Jesusca Gadara llajta runamantami supaita llujshichishca
(Mat 8:28-34; Luc 8:26-39)
1Mama cuchata chʼimbashpaca, gadarenocunapaj llajtamanmi chayarcacuna. 2Barcomanta Jesús llujshijpica, mapa espíritu japishca shuj runaca tupanaman panteonmanta ñapish shamurcallami. 3Paica, huañushcacunata churana jutcucunallapimi causaj carca. Cadenacunahuanpish paitaca, pi mana huatai tucurcachu. 4Tauca cutinmi canichina fierrocunahuanpish, cadenacunahuanpish huatajcuna carca. Ashtahuanpish cadenacunataca pʼitishpa, canichishca fierrocunatapish ñutushpa shitajlla cajpimi, pi mana chari tucurca. 5Shinallataj punllapish tutapish urcucunata, panteoncunatami caparirishpa, paillataj rumicunahuan chugririshpa puricujlla carca. 6Paimi Jesusta carumanta ricushpaca, callpashpa shamushpa, Paipaj ñaupajpi shitarirca.
7Shinallataj sinchita caparishpami:
—Jahua pacha Diospaj Churi Jesús, ¿ñucataca ima ninatataj charingui? ¡Diospaj shutipimi mañani, ñucataca amataj jatunta llaquichihuaichu!— nircami.
8«Mapa espíritu, cai runamanta llujshi» nishpa carcucujpimi, chashnaca nirca.
9Jesusca chai runataca:
—¿Ima shutitaj cangui?— nishpa tapujpica, achcacuna cashcamantami:
—Huaranga huaranga shutimi cani— nishpa cutichirca.
10‘Amataj cai llajtamanta llujshichishpa cachahuaichu’ nishpami, achcata mañarca. 11Chai cʼuchulla lomapica, achca cuchi canllami micushpa puricurca. 12Chaimantami, chai tucui supaicunaca:
—Chai cuchicunapi yaicugrichun saquihuai— nishpa mañarcacuna.
13Jesusca chashna nincami, richun saquirca. Mapa espiritucunaca, chai runamanta llujshishcahuanmi, cuchicunapi yaicugrirca. Cuchicunaca ishqui huaranga shinami carca. Chaimantami chai tucui cuchi canllaca, cʼaca quinrita singushpa, jatun cuchaman huashicushpa huañurcacuna.
14Cuchi michijcunaca, paicunapaj pueblocunapi, llajtacunapimi, imalla tucushcata huillanaman callparcacuna. Chaita uyajcunaca, ima tucushcata ricungapajmi shamurcacuna. 15Paicuna Jesuspajman shamushpaca, nanaihuan llaquichicuj huaranga huaranga supaicunata llujshichishca runataca ña alli yuyaihuan, churanacunatapish churashca tiyacujtami ricurcacuna. Chaita ricushpaca mancharircacunami. 16Supai japishca runapish, cuchicunapish imalla tucushcata ricujcunami tucuita parlarcacuna. 17Chaimantami, paicunapaj llajtacunamantaca, llujshishpa richun mañai callarircacuna.
18Barcopi ña yaicugrijpimi, supaicuna llujshishca runaca Jesustaca, Paihuan pushachun mañarca. 19Ashtahuanpish Jesusca, Paihuan richun mana saquishpami:
—Cambaj huasiman tigrailla. Mandaj Dios canpi imalla jatun allicunata rurashcata, ima shina canta llaquishcata, cambaj aillucunaman parlagrilla— nirca.
20Pai rishpaca, imalla jatun allicunata Jesús paipi rurashcatami, Decápolis pueblocunapi huillashpa puri callarirca. Chaimantami, tucuicuna mancharishpa cushicurcacuna.
