Pabloca Jerusalenmanmi rishca
1Chai crijcunapajmanta rishpaca barcota japishpami, Cos shuti llajtaman chayajta rircanchij, cayandij punllami Rodasman chayarcanchij. Cutin chaimantaca Pátara pueblomanmi rircanchij. 2Pataramanta Feniciaman shuj barco llujshicujpimi, chaipi huichiyashpa rircanchij. 3Chai barcopi Siriaman ricushpami, Chipre llajtataca ñucanchij chʼimbanij lluqui ladoman saquirijta ricurcanchi. Tiropi cargata saquingapaj chai barco shayarijpimi, ñucanchijca chaipi uricurcanchij. 4Chaipi crijcunahuan tupanacushpami, canchis punllacama paicunahuan saquirircanchij. Diospaj Espíritu yuyaita cujpimi, chai crijcunaca Pablotaca: “Jerusalenman ama huichiyaichu” nircacuna. 5Paicuna chashna jarcacujpipish, ña punlla pajtajpimi, chaimantaca rinataj tucurcanchij. Ñucanchij llujshirijpica, tucui crijcunami paicunapaj huarmicunandij, huahuacunandij chai pueblomanta llujshingacama ñucanchijhuan shamurcacuna. Chai yacu uripimi, tucuicuna cungurishpa Diosta mañarcanchij. 6Chai qʼuipaca, tucuicunata ugllarishpa, ‘Minchacama’ nishpami, cutin barcoman huichiyarcanchij. Paicunapish paicunapaj huasiman tigrarcallacunami.
7Tiromanta barcopi rishpaca, Tolemaidaman chayashpami, crijcunata ‘¿Allillachu canguichij?’ nishpa, paicunahuan shuj punllata cainarcanchij. 8Cayandij punllaca Pablondij, ñucanchijdij chaimanta llujshishpaca, Cesareamanmi rircanchij. Chaiman chayashpaca, alli huillaita huillaj Felipepaj huasiman rishpami, chaipi poźarcanchij. Paica, crijcunata ayudaj cachun churashca canchis huauquicunapurami. 9Chai Felipeca, Dios ima nishcata huillaj, manaraj caźarashca chuscu ushushicunatami charirca.
10Ñucanchij ña tauca punllacunata chaipi cajpimi, Dios ima nishcata huillaj Agabo shuti runaca, Judeamanta chayamurca. 11Chai runa ñucanchijpajman shamushpami, Pablopaj chumbita japirca. Chaihuan paipaj chaqui maquita huatarishpami, cashna nirca:
—Jucha illaj Espiritutajmi cashna nin: “Cai chumbiyujtaca Jerusalenpica, cashna huatashpami judiocunaca, mana israelcunaman cunga” ninmi— nircami.
12Chaita uyashpaca ñucanchijpish, chai pueblopi causaj crijcunapish Pablotaca, Jerusalenman ama richun nishpami jarcarcanchij.
13Chashna jarcajpipish Pabloca, cashnami nirca:
—¿Ima nishpataj chashna huacashpa, ñuca shunguta llaquichinguichij? Jerusalenman ñuca chayajpica, mana huatachunlla ninichu. Ashtahuanpish Apunchij Jesusta caticushcamantaca, huañuchijpipish huañushallami— nircami.
14Chashna nijpi ña mana jarcai tucushpaca:
—¡Mandaj Dios paipaj munaita rurachun!— nishpa saquircanchijllami.
15Chai punllacuna qʼuipaca, ña tucuita allichishpami, Jerusalenman huichiyarcanchij. 16Ñucanchijhuanca Cesareamanta huaquin crijcunapishmi, Mnasón shuti unai crij runata pushashpa shamurcacuna. Paica Chipremantami carca, paipaj huasipimi poźana carcanchij.
