Canchis yachacujcunamanmi Jesusca ricurishca
1Chai qʼuipapish Tiberias cucha cʼuchupimi Jesusca, cutin paipaj yachacujcunaman ricurirca. Chaipica cashnami tucurca: 2Simón Pedro, ishqui huacharishca Tomás, Galileapi caj Caná pueblomanta Natanael, Zebedeopaj churicuna, shujtaj ishqui yachacujcunandijmi tandalla carcacuna.
3Chaipimi, Simón Pedroca:
—Ñucaca chalhuata japinamanmi rigrini— nijpi caishujcunapish:
—Ñucanchijpish canhuan rishun— nishpami, barcopi yaicushpa chalhuanaman rircacuna. Ashtahuanpish chai tutaca, imata mana japircacunachu.
4Ñalla achijyamucujpimi Jesusca, ñapish chai cucha uripi ricurirca. Ashtahuanpish yachacujcunaca, Jesús cashcataca mana rijsircacunachu.
5Chaimantami paicunataca:
—Huahuacuna, ¿imallatapish micunapaj charinguichijchu?— nijpi paicunaca:
—¡Imata mana charinchijchu!— nircacuna.
6Shina nijpi, Jesusca:
—Barcomanta alli maquinijman linchita shitaichij, japinguichijllami— nircami.
Chashna nijpi shitashpaca, achca chalhuacuna jundajpi linchitaca, mana llujshichi tucurcacunachu. 7Chaimantami Jesús cʼuyashca yachacujca, Pedrotaca: «¡Apunchij Jesusmari!» nirca.
«Apunchij Jesusmari» nijta uyashpaca Simón Pedroca, churanata churarishpa chumbillirishcahuan, yacuman huashicurcallami. Chaicamaca churanata llujshichishcami puricurca. 8Caishuj yachacujcunaca, linchi junda chalhuata aisashpami, barcopi shamurcacuna. Allpaman chayanapajca, iscun chunga metro shinallami illarca. 9Barcomanta allpaman uriyashpaca, yanta rupacuj nina jahuapi shuj chalhua cusaricujtapish, tandatapishmi ricurcacuna.
10Jesusca:
—Cunan cancuna japishca asha chalhuacunata apamuichij— nircami.
11Simón Pedroca barcoman huichiyashpami, patsaj pichca chunga quimsa jatun chalhuacunahuan junda linchita allpaman llujshichirca. Chashna achca chalhuacunahuan junda cashpapish, linchica, mana lliquirircachu. 12Jesusca:
—Shamuichij, micunguichij— nircami.
Shina nijpipish Paitaca, Apu Jesús cashcata yachashpami, maijan yachacujpish: «¿Canca pitaj canguiari?» nishpallapish mana tapurca. 13Jesusca cʼuchuyashpami, tandata japishpa paicunaman cararca. Chalhuatapish cararcami. 14Jesusca huañushcacunapaj chaupimanta causarishca qʼuipaca, caihuanca ñami quimsa cutin Paipaj yachacujcunaman ricurirca.
Pedrotami Jesusca ‘Ñuca ovejacunata michicungui’ nishca
15Ña micushca qʼuipami Jesusca, Simón Pedrotaca:
—Jonaspaj churi Simón, ¿canca caicuna cʼuyashcatapish yallichu cʼuyahuangui?— nishpa tapurca.
Chashna nijpica:
—Ari Apu, ñuca Canta cʼuyajtaca, Canllataj yachanguimi— nircami.
Chashna nijpi:
—Ñuca malta ovejacunaman caracungui— nircami.
16Jesusca caihuanca, ishqui cutinmi:
—Jonaspaj churi Simón, ¿Ñucataca cʼuyanguitajchu?— nijpi, Pedroca:
—Ari Apu, ñuca Canta cʼuyajtaca canllataj yachanguimi— nircami.
Chashna nijpica:
—Ñuca ovejacunata michicungui— nircami.
17Jesusca caihuanca, quimsa cutinmi Pedrotaca:
—Jonaspaj churi Simón, ¿Ñucataca cʼuyanguitajchu?— nirca.
Caihuanca ña quimsa cutin: «¿Ñucataca cʼuyanguichu?» nishcamanta llaquirishpami, Pedroca:
—Apu, Canca tucuitamari yachangui. Ñuca Canta cʼuyajtaca, Canllataj yachanguimari— nircami.
Chashna nijpi, Jesusca cashnami nirca:
—Ñuca ovejacunata michicungui. 18Can chairaj cashpaca, canllataj chumbilliringuillami. Maiman risha nishpapish ringuillami. Ashtahuanpish yuyajyajpica, cambaj rigracunamantami aisangacuna. Chumbillinatapish shujtajmi chumbillichinga, can mana risha nishcamanmi pushangacuna, chashnatajmi canga— nircami.
19Chashna nishpaca Jesusca, Pedro ima shina huañushpa, Taita Dios jatun cashcata ricuchina cashcatami huillarca. Chashna nishca qʼuipami Jesusca, Pedrotaca:
—Ñucata catilla— nirca.
