የዲቦራ መዝሙር
1በዚያን ዕለት ዲቦራና የአቢኒኤም ልጅ ባርቅ ይህን ቅኔ ተቀኙ፤
2“በእስራኤል ያሉ መሳፍንት ሲመሩ፣
ሕዝቡም በፈቃዱ ራሱን ሲያስገዛ፣
እግዚአብሔርን አመስግኑ።
3“እናንት ነገሥታት ይህን ስሙ፤
ገዦችም አድምጡ፤
ለእግዚአብሔር እዘምራለሁ፤ ደግሜም
ለእስራኤል አምላክ ለእግዚአብሔር እቀኛለሁ።
4“እግዚአብሔር ሆይ፤ ከሴይር በወጣህ ጊዜ፣
ከኤዶም ምድርም በተነሣህ ጊዜ፣
ምድር ተንቀጠቀጠች፤ ሰማያትም ዝናብ አዘነቡ፤
ደመናዎችም ውሃ አፈሰሱ።
5ተራሮች በሲና አምላክ በእግዚአብሔር ፊት፣
በእስራኤልም አምላክ በእግዚአብሔር ፊት ተናወጡ።
6“በዓናት ልጅ በሰሜጋር ዘመን፣
በኢያዔል ጊዜ መንገዶች ባድማ ሆኑ፤
ተጓዦችም በጠመዝማዛ መንገድ ሄዱ።
7ለእስራኤል እናት ሆኜ
እኔ ዲቦራ እስክነሣ ድረስ
በእስራኤል ያለው የከተማ ኑሮ አበቃለት፤
8አዳዲስ አማልክትን በተከተሉ ጊዜ፣
ጦርነት እስከ ከተማው በር መጣ፤
ጋሻም ሆነ ጦር፣
በአርባ ሺሕ እስራኤላውያን መካከል አልተገኘም።
9ልቤ ከእስራኤል መሳፍንት፣
ፈቃደኞችም ከሆኑ ሰዎች ጋር ነው፤
እግዚአብሔር ይመስገን።
10“እናንት በነጫጭ አህዮች የምትጋልቡ፣
በባለ ግላስ ኮርቻ ላይ የምትቀመጡ፣
በመንገድ ላይ የምትጓዙ፣
በውሃ ምንጮች ዙሪያ ያለውን፣
11የዝማሬ ድምፅ5፥11 ወይም ቀስተኞች ተብሎ ሊተረጐም ይችላል። ስሙ።
ይህም የእግዚአብሔር የጽድቅ ሥራ፣
ጦረኞቹም በእስራኤል ያደረጉትን ያስታውሳል።
“ከዚያም የእግዚአብሔር ሕዝቦች፣
ወደ ከተማዪቱ5፥11 ወይም ወደ መንደሮቹ ተብሎ መተርጐም ይቻላል። በሮች ወረዱ።
12‘ዲቦራ ሆይ፤ ንቂ፤ ንቂ፤
ንቂ፤ ንቂ፤ ቅኔም ተቀኚ፤
የአቢኒኤል ልጅ ባራቅ ሆይ፤ ተነሣ፤
ምርኮኞችህንም ማርከህ ውሰድ’ አሉ።
13“የቀሩትም ሰዎች፣
ወደ መኳንንቱ ወረዱ፤ የእግዚአብሔር ሕዝብ፣ እንደ ኀያል ጦረኛ ወደ እኔ መጣ።
14መሠረታቸው ከአማሌቅ የሆነ አንዳንዶች
ከኤፍሬም መጡ፤ ብንያም አንተን ከተከተሉ ሰዎች ጋር ነበር፤
የጦር አዛዦች ከማኪር፣
የሥልጣን በትር የያዙም ከዛብሎን ወረዱ።
15የይሳኮር መሳፍንት ከዲቦራ ጋር ነበሩ፤
ይሳኮርም ራሱ ወደ ሸለቆው ከኋላው
በመከተል፣ ከባርቅ ጋር ነበረ።
በሮቤል አውራጃዎች፣ ብዙ የልብ
ምርምር ነበር።
16በበጎች ጕረኖ5፥16 ወይም በኮርቻ ላይ ተብሎ መተርጐም ይቻላል። መካከል ለምን ተቀመጥህ?
