እግዚአብሔርን ፍራ
1ወደ እግዚአብሔር ቤት ስትሄድ እግርህን ጠብቅ። ለመስማት መቅረብ የሰነፎችን መሥዋዕት ከማቅረብ ይበልጣል፤ እነርሱ ክፉ እንደሚሠሩ አያውቁምና።
2በአፍህ አትፍጠን፤
በእግዚአብሔርም ፊት ማንኛውንም ነገር ለመናገር፣
በልብህ አትቸኵል፤
እግዚአብሔር በሰማይ፣
አንተ ደግሞ በምድር ነህ፤
ስለዚህ ቃልህ ጥቂት ይሁን።
3በሥራ ብዛት ሕልም እንደሚታይ፣
ብዙ ቃል ባለበትም የሞኝ ንግግር ይገለጣል።
4ለእግዚአብሔር ስእለትን በተሳልህ ጊዜ ለመፈጸም አትዘግይ፤ በሰነፎች ደስ አይለውምና፤ ስእለትህን ፈጽም። 5ስእለት ተስሎ ካለመፈጸም፣ አለመሳል ይሻላል። 6አንደበትህ ወደ ኀጢአት እንዲመራህ አትፍቀድ፤ ለቤተ መቅደስ መልእክተኛም፣ “የተሳልሁት በስሕተት ነበር” አትበል። እግዚአብሔር በተናገርኸው ተቈጥቶ የእጅህን ሥራ ለምን ያጥፋ? 7ብዙ ሕልምና ብዙ ቃል ከንቱ ነው፤ ስለዚህ እግዚአብሔርን ፍራ።
ባለጠግነት ከንቱ ነው
8በአገር ውስጥ ድኻ ተጨቍኖ፣ ፍትሕ ተጓድሎ፣ መብትም ተረግጦ ብታይ፣ እንደነዚህ ባሉ ነገሮች አትደነቅ፤ ምክንያቱም አንዱን አለቃ የበላዩ ይመለከተዋል፤ በእነዚህ በሁለቱም ላይ ሌሎች ከፍ ያሉ አሉ። 9ከምድሩ የሚገኘው ትርፍ ለሁሉም ነው፤ ንጉሡም ራሱ የሚጠቀመው ከዕርሻ ነው።
10ገንዘብን የሚወድድ፣ ገንዘብ አይበቃውም፤
ብልጽግናም የሚወድድ፣ በትርፉ አይረካም፤
ይህም ከንቱ ነው።
11ሀብት በበዛ ቍጥር፣
ተጠቃሚውም ይበዛል፤
በዐይኑ ብቻ ከማየት በቀር
ታዲያ፣ ለባለቤቱ ምን ይጠቅመዋል?
12ጥቂትም ይሁን ብዙ ቢበላ፣
የሠራተኛ እንቅልፍ ጣፋጭ ነው፤
የሀብታም ሰው ብልጽግና ግን
እንቅልፍ ይነሣዋል።
13ከፀሓይ በታች የሚያሳዝን ክፉ ነገር አየሁ፦
ይህም ለባለቤቱ ጕዳት የተከማቸ ሀብት፣
14ወይም በአንድ መጥፎ አጋጣሚ የጠፋ ብልጽግና ነው፤
ልጅ ሲወልድም፣
ለእርሱ የሚያስቀርለት ምንም ነገር አይኖርም።
15ሰው ከእናቱ ማሕፀን ዕራቍቱን ይወለዳል፤
እንደ መጣው እንዲሁ ይመለሳል።
ከለፋበትም ነገር፣
አንድም እንኳ በእጁ ይዞ ሊሄድ አይችልም።
16ይህ ደግሞ እጅግ ክፉ ነገር ነው፤
ሰው እንደ መጣ እንዲሁ ይሄዳል፤
የሚደክመው ለነፋስ ስለሆነ፣
ትርፉ ምንድን ነው?
17በብዙ ጭንቀት፣ መከራና ብስጭት፣
ዘመኑን ሁሉ በጨለማ ውስጥ ይበላል።
18የሰው ዕጣው ይህ ስለሆነ፣ እግዚአብሔር በሰጠው በጥቂት ዘመኑ ከፀሓይ በታች በሚደክምበት ነገር ርካታን ያገኝ ዘንድ፣ መብላቱና መጠጣቱም መልካምና ተገቢ መሆኑን ተገነዘብሁ። 19እግዚአብሔር ለሰው ባለጠግነትና ሀብት መስጠቱ፣ እንዲደሰትበትም ማስቻሉ፣ ዕጣውን እንዲቀበልና በሥራውም እንዲደሰት ማድረጉ፣ ይህ የእግዚአብሔር ስጦታ ነው። 20እግዚአብሔር የልብ ደስታ ስለሚሰጠውም በሕይወቱ ዘመን ያሉትን ቀናት እምብዛም አያስባቸውም።
Испуни завете које си дао Богу
1Пази на своје кораке када идеш у Дом Божији. Приступи да слушаш, јер је то боље од жртве безумника што не знају да зло чине.
2Не брзај устима,
не срљај срцем
пред Бога са речима,
јер је Бог на небесима,
а ти си на земљи.
Зато не говори многе речи.
3Јер сан долази од обиља рада,
а глас безумника од обиља речи.
4А када даш завет Богу, не оклевај да га испуниш, јер Богу нису мили безумници. Испуни шта си се заветовао. 5Боље је и да се не заветујеш него да се заветујеш, а не испуниш. 6Не дај својим устима да те у грех воде и не реци пред весником5,6 Или: анђелом, што је решење које прате старији преводи, док новији истичу да је реч о свештенику. Божијим: „Ово је била несмотреност!“ Зашто да се Бог гневи на тебе и уништи дело руку твојих? 7Јер као што је пролазност у обиљу снова, тако је и у многим речима. Зато – Бога се бој!
Богатство је пролазно
8Ако у околним областима видиш да се тлачи сиромах и изврћу право и правичност, не чуди се тој ствари. Јер и над високим има ко је виши, а над њима бдије узвишенији. 9Добробит од земље је за сваког, јер и самом цару се служи од њиве.
10Ко год воли сребро, сребром неће бити задовољан;
ни зарадом онај што богатство воли.
И то је пролазно.
11Где је много имовине,
много је и оних што је троше.
У чему је онда добит њеним газдама
осим што је својим очима гледају?
12Трудбенику је сладак сан
било да је мало или много јео;
а богатство богатоме
миран сан не пружа.
13Видео сам да под капом небеском постоји зло големо:
богатство нагомилано за беду власнику своме.
14Елем, пропало је то богатство у пословима лошим,
па такав рођеном сину ништа
не оставља у рукама својим.
15Какав је из мајчине утробе изашао – го –
вратиће се какав је и дошао.
И ништа у рукама својим од свог труда
неће узети и понети.
16И ово је зло големо:
какав је дошао, такав ће и отићи.
И у чему је корист за њега
што се мучио у ветар?
17Стварно, јео је суморан кроз све дане своје,
узнемирен, веома болестан и срдит.
18Ето, видео сам нешто добро и корисно за човека: да једе и пије, да ужива добро свег свог труда којим се мучи под капом небеском за мало дана свог живота које му је Бог дао да су његови. 19Сваком човеку коме је Бог дао иметак и богатство, дао је и овлашћење да од тога једе, да прими своју награду и буде срећан у свом труду – и то је Божији дар. 20Јер, он се не сећа често дана свог живота, јер га Бог заокупља радостима његовог срца.