Jesusca huañushca huambrataca causachishca, shuj huarmitaca alliyachishcami
(Mat 9:18-26; Luc 8:40-56)
21Jesusca, barcopi cuchata cutin chʼimbashpami caishuj uriman chayarca. Chaipipish yallitaj achcacunami Paipajman tandanacumurca. Paica, mama cucha cʼuchu urillapimi carca. 22Chaimanca, tandanacuna huasipi pushaj Jairo shuti runami shamurca. Jesusta ricushpaca, Paipaj chaquipimi cungurishpa cumurirca. 23Chaimantaca:
—Ñuca ushushimari huañucupan. Paipaj jahuapi maquita churanaman jacupai. Chashna rurajpica alliyashpa, mana huañungachu— nishpami, achcata mañacurca.
24Jesús ña paihuan ricujpica, mana jahualla gentecunami llapirinacui caticurcacuna. 25Chaicunapurapica, chunga ishqui huatata yahuar cacharirishpa ungushca shuj huarmimi caticurca. 26Paica jambijcunapajpi jambiricushpallami, tucui imalla charishcacunallata tucuchishpa, achca llaquita aparca; manataj alliyashpa, ashtahuan anchayashpallami catirca. 27Jesusmanta parlanacujta uyashpaca, chai tucuicunapaj chaupita rishpami, huashamanta Jesuspaj churanapi tuparirca. 28Paica: «Jesuspaj churanapi tuparishpallapish alliyashallami» yuyashpami, chashna tuparirca. 29Chaipica cachariricushca yahuarca, ñapish chaquirircallami. Chaimantami paipaj aichamanta chai ungüi anchurishpa, chuya saquirishcata yacharca. 30Jesuspish, chai huarmi alliyancami, alliyachi tucuna paimanta llujshishcata sentirca. Chaimantami, tucuicunapajman tigrarishpaca:
—¿Pitaj Ñuca churanacunapi tuparinchu, imamí?— nishpa tapurca.
31Paipaj yachacujcunaca:
—Cai tucuicuna Canta llapimucujtaca, ¿manachu ricungui? ¿Maitataj, “¿Pitaj tuparin?” nishpaca tapunguiari?— nircacunami.
32Shina nijpipish pi tuparishcata ricungapajmi, Jesusca muyundijta ricucurca. 33Chaimantami chai huarmica, Pai ima shina alliyashcata yachashcamanta, manchaihuan chujchushpa Jesuspajman shamurca. Paipaj ñaupajpi pambacama cumurishpami, ima shinalla tucushcata tucuita huillarca.
34Chaipimi Jesusca:
—¡Huahua, can crishcamantami alliyashcangui! Cunanca, ama manchashpa rilla, canta llaquichicuj ungüimantapish alliyai— nircami.
35Jesús rimacujpirajmi, tandanacuna huasipi pushajpaj huasimanta shamushpaca:
—Ñamari quiquinpaj ushushica huañun. ¿Yachachijtaca imapajtaj ashtahuan pʼiñachicungui?— nircacuna.
36Ashtahuanpish chashna nicujta uyashpami, tandanacuna huasipi pushajtaca:
—Ama manchaichu, canca crilla— nirca.
37Chaimantaca pi shujtajta mana pushashpami Pedrota, Jacobota, Jacobopaj huauqui Juandijllata pusharca. 38Tandanacuna huasipi pushajpaj huasiman chayashpaca, achcata huacashpa, anchata llaquirinacushpa caparirinacucujtami ricurca. 39Huasiman yaicushpaca:
—¿Imamantataj caparirishpa huacacunguichij? Huambraca mana huañushcachu, dormicunllamari— nircami.
40Chashna nijpica, Jesustaca yanganchishpami asircacuna. Ashtahuanpish Paica tucuicunata canllaman llujshichishpaca, yayandij mamandij, paihuan cajcunandijllami huahuapajmanca yaicurca. 41Chaipica huambrapaj maquita japishpaca:
—¡Talita cumi!— nircami. (Chaica: “Huambrita, cantami nini, jatari” nisha ninmi).
42Chashna nijpica, chai huahuaca jatarishcahuan, ña purircallami. Chai huambraca, chunga ishqui huatayujmi carca. 43Jesusca cutin cutinmi, ‘Caitaca, pajta piman huillanguichijman’ nirca. Huambramanca micunata carachunmi mandarca.
Исус шаље нечисте духове у крдо свиња
1Затим су стигли на супротну обалу језера у гедаринску област. 2Чим је Исус изашао из лађице, из гробља истрча пред њега човек који је био опседнут нечистим духом. 3Он је живео по гробовима. Њега чак ни ланцима нико више није могао да држи свезаног. 4Много пута је био везан оковима и ланцима, али би он покидао ланце и поломио окове. Нико није могао да га обузда. 5Дању и ноћу је тумарао по гробовима и брдима, урлајући и ударајући се камењем.
6Када је издалека угледао Исуса, потрчао је и пао ничице пред њим. 7Онда је крикнуо и рекао: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Заклињем те Богом, немој ме мучити!“ 8(Исус му је, наиме, већ рекао: „Нечисти душе, излази из овог човека!“)
9Исус га упита: „Како ти је име?“
Нечисти дух му одговори: „Име ми је Легија, јер нас је много.“ 10Он је преклињао Исуса да их не истера из тог краја.
11А тамо је, под брдом, пасло велико крдо свиња. 12„Пошаљи нас да уђемо у те свиње“ – замолише га. 13Исус им је то дозволио. Нечисти дуси изађоше из човека и уђоше у свиње. Истог часа, крдо свиња, око две хиљаде, сјури се низ обронак у море и подави се.
14На то су се свињари разбежали и јавили то људима у граду и по селима. Народ је дошао да види шта се догодило. 15Кад су дошли к Исусу, угледали су човека који је био опседнут мноштвом злих духова како седи, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. 16Очевици су испричали другима шта се збило са опседнутим човеком и свињама. 17Тада су почели да моле Исуса да оде из њиховог краја.
18А када је Исус улазио у лађицу, замоли га човек који је био опседнут злим духовима да пође са њим. 19Међутим, Исус му то није дозволио. Рекао му је: „Врати се својој кући, к својима, и реци шта ти је Господ учинио и како ти се смиловао.“ 20Човек је отишао и почео да говори по Декапољу шта му је Исус учинио. Сви су били задивљени.
Јаирова ћерка и исцељење болесне жене
21Исус се вратио лађицом на другу обалу језера. Поново се око њега окупило велико мноштво људи. Док је стајао уз језеро, 22приђе му човек по имену Јаир, старешина тамошње синагоге, и паде пред његове ноге. 23Салетао га је молбама: „Моја ћерка је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да би оздравила и живела.“ 24Исус пође за њим.
Много народа је ишло за њим гурајући га. 25Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. 26Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. 27Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. 28Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“ 29Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке. 30Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?“
31Његови ученици му одговорише: „Видиш и сам колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’“ 32Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила. 33Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину. 34Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести.“
35Док је он још говорио, дођу гласници из куће Јаира, старешине синагоге, говорећи Јаиру: „Твоја ћерка је умрла. Зашто да и даље замараш учитеља?“
36Исус се није обазрео на њихове речи, већ је рекао старешини: „Не бој се, само веруј!“ 37Никоме није дозволио да пође са њим, осим Петру, Јакову, Јовану, брату Јаковљевом. 38Затим су дошли у кућу старешине Јаира. Исус је видео пометњу и чуо плач и нарицање. 39Он уђе у кућу и упита окупљене: „Зашто сте узнемирени? Зашто плачете? Дете није умрло, него спава.“ 40Они су му се, пак, подсмевали.
Исус је затим удаљио присутне, па је повео са собом оца и мајку детета и своје пратиоце, и ушао тамо где је било дете. 41Онда ју је узео за руку и рекао јој: „Талита, кум!“ (што у преводу значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“) 42Она је истог тренутка устала и почела да хода (било јој је дванаест година). Присутни су били веома зачуђени и запањени. 43Исус им је онда строго заповедио да не причају другима о овоме и рекао им да дају девојчици да једе.
