The Message

Psalm 55

A David Psalm

11-3 Open your ears, God, to my prayer;
    don’t pretend you don’t hear me knocking.
Come close and whisper your answer.
    I really need you.
I shudder at the mean voice,
    quail before the evil eye,
As they pile on the guilt,
    stockpile angry slander.

4-8 My insides are turned inside out;
    specters of death have me down.
I shake with fear,
    I shudder from head to foot.
“Who will give me wings,” I ask—
    “wings like a dove?”
Get me out of here on dove wings;
    I want some peace and quiet.
I want a walk in the country,
    I want a cabin in the woods.
I’m desperate for a change
    from rage and stormy weather.

9-11 Come down hard, Lord—slit their tongues.
    I’m appalled how they’ve split the city
Into rival gangs
    prowling the alleys
Day and night spoiling for a fight,
    trash piled in the streets,
Even shopkeepers gouging and cheating
    in broad daylight.

12-14 This isn’t the neighborhood bully
    mocking me—I could take that.
This isn’t a foreign devil spitting
    invective—I could tune that out.
It’s you! We grew up together!
    You! My best friend!
Those long hours of leisure as we walked
    arm in arm, God a third party to our conversation.

15 Haul my betrayers off alive to hell—let them
    experience the horror, let them
    feel every desolate detail of a damned life.

16-19 I call to God;
    God will help me.
At dusk, dawn, and noon I sigh
    deep sighs—he hears, he rescues.
My life is well and whole, secure
    in the middle of danger
Even while thousands
    are lined up against me.
God hears it all, and from his judge’s bench
    puts them in their place.
But, set in their ways, they won’t change;
    they pay him no mind.

20-21 And this, my best friend, betrayed his best friends;
    his life betrayed his word.
All my life I’ve been charmed by his speech,
    never dreaming he’d turn on me.
His words, which were music to my ears,
    turned to daggers in my heart.

22-23 Pile your troubles on God’s shoulders—
    he’ll carry your load, he’ll help you out.
He’ll never let good people
    topple into ruin.
But you, God, will throw the others
    into a muddy bog,
Cut the lifespan of assassins
    and traitors in half.

And I trust in you.

New Serbian Translation

Псалми 55

Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма.

1Послушај, Боже, молитву моју;
    од моје се молбе не сакривај.
    Добро ме почуј и услиши ме.
Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;
    од гласа противника,
    због притиска зликовца,
јер навалише на мене невољу
    и у гневу замрзеше ме.

У мени је срце моје устрептало
    и смртни ужас на мене је пао.
Страх и стрепња дошли су на мене,
    језа ме је опхрвала.
Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?
    Ја бих да одлетим и скрасим се.
Баш далеко ја бих одлетео,
    скрасио се у пустињи. Села
Похитаћу у склониште своје,
    због ветра што ковитла и због олује.“

Смети их, Господе,
    језик им расцепи;
јер видим насиље
    и сукоб у граду.
10 Дан и ноћ зидине му обилазе,
    у њему су злоба и страдање.
11 У њему је разарање,
    с тргова му не нестају тлачење и превара.

12 Јер није непријатељ тај који ме вређа –
    ја бих то претрпео;
ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –
    од њега бих се ја сакрио;
13 већ ти – човек мени раван –
    пријатељ мој блиски који ме познаје;
14 са ким сам се радо саветовао,
    у Дом Божији ишао у мноштву.

15 Смрт нека их заскочи;
    у Свет мртвих нека живи оду,
јер је зло тамо где бораве,
    у њима самима.

16 Ја ћу Бога да зазовем
    и Господ ће да ме спасе.
17 Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;
    и он мој глас чуће.
18 Откупиће у миру душу моју
    из боја против мене,
јер је много оних
    што ми се противе.
19 Чуће Бог,
    понизиће их онај што столује од давнина; Села
оне што се не мењају
    и који се Бога не боје.

20 Своју руку диже на оне с којима је у миру,
    свој савез раскида.
21 Уста су му мека као масло,
    а рат му је у срцу;
речи су му од уља мекше,
    а ипак су мачеви исукани.
22 На Господа товар свој пребаци
    и он ће те подржати;
праведнику неће дати
    никад да се затетура.
23 А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;
    крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.

А ја се у тебе уздам.