حزقیێل 19 – KSS & NSP

Нарицаљка о Израиљевом паду

1А ти изреци нарицаљку за израиљским кнезовима. 2Реци:

’Шта је била мати твоја? Лавица!

Међу лавовима је лежала,

међу младим лавовима младе је хранила.

3Кад једног младунца отхрани,

млад лав од њега постаде.

Научио се да плен раздире,

па је људе стао да прождире.

4Народи су за њега дочули;

у њихову се јаму ухватио,

у ланцима га у Египат одведоше.

5А кад виде да узалуд чека,

и да јој се нада развејала,

она узе другога младунца,

и од њега учини лавића.

6Међу лавовима он је ишао,

у младога је лава израстао.

Научио се да плен раздире,

па је људе стао да прождире.

7Рушио је њихове дворове,

пустошио њихове градове,

Земља и сви што у њој живе,

испразни се од рике његове.

8Скупише се народи на њега,

из околних крајева дођоше,

своје мреже разапеше над њим,

и ухвати се у јаму њихову.

9У ланцима га у кавез метнуше,

доведоше га цару у Вавилон.

У тамницу су њега бацили,

да се рика његова више не чује

по горама израиљским.

10Мати ти је била као лоза,

засађена крај обилних вода.

Плодна беше и са пуно лишћа,

натапана обилним водама.

11Гране су јој биле моћне,

свака беше као жезло царско.

Висином се више крошњи дигла,

висина јој беше на видику

са гранама својим многобројним.

12Ишчупаше је гневно,

и бацише на земљу.

Осуши је ветар источни,

род јој би покидан, осушен,

а моћне гране огањ је прождро.

13А сада је у пустињи засађена,

у земљи сувој и жедној.

14Плану огањ из једнога прута,

род јој прождра;

Не оста јој моћна грана,

достојна жезла владарског.’“

То је нарицаљка, и тако треба да се нариче.