክፉዎች እግዚአብሔርን ስለማይፈሩ መልካም አይሆንላቸውም፤ ዕድሜያቸው እንደ ጥላ አይረዝምም።
14በምድር ላይ የሚከሠት ሌላም ከንቱ ነገር አለ፤ ጻድቃን ለክፉዎች የሚገባውን፣ ክፉ ሰዎችም ለጻድቃን የሚገባውን ይቀበላሉ፤ ይህም ደግሞ ከንቱ ነገር ነው አልሁ። 15ለሰው፣ ከፀሓይ በታች ከመብላት፣ ከመጠጣትና ከመደሰት ሌላ የተሻለ ነገር ስለሌለ፣ በሕይወት ደስ መሰኘት መልካም ነው አልሁ፤ ስለዚህ እግዚአብሔር ከፀሓይ በታች በሰጠው የሕይወት ዘመኑ ሁሉ በሥራው ደስታ ይኖረዋል።
16ጥበብን ለማወቅና ሌት ተቀን እንቅልፍ የማያውቀውን በምድር ያለውን የሰውን ድካም ለመገንዘብ በአእምሮዬ ስመረምር፣ 17እግዚአብሔር ያደረገውን ሁሉ አየሁ። ከፀሓይ በታች የሚደረገውን ማንም ሊያውቅ አይችልም፤ ሰው ለመመርመር ብዙ ቢጥርም፣ ትርጕሙን ማግኘት አይችልም፤ ጠቢብም እንኳ ዐውቀዋለሁ ቢል፣ ፈጽሞ ሊገነዘበው አይችልም።
1Ко је попут мудрог човека?
Ко познаје значење ствари?
Мудрост човеку обасјава лице
и тврдоћу му лица омекшава.
Послушност цару
2Кажем ти: цареву заповест изврши због завета пред Богом. 3Не жури да од њега одеш и не пристај на злу ствар, јер он чини шта год пожели. 4Наиме, његова реч је врховна и ко ће да му каже: „Шта то радиш?“
5Ко год слуша његову заповест неће доживети зло,
а мудро срце зна и право време и начин.
6Јер за све постоји право време и начин,
макар невоља велика притиска човека.
7Тек, он не зна шта ће да се збуде,
и ко да му каже кад ће се шта десити?
8Нема човека који влада ветром,
који ветар зауздава.
Нико не влада даном смрти,
од боја нема поштеде,
а неправда не спасава
оног над ким влада.
9Све то сам видео и срцем размишљао о свему што се ради под капом небеском. Некада човек влада човеком на његову штету. 10А видео сам и злобнике, већ сахрањене, како долазе и одлазе са светог места. Заборавили су их у граду где су тако радили. А и то је пролазно.
11Зато што их казна за зло не стиже одмах, људи су срцем решени да чине зло. 12Макар да грешник и стотину пута учини зло, па опет дуго живи, ја знам да ће богобојазнима бити добро јер се боје Бога. 13А злобнику неће бити добро, неће му се продужити дани што су попут сенке, јер се Бога не боји.
14И ово је пролазност која се дешава на земљи: има праведника којима се дешава по делима неправедника, а има неправедника којима се дешава по делима праведника. Али, кажем, и то је пролазно. 15Тако сам хвалио уживање, јер за човека нема бољег под капом небеском него да једе и пије, да срећан буде; то да га прати у труду његовом кроз дане живота његовог, који му је Бог дао под капом небеском.
16Зато сам се срцем предао да упознам мудрост, да видим достигнућа што су на земљи остварена – иако због њих некоме ни ноћу ни дању сан на очи не долази – 17размислио сам о свим Божијим делима: човек не може да докучи урађено под капом небеском. Он трага с трудом али не налази. Макар мудар тврдио да је зна, ипак није кадар да то докучи.