Pabloca Jerusalenpica Jacobotarajmi ricugrishca
17Jerusalenman ñucanchij chayajpica, huauquicuna, panicunaca cushicushpami tuparcacuna. 18Chai cayandij punllaca ñucanchijdijmi, Pabloca Jacobota ricugrirca. Cunaj yuyajcunapish tucuicunami, chaipi cashca carca. 19Pabloca, paicunatarajmi ‘¿Allillachu canguichij?’ nirca. Chai qʼuipami, mana israelcunapurapi Taita Dios tucui laya allicunata rurachishcata, callarishpa parlarca. 20Dios chashna rurashcata uyashpaca, tucuicunami Taita Diostaca ‘Sumajmari cangui’ nircacuna. Chai qʼuipami Pablotaca, cashna nircacuna: «Huauquicu, riquiari. Huaranga huaranga judiocunamari, Jesustaca crishcacuna. Shina cashpapish tucui chaicunami: “Mandashcataca caźunatajmi canchij” nishpa catinrajcuna. 21Paicunamantajmari, mana israelcunapurapi causaj judiocunata can imata nishcata yachaj chayachishcacuna. ‘Moisés Mandashcataca ama caźuichijchu, cʼari huahuacunapaj aicha punta caratapish ama pʼitichichijchu, israelcuna imallata ruraj cashcatapish ama ruraichijchu’ nishcatami uyashcacuna. 22¿Chashnatajchu imatagari? Can shamushcata yachashpaca, tucuicuna tandanacungatajmi. 23Chaimanta, cunanca ñucanchij nishcata rurai. Ñucanchijpurapica chuscu runacunami, Diospajta rurana tucushcata cai punllacuna pajtachishpa puricuncuna. 24Paicunahuan tandalla chuyayangapaj cashna rurai: Paicunapaj ajchata rutuchichunpish, imallata cuna cashcatapish can paicunamanta cungui. Chaita ricushpaca, canta ‘Imallata juchachishpa parlashcataca, llullallami cashca, paipish Mandashcataca caźucushcallatajmi’ ningacunami. 25Ashtahuanpish mana israel crijcunamanca, ñami cashna nishpa quillcarcanchij: “Cancunaca, ima shujtajta mana pajtachinachu canguichij. Ashtahuanpish rurashcalla dioscunaman cushcata ama micunguichij, animalpaj yahuartapish, sipishpalla huañuchishca aichatapish ama micunguichij, ama huainayanguichij” nircanchijmi» nircacunami.
26Chashna nijpimi Pabloca, cayandij punllallataj chai chuscu runacunata pushashpa, chuyayangapaj maillarircacuna. Chai qʼuipaca, paicuna chuyayana punllacuna ima punlla tucurina cashcatapish, Diosman cuna cashcatapish curacunaman huillangapajmi, Diospaj huasiman yaicurca.
Pablotaca Diospaj huasipimi preźungapaj japishcacuna
27Paicuna chuyayanata pajtachicui canchis punllapimi, Asiamanta maijan judiocunaca, Diospaj huasi ucupi Pablota ricurcacuna. Paita ricushpaca, tucuicunaman huillanacushpami, huaicashpa japircacuna. 28Cashna nishpami caparircacuna: «¡Israelcuna! ¡Jatarishunchigari! Cai runatajmari, Mandashcatapish, Diospaj cai huasitapish pʼiñashpa yachachin. Tucui llajtacunapipish, ñucanchij quiquin llajtapipishmi chashna yachachishpa puricun. Cunancarin chai griegocunata Diospaj huasiman yaicuchishpamari, Diospajlla huasitaca mapayachicun» nishpami caparircacuna.
29Ñaupamanmi Pablotaca, Efesomanta Trofimohuan Jerusalenpi puricujta ricurcacuna. Chaimantami Pablotaca, ‘Chai runata Diospaj huasiman yaicuchishcami canga’ yuyarcacuna.
30Chaimantami Jerusalenmanta tucuicuna Diospaj huasiman tandanacushpa, Pablotaca sirijta aisashpa, canllaman llujshichircacuna. Paita llujshichishcahuanmi, punguta huichcashpa churarcacuna. 31Pablota ña huañuchigrijpimi, huaranga soldadocunata mandajpajman maijancuna rishpaca, tucui Jerusalenpi causajcuna jatarishpa caparinacucushcata huillarcacuna. 32Chaita huillajpimi chai mandajca, patsaj soldadocunata mandajcunatapish, paicunapaj soldadocunandijta tandachirca. Judiocunaca chai mandaj, chai tucui soldadocunahuan shamujta ricushpami, Pablota macanata saquircacuna.