መንጎችን የሚጠራውን ፉጨት ለመስማት ነውን?
በሮቤል አውራጃዎች፣ ብዙ የልብ
ምርምር ነበር።
17ገለዓድ ከዮርዳኖስ ማዶ ተቀመጠ፤
ዳን ለምን በመርከብ ውስጥ ዘገየ?
አሴር በጠረፍ ቀረ፤
በባሕሩ ዳርቻም ተቀመጠ።
18የዛብሎን ሰዎች ሕይወታቸውን አሳልፈው ሰጡ፤
የንፍታሌም ሰዎች እንደዚሁ በምድሪቱ ኰረብታዎች አደረጉ።
19“ነገሥታት መጡ፤ ተዋጉም፤
የከነዓን ነገሥታት፣ በመጊዶ ውሆች
አጠገብ በታዕናክ ተዋጉ፤
ብርም ሆነ ሌላ ምርኮ ተሸክመው አልሄዱም።
20ከሰማያት ከዋክብት ተዋጉ፤
በአካሄዳቸውም ሲሣራን ገጠሙት።
21ጥንታዊው ወንዝ፣ የቂሶን ወንዝ፣
የቂሶን ወንዝ ጠርጎ ወሰዳቸው፤
ነፍሴ ሆይ፤ በኀይል ገሥግሺ
22የፈረሶች ኰቴ ድምፅ በኀይል ተሰማ፤
ጋለቡ፤ በኀይልም ፈጥነው ጋለቡ።
23የእግዚአብሔር መልአክ፣ ‘ሜሮዝን ርገሙ፤’
‘ሕዝቧንም አብራችሁ ርገሙ፤
ከኀያላን ሰልፍ እግዚአብሔርን ለመርዳት፣
በእግዚአብሔርም ጐን ለመቆም አልመጡምና’ አለ።
24“የቄናዊው የሔቤር ሚስት ኢያዔል፣
ከሴቶች ሁሉ የተባረከች ትሁን፤
በድንኳን ከሚኖሩ ሴቶች ሁሉ የተባረከች ትሁን።
25ውሃ ለመነ፤ ወተት ሰጠችው፤
ለመኳንንት በሚገባ ዕቃ፣ እርጎ አቀረበችለት።
26እጇ ካስማ ያዘ፤
ቀኝ እጇም የሠራተኛ መዶሻ ጨበጠ፤
ሲሣራን መታችው፤ ራሱንም ተረከከችው፤
ክፉኛ ወጋችው፤ ጆሮ ግንዱን በሳችው።
27በእግሯ ሥር ተደፋ፤ ወደቀ፤
በዚያም ተዘረረ፤ በእግሯ ሥር ተደፋ፤
ወደቀ፤ በተደፋበት በዚያ ወደቀ፤
ሞተም።
28“የሲሣራ እናት በመስኮት ተመለከተች፤
በዐይነ ርግቡ ቀዳዳም ጮኻ ተጣራች፤
‘ለምን ሠረገላው ሳይመጣ ዘገየ?
የሠረገሎቹስ ድምፅ ለምን ጠፋ?’ አለች።
29ብልኅተኞች ወይዛዝርቷም መለሱላት፤
እርሷ ግን ለራሷ እንዲህ አለች፤
30‘ምርኮ አግኝተው እየተከፋፈሉ፣
እያንዳንዱም ሰው አንዲት ወይም ሁለት ልጃገረዶች እየወሰደ አይደለምን?
ይህ ሁሉ ምርኮ፣ በቀለም ያጌጡ ልብሶች
ለሲሣራ ደርሰውት፣
በጌጣጌጥ የተጠለፉ ልብሶች ለዐንገቴ
ይዞልኝ እየመጣ አይደለምን?’
31“እግዚአብሔር ሆይ፤ ጠላቶችህ ሁሉ ይጥፉ፤
አንተን የሚወድዱህ ግን፣ የንጋት ፀሓይ
በኀይል እንደሚወጣ እንዲያ ይሁኑ።”
ከዚያም በኋላ ምድሪቱ ለአርባ ዓመት ሰላም አገኘች።
Деворина песма
1Тог дана су Девора и Варак, син Авиноамов, испевали песму:
2„Зато што су вође израиљске на чело ступиле,
зато што се народ вољно одазвао – благосиљајте Господа!