20Pedro tigralla ricushpaca, Jesuspaj cʼuyashca yachacuj caticujtami ricurca. Chai yachacujca Jesús huañuna ñaupa, paicunahuan chishi micucujpi Paipi huancarishpa: «Apunchij Jesús, Cantaca, ¿pitaj japichigrin?» nishpa tapujllatajmi carca. 21Pedroca paita ricushpami, Jesustaca:
—Apu, cutin paica, ¿imataj tucunga?— nirca.
22Shina nijpi, Jesusca:
—Ñuca munajpica paica Ñuca tigramungacama causacuchunpish, canca, ¿imatataj nisha ningui? Canca Ñucata catilla— nircami.
23Jesús chashna nishcatami, crijcunapurapica, “Chai yachacujca mana huañungachu” nishpa huashan parlanacurcacuna. ‘Mana huañungachu’ nishpaca, Jesusca mana nircachu, ashtahuanpish: «Ñuca munajpica paica Ñuca tigramungacama causacuchunpish, canca, ¿imatataj nisha ningui? Canca Ñucata catilla» nircallami.
24Cai yachacujllatajmi tucui caicunataca huillan, paillatajmi caicunataca quillcarca. Paica chashnataj tucushcata ricushpami huillarca.
25Jesusca shujtaj achca allicunatami rurarca. Chai tucuita, callarishpa quillcasha nijpica, cai pachapica librocunata maipi churangapajca, mana pajtanmanchu yuyanimi. Chashna cachun.
1После овога се Исус поново указао ученицима на Тиверијадском језеру. Овако се указао: 2Били су заједно Симон Петар, Тома звани „Близанац“, Натанаило из Кане Галилејске, два сина Заведејева и још друга два ученика. 3Симон Петар им рече: „Идем да ловим рибу.“ Они рекоше: „Идемо и ми с тобом.“ Отишли су и укрцали се у бродић, али те ноћи нису уловили ништа.
4У освит зоре, Исус је стао на обалу, али ученици нису знали да је то Исус.
5Тада им Исус рече: „Децо, јесте ли шта уловили?“
Они му одговорише: „Нисмо.“
6Исус им рече: „Баците мреже с десне стране бродића. Тамо ћете наћи рибу.“ Они баце мреже и улове толико рибе да нису могли да их извуку.
7Онај ученик који је био Исусов миљеник рече Петру: „То је Господ.“ Када је Симон Петар чуо да је то Господ, огрнуо се, јер је био лагано обучен и скочио у језеро. 8Остали ученици су допловили и извукли мрежу с рибама. Они, наиме, нису били далеко од обале, свега стотинак метара21,8 У изворном тексту, две стотине лаката.. 9Кад су се искрцали на копно, видели су наложену ватру и на њој рибу и хлеб.
10Исус им рече: „Донесите и од риба које сте сад уловили.“ 11Симон Петар уђе у чамац и извуче на обалу мрежу пуну великих риба. Било их је стотину педесет три. Ипак, иако их је било толико, мрежа се није покидала. 12Исус им рече: „Дођите да доручкујете.“ Ниједан ученик није се усудио да га пита: „Ко си ти?“, јер су знали да је то Господ. 13Исус је затим узео хлеб и дао им га, а тако и рибу. 14То је било већ трећи пут како се Исус показао својим ученицима од како је устао из мртвих.
Исус и Петар
15После доручка, Исус упита Симона Петра: „Симоне, сине Јованов, да ли ме стварно волиш више него ови?“
Петар одговори: „Да, Господе, ти знаш да те волим.“
Исус му рече: „Напасај моје јагањце!“
16Исус га је и по други пут питао: „Симоне, сине Јованов, да ли ме стварно волиш?“
Петар одговори: „Да, Господе, ти знаш да те волим.“
Исус му рече: „Чувај моје овце!“
17Исус га упита и по трећи пут: „Симоне, сине Јованов, волиш ли ме?“
Петар се растужи што га већ трећи пут пита: „Волиш ли ме?“ Он му рече: „Господе, ти све знаш и знаш да те волим.“
Исус му рече: „Напасај моје овце! 18Заиста, заиста ти кажем: кад си био млађи, сам си се опасивао и ишао куда си хтео, али кад остариш, ти ћеш испружити своје руке, па ће те неко други свезати и водити куда не желиш да идеш.“ 19Исус је ово рекао, назначавајући каквом ће смрћу Петар прославити Бога. Затим му је рекао: „Хајде за мном!“
20Уто се Петар окренуо и опазио да за њима иде онај ученик који је био Исусов миљеник, исти онај који се приликом Последње вечере наслонио на Исусове груди и питао га: „Господе, ко је твој издајник?“ 21Када га је Петар опазио, рекао је Исусу: „Господе, а шта са њим?“
22Исус му одговори: „Ако ја хоћу да он остане жив док се ја не вратим, зар је то твоја брига? Ти само следи мене.“ 23Од тада је међу браћом почело да се прича да тај ученик неће умрети. Међутим, Исус му није рекао да неће умрети, него: „Ако ја хоћу да он остане жив док се не вратим, зар је то твоја брига?“
24Тај ученик је сведок овим догађајима. Он је написао све ово и знамо да је његово сведочанство истинито. 25Има још много тога што је Исус учинио. Када би се све то редом записало, мислим да написане књиге не би стале ни у цео свет.