33Chai mandajca, Pablopajman cʼuchuyashpami paita japishpaca, ishqui cadenacunahuan huatachirca. Chai qʼuipami, ‘¿Pitaj cangui, imatataj rurashpa puringui?’ nishpa tapurca. 34Gentecunaca pai rimajta ama saquingapajmi, caita chaita nishpa tucuicuna caparircacuna. Imamanta chashna ruracushcata huillachun mana saquijpimi, soldadocunataca, paicuna tiyana ucuman Pablota pushachun mandarca. 35Tucuicuna Pablota macangapaj huaica catimucujpimi, soldadocunaca paicuna tiyana jatun ucumanca, huandushpalla gradacunata huichiyachircacuna. 36Huashata catimucuj chai tucui Judiocunaca, Pablotaca: “¡Huañuchichij!” nishpami caparicurcacuna.
Pabloca tucuicunapaj ñaupajpimi mitsarishca
(Hch 9:1-22; 22:3-16; 26:9-18)
37Soldadocunapaj huasiman yaicuchicujpimi, Pabloca soldadocunata mandajtaca:
—¿Imallatapish nichun saquihuanguipishchari?— nirca.
Shina nijpi chai mandajca, cashnami nirca:
—¿Griegota rimanguichu? 38Canca, ¿manachu ñucanchijta huañuchingapaj sarun Egiptomanta shamushpa, gentecunata jatarichij runa cangui? Paica, chuscu huaranga huañuchij runacunata pushashpamari, shitashca pambaman rirca— nishpami tapurca.
39Chashna tapujpi Pabloca, cashnami nirca:
—Ñucaca, Cilicia llajtapi caj, tucuicuna rijsishca Tarso pueblomanta judiomari cani. Cai gentecunaman huaquin shimillata rimachun saquihuai— nircami.
40Pai rimachun saquijpica, Pabloca gradapi shayarishpami, maquihuan tucuicunata upallachishpa, hebreo rimaipi cashna nishpa huillarca:
Пут у Јерусалим
1Пошто смо се растали од њих, отпловили смо. Пловећи право дошли смо на Кос, следећег дана на Родос, а оданде у Патару. 2Ту смо нашли лађу која је ишла за Феникију, па смо се укрцали у њу и отпловили. 3Када нам је Кипар био на видику, заобишли смо га с његове леве стране. Одједрили смо, затим, за Сирију и приспели у Тир, где је наш брод требало да искрца терет. 4Нашавши ученике, остали смо ту недељу дана. Они су, примивши објаву од Духа о ономе што предстоји, говорили Павлу да не иде горе у Јерусалим. 5Кад су истекли дани нашег боравка, отишли смо оданде и отпутовали. Испратили су нас сви, заједно са женама и децом, све до изван града. Онда смо клекли на обали и помолили се. 6Пошто смо се поздравили са њима, укрцали смо се на лађу, а они су се вратили својим кућама.
7Довршавајући пловидбу, из Тира смо стигли у Птолемаиду, где смо поздравили браћу и остали са њима један дан. 8Сутрадан смо отишли одатле и дошли у Кесарију. Тамо смо дошли у кућу еванђелисте Филипа – једног од седморице ђакона – и остали код њега. 9Он је имао четири неудате ћерке, које су имале дар пророковања.