3Чујте, цареви, слушајте, владари!
Запеваћу Господу, испеваћу песму Господу, Богу Израиљеву.
4Кад си силазио са Сира, Господе,
кад си ступао са поља едомских,
земља се тресла, небеса су пљуштала,
облаци су водом запљуштали.
5Горе су се тресле5,5 Овако је према Септуагинти, Таргуму и сиријском рукопису. пред Господом,
пред Господом синајским, Богом Израиљевим.
6У дане Самегара, сина Анатова, у дане Јаиле,
путеви су опустели, те су путници
ходали по стазама кривудавим.
7Села израиљска опустеше,
док не устах ја, Девора, док не устах
да Израиљу будем мајка.
8Кад су богове нове бирали,
рат им стиже на градске капије.
Зар се штит видео у Израиљу,
или копље међу четрдесет хиљада?
9Срце је моје уз вође Израиљеве,
и уз оне што се вољно одазваше.
Благосиљајте Господа!
10Ви што јашете беле магарице,
и седите на простиркама,
ви што путевима ходите,
разаберите 11глас певача код бунара.
Тамо они поју о праведним делима Господњим,
о праведним делима његових мештана у Израиљу.
Тада народ Господњи сиђе к вратима.
12Пробуди се, пробуди, Деворо,
пробуди се и песму запевај!
Устани, Вараче, и робље поведи,
ти сине Авиноамов!
13Шачица је моћни народ надвладала,
народ се Господњи сабрао к мени на моћне.
14Од Јефрема изађоше они што поникоше међу Амаличанима,
за тобом је Венијамин с твојим мноштвима,
од Махира су изашли заповедници,
а од Завулона они што штап писарски носе.
15Кнезови су Исахарови са Девором,
Исахар се за Вараком у долину сјурио,
у стопу га је верно пратио.
Међу четама Рувимовим,
дуго се на одлуку накањују.
16Зашто седиш међу торовима?
Да чујеш како дозивају стада?
Међу четама Рувимовим,
дуго се на одлуку накањују.
17Галад почива с оне стране Јордана;
а што Дан још седи у лађама?
Асир седи уз обалу морску,
мирно живи у својим лукама.
18Завулон је народ што се наругао смрти,
као и Нефталим са поља високих.
19Цареви су дошли и ратовали,
у бој ступише цареви ханански
код Танаха, крај вода мегидских,
ал’ се плена – сребра не домогоше.
20С неба су звезде ратовале,
са својих су стаза са Сисером ратовале.
21Однесе их поток Кисон, поток древни, поток Кисон.
Ступај смело, душо моја!
22Копита су тад коњска затутњала,
у галоп, у галоп ударише пастуви.
23’Проклињите Мероз!’ – рече Анђео Господњи.
’Љуто проклињите његове мештане,
јер не притекоше у помоћ Господу,
не помогоше Господу против моћних.’
24Благословена нек је Јаила међу женама,
жена Хевера Кенејца,
благословенија нек је од свих жена шатора.
25Кад је тражио воде, млека му нали,
у зделу кнежевску масла му даде.
26Левицом се машила за колац,
а десницом за маљ ковачки,
па удари Сисеру и главу му смрска,
здроби му, проби му слепоочнице.
27Код њених ногу сави се и паде,
пружио се подно њених ногу,
где се сави, тамо мртав паде.
28Сисерина мајка кроз прозор погледава,
кроз решетку она са сузама збори:
’Зашто му кола још не пристижу?
Зашто топот кола његових касни?’
29Најмудрија јој одговара дворкиња,
самој себи она одговара:
30’Плен су нашли, па га сада деле,
по девојку, па и две на ратника,
бојено и исткано за плен Сисери,
бојено и исткано, то му је плен,
за вратове оних који плене.’
31Тако нек пропадну сви твоји душмани, Господе,
као сунце у пуном сјају нека сину који тебе воле!“
Земља је била мирна четрдесет година.