10Пошто смо се ту задржали дуже време, из Јудеје дође неки пророк по имену Агав. 11Дошавши к нама, узео је Павлов каиш, свезао њиме своје руке и ноге и рекао: „Ово говори Свети Дух: ’Овако ће Јевреји у Јерусалиму свезати човека коме припада овај каиш и предати га у руке незнабошцима.’“ 12Када смо то чули, молили смо га и ми и мештани да не иде у Јерусалим. 13Павле нам је тада одговорио: „Зашто плачете и ломите ми срце? Ја сам спреман не само да ме у Јерусалиму свежу, већ и да умрем за име Господа Исуса.“ 14Али како се није дао наговорити, смирили смо се и рекли: „Нека буде Господња воља!“
15Након тога смо се спремили за пут и отишли горе у Јерусалим. 16Са нама су пошли и неки ученици из Кесарије и довели нас у кућу Мнасона с Кипра, једног од првих ученика, да будемо његови гости.
Суђење Павлу
Павле у Јерусалиму
17Кад смо дошли у Јерусалим, браћа су нас радосно примила. 18Следећег дана, Павле је са нама отишао к Јакову, где су дошле и све старешине. 19Пошто их је поздравио, Павле им је потанко испричао шта је Бог његовом службом учинио међу незнабошцима. 20Када су то чули, почели су да славе Бога, па су му рекли: „Погледај, брате, колико је хиљада Јевреја поверовало и сви ревно следе Закон. 21Међутим, обавештени су да поучаваш све Јевреје који живе међу незнабошцима да одбаце Мојсијев Закон, да не обрезују своју децу и да се не држе наших обичаја. 22Шта сада да радимо? Свакако ће чути да си дошао. 23Зато послушај оно што ћемо ти рећи: имамо овде четири човека која су се заветовала. 24Поведи их и подвргни се са њима обреду очишћења, па им плати да обрију главе. Тако ће сви знати да ништа од оног што су чули о теби није истина, него да се и сам држиш Закона и живиш по њему. 25Што се тиче незнабожаца који су поверовали, ми смо их писмено известили о ономе што смо одлучили, а то је: да се клоне меса жртвованог идолима, крви, меса удављених животиња и блуда.“
Павле ухваћен
26Павле је повео са собом ону четворицу, па се сутрадан заједно са њима подвргао обреду очишћења. Затим је отишао у храм и објавио да ће се дани њиховог очишћења окончати када се за свакога од њих принесе жртва. 27Управо кад се навршавало тих седам дана, неки Јевреји из Мале Азије опазише Павла у храму, па узбунише сав народ и ухватише га, 28вичући: „Израиљци, помагајте! Овај човек посвуда учи све људе против нашег народа, Закона и овог места. Чак је и неке Грке увео у храм, и тиме обешчастио ово свето место.“ 29(Јевреји су, наиме, пре тога видели Трофима из Ефеса са Павлом, па су претпоставили да га је Павле увео у храм.)
30У целом граду је настала гужва, а народ се стрчао са свих страна. Ухватили су Павла и одвукли га из храма. Врата су се одмах затворила. 31Док су они настојали да га убију, дође глас до заповедника римске чете да је сав Јерусалим ускомешан. 32Он је одмах повео војнике и капетане и дотрчао до њих. Кад су Јевреји угледали заповедника и војнике, престали су да туку Павла.
33Заповедник је приступио Павлу, ухватио га и наредио да га свежу двоструким ланцима. Онда је упитао ко је он и шта је урадио. 34Из гомиле су једни узвикивали једно, а други друго. Пошто заповедник због силне буке није могао ништа да сазна, наредио је да Павла одведу у касарну. 35Кад је Павле ступио на степенице, народ је толико наваљивао, да су војници морали да га носе. 36Наиме, гомила их је пратила и узвикивала: „Погуби га!“
Павлова одбрана
37Када је требало да одведу Павла у касарну, он се обратио заповеднику: „Могу ли да ти нешто кажем?“ Заповедник га је упитао: „Зар ти знаш грчки? 38Да ниси ти онај Египћанин што је недавно подигао буну и повео са собом у пустињу четири хиљаде људи наоружаних ножевима?“ 39Павле му одговори: „Ја сам Јеврејин из Тарса киликијског, грађанин знаменитог града. Дозволи ми, молим те, да се обратим народу.“ 40Када му је заповедник дао допуштење, Павле је стао на степенице и махнуо руком народу. Пошто је настала велика тишина, Павле им се обратио на јеврејском језику:
